Srpski književni glasnik

Пастерова Стогодишњица. 60] истине, морају се запитати да ли напредак науке и напредак човечжнства могу ићи једно уз друго. У тој сумњи Пастеров је пример врло утешан. Он нам сјајно казује шта може наука да учини доброга човечанству. Он нам казује да национална слава не мора, као што се обично дешава, почивати на борби међу народима, већ да се народна слава и захвалност целог света не искључују међусобно. Стога данас више него икада треба истаћи Пастеров пример.

Пастер се родио у скромној породици једнога кожара у маленој вароштици југоисточне Француске, у Долу, 27 децембра 1822. Примљен у чувену Ecole Normale Superieure 1843 год., Пастер је по свршеним студијама напустио само за мало година ову школу, у коју се после враћа да би у њој провео цео свој век. У скромној лабораторији Улмске улице, на којој се данас налази плоча са Пастеровим ликом, постала су готово сва велика Пастерова открића.

Пастер је био хемичар. Први његови радови се односе на молекуларњу грађу материје. Ти радови на винској киселини остали су чувени. Изучавајући шта бива са винском киселином на којој се ухватио слој микроскопских гљива које дају плесан, буђ, Пастер први пут има посла у својим студијама са живим организмом. У Лилу, где је био неко доба декан научнога факултета, Пастер поче изучавати превирања, ферментације, којима се бави шпиритусна индустрија, врло развијена у томе крају, и поставља нову теорију о ферментацијама. Тада Пастер открива прву важну улогу коју испуњавају у природи бескрајно сићушни организми. Он доказује да су разни микроорганизми узрок разним превирањима. Они су узрок те се сок од грожђа претвара у вино, они су узрок те се вино претвара у оцат, оне су узрок кварењу и труљењу органске материје. Кад на грозду не би било клица једног сићушног бића које се зове квас, грожђе не би могло дати вино. Кад се у вину не би намножила једна гљивица која се зове ЛМусоаегта асен, вино се не би претворило у оцат. Консерве меса, рибе, парадајз у боцама, све се то може неограничено време сачувати, јер су заштићени од живих клица. На Париској Изложби 1900 године посетиоци су могли видети једну боцу у којој се налази пасја крв коју је Пастер пре тридесет година пажљиво био примио из једне артерије, тако да у ту крв није била запала ни једна жива клица И