Srpski književni glasnik

· 606 Српски Књижевни Гласник.

'њихова отаџбина: пре неколико година, на питање једнога парискога листа: ко је највећи Французг, Пастер је добио највише гласова.

И у изучавању беснила Пастерова метода се показала ненадмашна. И ако Пастер није нашао микроорганизам који би био узрок тој болести (тај микроб није ни до данас пронађен, јер изгледа да је одвише ситан да би се могао видети и најјачим микроскопом), ипак је Пастер нашао начина да ту · болест поуздано преноси са једне животиње на другу. И најзад, пронашао је, као крунисање свога дела, лек против беснила, који је хиљадама живота до данас спасао.

Пастерова антирабична метода примењује се и данас готово онако како ју је њен проналазач пре скоро четрдесет година први пут опробао. Она се састоји у следећем. Вирус беснила, тј. онај непознати чинилац који је узрок тој болести, приања нарочито за живчани систем, мозак и мождину. Ако здравоме псу убризгамо комадичак кичмене модине једнога зеца који је умро од беснила, пас ће побеснети. Али ако ту вирулетну мождину оставимо неко време под једним стакленим звоном да се осуши, тада ће она изгубити своју вируленцију и неће више моћи дати беснило животињи којој се она убризга. Тако зечја мождина која се суши 14 дана изгубила је своју првобитну вируленцију. Али животиња којој је таква мождина убризгана може сада поднети и свежију мождину од 13 дана, па затим још свежију, тј. од 12 дана, и тако редом. Најзад животиња је прилагођена на вирус · беснила и може поднети зечју врло вирулетну мождину, тј. · сасвим свежу мождину беснога зеца. Ако се дакле кратко време по уједу бесне животиње изврши на човеку онај низ убризгавања, почевши од сувље ка све свежијој мождини, организам ће моћи поднети вирус који је уједом примио, кад се овај буде развио и дошао у живчане органе.

И ако је Пастер био опробао своју методу на многим животињама, ипак је оклевао да је примени на човека. Са великим трепетом применио је први пут на човеку своју методу 1885 године на деветогодишњем Јозефу Мајстеру. Покушај је крунисан успехом коме су се убрзо многи други надодали.

По угледу на завод који је још за Пастерова живота „подигнут у Паризу, постоје данас по целоме свету „Пастерови