Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 41

дусретљивост. И како одговор на вашу анкету треба, из техничких и других разлога, да буде што краћи, ја се трудим да будем што концизнији.

Да данашњи српско-хрватски односи нису добри, да су они управо рђави, то прећутно доказује и сама ваша анкета. Општи и основни разлог и таквим српско-хрватским односима и свима рђавим односима у нашој земљи лежи, по моме неизменљивом и сувише чврстом уверењу, у општој моралној девалвацији која је наступила после рата, у корупцији која се, као зараза, раширила готово по целом организму нашега друштва. То зло, или боље тај злочин према народној и државној заједници, створио је и кризу српско-хрватских односа, као што је створио финансијску, саобраћајну и моралну кризу у земљи.

Разуме се да констатовати један злочин не значи још ни у пола одговорити на постављено питање. Ако тај злочин постоји, јасно је да мора постојати и кривац, као што је логично да излаз из овакве ситуације претпоставља казну, која би задовољила општу моралну потребу и уклонила узроке данашњега стања у нас. Како ме, међутим, нико не би могао уверити да постоји какав инстинктивни и разумљив антагонизам између наших народних маса у Шумадији, Загорју, Војводини, или Далмацији, мени остаје да верујем да је једини кривац за данашње стање у нашој земљи само наша иншелигенција, која увек ствара и свако зло и свако добро у свом народу и без које се, на крају крајева, ипак не може. Из бојазни за свој досадашњи престиж у појединим областима наше данашње државе и појединим деловима нашега народа — престиж који би слабија интелигенција изгубила у једној већој и јачој државној и народној заједници — та интелигенција из својих посебних интереса ради – против општих интереса и против саме државе. Споредно је да ли она то ради под видом Српства, Хрватства, сепаратизма, федерализма, или аутономизма.

Ако је та интелигенција кривац, и ако сваки злочин треба казнити, остало би још питање: ко ће казнитиг

Нека ми је допуштено рећи да ће тај судија свакако бити сам народ, који је по цену великих жртава остварио своје уједињење и који инстинктивно неће допустити да те жртве буду узалудне.

Београд. С. ПАНДУРОВИЋ.