Srpski književni glasnik

602 Српски Књижевни Гласник.

та крв се до данас није још „покварила“, а остаће „свежа“ донде док се у њу не усели из спољашње средине каква жива клица. Тако се исто неограничено и мокраћа може сачувати од квара ако се заштити од микроскопских клица које се налазе у ваздуху и на свима предметима изложеним ваздуху.

Та Пастерова теорија о живим клицама као узроку појавама које су сматране спонтаним, тј. које саме од себе постају, наишла је на многе противнике. Хемичар Либиг говораше да је Пастерова теорија бесмислена: „Зар она бескрајно: сићушна бића да су узрок онако моћним појавама! Та то је као кад би неко тврдио да су воденице које се налазе на Рајни узрок протицању те реке.“ Знало се и пре Пастера да: се у течностима које превиру налазе микроскопски организми. Али нико није помишљао да су они својим животом узрок превирању. По некима су они последица превирања, по некима они својом смрћу, својим распадањем, изазивају превирање, по некима најзад то и нису жива бића. Пастер. утврђује да је превирање последица живота микроскопских клица које су распрострањене по ваздуху, које тренутно населе течности што подлежу превирању, те стога изгледа да: су превирања спонтане појаве.

Као год што се некада мислило да мали мишеви могу постати из хрпе прљава рубља а да немају родитеља, тако“ се у Пастерово доба тврдило да се они ситни организми, на чију је важност у природи Пастер био привукао пажњу, могу рађати из мртве материје, тј. да су самоникли, да постају спонтаном генерацијом. Тврдило се да се у води у којој је: прокувано сено појављују разнолике животињице из саме мртве материје која се у тој течхости налази. Пастер доказа: огледима који су остали узором експерименталне методе да и најситнији и најнижи организми имају своје родитеље, да ни они нису самоникли. Као год што се преци свих људи губе у далекој геолошкој прошлости, премда се говори у друштву о људима старије или млађе лозе, тако исто и највиши и најнижи организми имају низове предака који се губе у прошлости. Сви смо племенити у погледу старине свога. племена.

Из Пастерове теорије о ферментацијама потекоше одмах практичне примене које је он сам нашао. Индустрије које се оснивају на ферментацијама бише препорођене. Би пронађено