Srpski književni glasnik

600 Српски Књижевни Гласник.

држави, или којим би се европска обала предала једној а азијска некој другој, можда непријатељски расположеној држави, не би се слагао са слободом мореуза“ (Дели Кроника). Енглеска је мислила да ту географску незгоду окрене у своју корист предајући Галипоље привидно Грчкој, а Русија сматра да ће јој „интегрално признање права Турске на суву и мору“ омогућити да свој сопствени положај на мореузима утврди. У ствари се за слободу Дарданела и Босфора може наћи само једна дипломатска формула, али стварни режим зависиће од фактичних снага и њихових комбинација којима се Русија, Турска и Енглеска буду, у сваком тренутку, залагале за своје интересе на тој страни.

У једној опсежној књизи коју је публиковао пред светски рат, набројао је Ђувара тачно сто предлога који су у току последња два века чињени за решење источног питања, а спедиално питања о мореузима. Међу тим предлозима налази се и један предлог нашега Матије Бана, који није ни мање паметан ни више бесмислен од деведесет девет осталих.

Врло је вероватно да ће конференција у Лозани попети тај број пледлога за неколико нових јединица, па и да ће озаконити један ма који од њих, али — питање о мореузима

тим неће бити решено. ЖИВ. БАЛУГЏИЋ.

ПАСТЕРОВА СТОГОДИШЊИЦА.

Добротвор каквог човечанство до данас није видело, творац доктрине која открива неслућене ствари у биологији ин природној филозофији, препородитељ многих индустрија, превратник у хирургији, чудотворац у медицини: све је то Луј Пастер, чију ћемо стогодишњицу са целим културним светом прославити 27 децембра ове године.

Тешко је рећи чему се више треба дивити: да ли научној вредности Пастерова дела или његовим применама, да ли новим путовима које је отворио науци. Прилике у којима данас живимо упућују нас нарочито на хуманитарну страну Пастерова дела. Видели смо довољно науку у служби зла; обгћавају нам се у будућности нове смишљене научне грозоте, тако да и они који науци не дају други циљ до сазнање