Srpski književni glasnik

Кумановска Бит«ха. 607

Заводи“ у којима се избегава готово потпуном сигурношћу једна од најстраховитијих смрти (смртност није већа од 1 на 700, кад се лек на време примени).

Говорити о развитку Пастерова дела после његове смрти, значило би дотаћи се готово свих тековина у медицини и хигиени ових последњих тридесет година. Поменућемо само последњу тековину која је изишла из онога завода у коме Пастер почива поред своје жене. Пронађено је да се у измецима, нарочито у измецима особа које су одлежале какву инфекциону болест, налази нешто што има особину да уништава, раствара микробе те болести. То нешто има особину да се размножава, да се прилагођава разним погодбама, једном речи има особине живога бића. Али је невидљиво и најјачим увеличањима микроскопа. Изгледа да је ту по среди неки бескрајно сићушни организам који напада микробе онако као што они нас нападзју. То је мишљење 4' НегеПе-а, који је открио поменуту чињеницу и који је хипотетичноме организму дао име бакшериофаг, тј. прождирач бактерија. Бактериофаг је већ употребљен с успехом на сузбијање неких животињских болести. Постоји нада да ћемо у њему имати једно ново природно средство у борби против микроба који су узрок људским инфекционим болестима.

Пастерово дело сваким даном расте на многобројним пољима. Оно ће се боље моћи оценити кроз сто година, кад се буде славила његова двестогодишњица. Пастер може чекати да се његово дело оцени правом мером. Јер шта је за Па-

стера сто година! ИВАН ЂАЈА.

КУМАНОВСКА БИТКА.

1 ДАН БИТКЕ, 10 ОКТОБАР.

(Крај.)

Дивизије 1 Армије имале су у току 10 октобра да остану на својим положајима и да продуже утврђивање.

Распоред дивизија ! Армије у првој линији био је овакав:

1) Десно крило: Моравска дивизија 1 п. у долини Бањcke (Коњарске) р., наслоњена десно на подножје Карадага испред с. Ваксинце, а лево на Четирски гребен испред с. Четирци до речице источно.