Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни Гласник.

којој је сад нешто мало новог дао и Г. Драгиша Лапчевић у својој Исшорији српског социјализма, него и ради особитих вредности приказа обојице испитивача. (Скерлићеву књигу спремио је за штампу Г. В. Ћоровић по изменама и допунама које је писац сам, у невеликој мери, унео у свој ручни примерак. Врло је корисно што је уз дело дата и листа ранијих приказа и оцена ове књиге. Х.

„Страх од љубави“. — Један од најистакнутијих покретача симболизма у француској поезији, најпознатији од савремених француских песника, суптилни и хармонични Ханри де Рењие, у исти мах је и један плодан романсиер. Г-ђа Мара Тешић превела је на српски један од његових најчитанијих романа, Сшпрах од љубави (издање „Напретка“). То је једно врло литерарно и, по утиску који се из њега издваја, разочарано дело, фино опсервирано, писано пријатно и елегантно, и с ванредно лепим евокацијама Венеције, чаролијског града уметности и љубави.

„Страдалници“. — Министарство Народног Здравља, које је, у кратком размаку. времена, издало преко педесет књига за народ, учинило је добро што је у својим издањима. публиковало, у преводу Г. Др. Војислава Михаиловића, Сшрадалнике, познати позоришни комад француског драматичара E. Бриса. У позоришту, та неуметничка драма, која је у ствари једна прерушена конференција, тешко се гледа, јер позорница није место где имају да се популаришу корисна знања и да еволуишу аргументи и идеје место живих бића; али добронамерне и речите пишчеве проповеди — у којима се прокламује пуно здравих доктрина: да извесне болести не треба занемаривати, но их треба лечити; да се не треба женити док човек није потпуно излечен; да омладину не треба васпитавати у лицемерству и у лажном стиду, и т. д. — имају своје право место у једној популарној хигиенској библиотеци.

ЧИТУЈЉА.

Влахо Буковац. — У недељу, 23 о. м., умро је у Прагу Влахо Буковац, професор чешке Академије Уметности, један од најистакнутијих представника старије генерације наших ликовних уметника. Рођен 4 јуна 1855 год. у Цавтату, крај Дубровника, Буковац је читавим својим животом, а нарочито првим својим корацима у њему, показао колико је тачна изрека да природа одређује позив, али да живот, са својим преким нуждама, образује уметника. Ступивши, након дуге и напорне борбе око савлађивања почетничких тешкоћа, у атеље чувеног француског сликара Кабанела, он је убрзо иза-