Srpski književni glasnik

92 Српски Књижевни Гласник.

И тако је то копало и копало у њему, и он се онда на сам Ускршњи Дан одлучио да ће скочити у Лепоглаву, да се сам на своје уши увери што је то с његовим сином и је ли то истина што се около по граду говори. Оне године је Ускрс пао рано, у другој половини марта, и једва што су се јавиле висибабе и маце, а о ластавицама није било још ни говора. Био је оно леп и светао топли мартовски дан када је стари Крањчец ушао на портал оног сивог павлинског клоштра, и све је мирисало по тамјану, и оргуље су брујале, и модре су пеге ведрине плесале поврх златних громовода. Ускрс, Свети Ускрс! Ох! Какав је оно био црн и проклети Ускрс! Ушао је стари Крањчец у казниону ипак са неком тињајућом сакривеном ситном надом, а изашао ван као потпуни, али доиста потпуни бродоломац! Рекли су му у управи казнионе, на најмеродавнијем врелу, у самој управи, код самога господина равнатеља, да је његов син непоправљив и ренитентан ребел, мегаломан, криминални тип са свим деликвентским ознакама, у кратко пропалица над којом је најбоље сломити штап. Његов син да је неморално и развратно створење, за кога би најбоље било да си још ту у Лепоглави сломи шију. Јер је стално да ће, када изађе ван, настрадати опет на првом кораку и бити бачен натраг у решт у најкраћем року.

— Ја не разумем, господин надстражар, како сте ви могли допустити да са вашим сином тако далеко дође! запитао га је господин равнатељ казнионе, господин строг, са златним наочарима, који није Крањчецу понудио нити да седне, и тако је био хладан спрам њега као да и он носи један део кривње свога сина.

— Ја не знам, господине равнатељу, одговарао је Крањчец потресен и очајан, и глас му је подрхтавао од жалости и треме, као да стоји на рапорту и да одговара за једну ствар за коју му савест није баш најчишћа. Ја не знам, покорно молим, што је с тим дечком! Био је најбољи ђак у разреду! Имао је седам изврсних.

— А знате ли ви, господин надстражар, да он сам за себе изјављује, ту пред нама свима, да је нихилист и анархист и да ће му први корак бити, када изађе ван, да узме бомбу и да баци у зрак цели град! Јер да све то нема смисла.

Анархист! Његов рођени син, па анархист!