Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни Гласник.

подне. Критика га је обележила као пријатну лакрдију без · књижевне вредности, и ставила га у ред Нушићевог /Луша око свеша. Издањем комада у засебну књигу прилика је да се о њему рече која реч још, и да се за једну меру исправи ранији суд.

Да ли су Дорћолска Посла без књижевне вредности г Ја сам имао утисак, читајући у књизи ове живе и пуне покрета сцене, да кроз њих пробија извесна поезија, један осећај туге за старинским неповратним временом, једно „жаљење“, један „жал“, који дрхти кроз све ове песме, игре, лумповања, севдисања, „чарламе“ и подвале старога Дорћола. Није то само лакрдија ради лакрдије, већ једна носталгија за некадањим патриархалним и пуним поезије животом, какав је данас сасвим ишчезнуо. Има овде нешто што подсећа, у извесној мери, на Кошшану Боре Станковића. Таква Дорћолска Посла се кроз књигу може бити боље даду осетити но на сцени, где и . неосетно преовлада вашарско комендијање, кога овде такође прилично има. У писцу се сукобљавају две различне тенденције: с једне стране, стари Дорћолац, по мало песник и уметник, хоће да оживи успомене свога детињства и своје младости у поетској визији тога архаичнога краја; и с друге стране, комичар са позорнице, одличан мајстор, и ненадмашни. побуђивач смеха, вуче на своју страну и хоће да створи ситуације за што јаче комичне ефекте. Отуда изразита двојност у карактеру овога комада: поезија носталгије за прошлошћу удружена са разузданом буфонеријом. Кад би интелигентна режија помирила на сцени те две особине, акцентирала једну и ублажила другу, и нарочито стилизовала акцију множине која је овде од првенствене важности, уверени смо да би се комад показао у другој светлости и оставио дубљи утисак.

Додајемо да спољашњост књиге чини част издавачкој књижари „Време“.

M.-B..5.

Драгиша Лапчевић: Исшорија социјализма у Србији. (Београд, ' 1922, издање Геце Кона. Стр. 180, цена 15 д.).

У књижевности која се бави политичким странкама, ми

смо до данас имали само мали број монографија о појединим моментима страначке политике, који су помињани више узгред, уз друга питања унутрашње и спољашње политике. Што. је најважније, све су то писали већином активни учасници, најчешће у циљу да оправдају своју странку или свој рад. Ова књига долази као прва која поставља себи задатак да опише историју читаве једне странке. Очекивало се да њен писац, активан члан и дугогодишњи вођ содиалистичке партије, има да изнесе много важних и непознатих факата, те је интересовање за књигу било у толико веће. Рад је био врло