Srpski književni glasnik

Пастерова Стогодишњица. 605

Исто налазимо у Пастерову медицинском делу. Лекари старе школе говоре о „епидемијскоме духу“, о „ћудљивости патолошких појава“ које не подлежу строгоме детерминизму, и о сличним стварима. Они стоје, разуме се, изван науке. Али на другој су страни физиолози, који веле да је болест поремећен склад између физичких и хемијских чинилаца који састављају животни механизам. И сада долази један хемичар, који приписује инфекционе болести једноме биолошкоме, виталноме чиниоцу! То схватање није прихваћено ни од једне ни од друге стране. Лекари налазе да би то било одвише просто кад би неке животињице ушавши у наш организам биле узрок болестима. Јер на шта би они тада употребили своју вешту диалектику кад би им се одузеле омиљене апстракције г „Кад би туберкулоза била проузрокована неким микробом који долази споља, говораху, тада медицини не би ништа друго остајало него да разапне мреже и похвата те микробе“.

Физиолозима, механичарима живота, Пастерова доктрина није значила напредак у механичкој анализи патолошких појава, већ постављање патологије на земљиште које не припада физиологији у правоме смислу. Клод Бернар, коме научничка исправност није допуштала да се ухвати у коло са Пастеровим противницима, није веровао у стаменитост Пастерове доктрине, као што се види из једног његовог посмртног списа. Да, Пастерова доктрина није одговарала идеалу ни једних ни других, али је имала ту добру страну што је одвела савлађивању некојих болести којима се дотле није знало лека, што је медицини отворила најплодније путове, т. ј. што“ је одговарала истини.

Пре него што ће применити на коју људску болест своју доктрину о живим клицама, Пастер изучава кокошију колеру' и црни пришт. Он доказује да су тим болестима узрок специфични микроскопски организми који се налазе у крви о0болелих животиња. Употребљујући културе тих микроба које: су додиром са ваздухом изгубиле своју снагу или вирулентност, Пастер налази начина да предупреди те: болести.

Најзад се хвата у коштац са једном људском болешћу.. По тој победи коју је сјајно извојевао, Пастер је постао врло популаран и чувен у целоме свету. До данас је остао највећи представник добротвора човечанства. Његови сународници сматрају га највећим човеком што га је до данас дала.