Srpski narod

ерпекимкрОА

СОЦИОЛОГИЈА НОВЕ СРБИЈЕ

ШИСТОРИЈИ српскога народа дешевало се — као и у развоју других народа — да у важним тренутцима воћство народа не буде дорасло тежши и одговорности сваје мисије, и да погреши. Таква грешка може да се изроди из зле намере, из издајства према сопственом чароду, као што се то десило са групом народних злочинаца од 27 марта. Но она може да буде и последица најчистијег, најбоЉег хтења, ако се са добр-ом вамером не уједини и јасан, проницљив поглед на ства.рноста, дух, потребе и животне услове народа. Такву добронамерну грешку учинили су људи, који су вовостеченој српској самосталности у XIX веку дали њено законско и политичко уобличење. Турски вал, који је преплавио средњевековну српску државу са њеном високом културом, уништио је све форме које је дотадашњи државни живот био донео српскоме народу. Водећи слој је или погинуо у одбранбеној борби за Српство, Хришћанство и Европу, или је уништен после потпуног слома српске државности. Све што је прегстављало државно воћство, народну интелигенцију према данашњој терминологији, водећу елиту српскога народа, — све је то избрисано заједно са државним, правним, соци.јалним поретком средњевековне Србије.

' ^РОПНО-ЗАДРУЖНО НАЧЕЛО КАО ОСНОВА СРПСКЕ СУТРАШЊИЦЕ

Народ је остао обезглављен. Турско господарење над српском рајом постарало се да уништи поредзк и елиту која га је утеловила и одржавала. Остављен сам себи, без закона и без

чене државности почела је да даје Сретењски устав, који је још био вошен оним народним духом, којн су сељаци, домаћини, изникли из својих породичних задруга, носили у себи. Али

жеља за градом, примање негативних идеја, губљење старог, домаћинског духа, пропадање расних темеља на којима је народ почивао вековима.

вођа, народ је био покорна ма- после хатишерифа, а нарочито са, која је плаћала султану да» када је Србија почела да шаље нак. Друмови, саобраћајне лини- своје прве синове у иностран-

е, чворови промета, градови били су у турским рукама. Шта је радио народ по страни од ових за Турке једино важних стратегијских, политичких и привредних објеката, Цариграда се није много тицало, пбд условом да харач редовно пристигНе у султанске касе. У сам социјални склоп народа Турчин с.е није мешао. Пе.т стотина година таквога чамљења у покорству народ је пребродио, остајући етички и расно снажном националном индивидуалношћу, благодарећи своме унутрашњем, са његовом егвистенцијом сраслом животном закону. Остављен сам себи, на* род је живео свој живот у оним облицима, у оној етици, у оним социјалним и економским формама, које је донео собом из своје прапостојбине, које претстављају саставни део његовог бића, његовог погледа на живот и свет. Ти облици и та етика оличени су у његовој породичној задрузи.

ствс, на школовање у западне земље, у тежњи за ствзрањем нове народне интелигенције, појавиле су се и прве идеје са Запада. Између неуких и нешколованих сељака српских, који су своју пргвду носили дубоко у себи, у своме расноме духу, и новегенерације, занесене, опчињене о-

кратску корупцију, бесконачн* дискусије, партијска прегањања, лажне, партизанске егзистенциј«, политику као трговање народом, Долази законодавство, које је не само својим духом, но и самим својим накарадним језикол потпуно туђе народу. Стварају се странке, котерије. Капитализзм п-одвлашћује народ. МасонЈедна за другом, накалемљују ски клубови злонамерних и бессе на млади организам Србије весних оруђа стране политике установе и закон«, који са ње- витлају народном судбином. ним животом нису имали ника- Бољшевизам се уноси у масе, са кве везе. Ствара се либерали- новим лажима, — цели талог естички парламенат, који уместо вропског превирања сручује г& акције за народ доноси демо- на Србију. Србија у европској обнови

Европа је, после тешких искугаења, почела да ради на својој обнови. Одбацила је све оне ласве оне калупе,

ним што је видела ка Западу и жне формуле, била тамо прихватила кно Вје- који су стварани зато да обезРУЈУ, дошло је до сукоба. На је- беде буржоазији, плутократи .'и,

Српско гледање на свет и живот

народ из кога је никао. Бранио се и Миха.мо, његов еин. ТемеИз основа је погрешно сма- Србију је затекао вал либера- љи на к °Ј има је почивало Срптрати породичну задругу, која лизма у доба, када је она првим, ствс К Р° 3 векове они нису хтел« је кроз векове робовања Тур- још несигурним корацима кре- да наП У сте 33 љубав идеја које цима одржала народ, некаквим нула у другу, обновљену епоху су можда У. ДРУгим земљама бИпримитивним, заосталим облн- своје државности. Права народ- ле п Р и Р®Д не и потребве (у шта предржавног но-државничка мудрост Милоша овде не можемо Д а улазимо) али Обреновића, кнеза-сељака уда- које с Р би Ј и НИС У могле Д а д{те ' рила је темеље новој држави су ништа до " 0Т Р еса и иеко " Срба. Народ је постао господа- рењавања нзЈбнтнијих народних рем своје земље. Истина, још еу тековина и луше. турски гарнизони стајали у градовима, још је врховн« господар Србије био султан. Али хатишерифом од 1838 године признато установш ј е Србији да може имати свој српске породичне задруге,. самостални живот, да може изградити свој поредак, доносити своје законе. И Србија приђе стваран,у државе. Спољњем оквиру новосте-

рода и која су нашла израза у породичној задрузи, том самосвојном српском изразу погледа на живот и свет. И прво задружно начело је ауторитет. Домаћин, старешина дној страни је стајало све око, јеврејству надмоћ за сва време- задруге, води своје задругаре, што је сам народ из себе ство- Н а. Стари континент се обнав- управља задругом сам, својим рио, што је било самоиикло и л»а. У темељима живота сво.кх одлукама, својим ауторитетом, плема томе срасло са народом, народа, европске земље траже под својом одговорношћу. Њешто је било израз народне душе. и н алазе свој лек. И најстрашни- гове наредбе задругари слушају, А на другој страин прешло Је Ј и рат свих времена сручиле су јер су ношене тежњом за проу напад све што је — често пот- силе > К0 Ј е У тим ^ преживелим пуно погрешно — млада ген^ра- Формама виде ооезоеђење свога ција била научила на Западу, в ла Д ања светом, на Европу, зашто је никдо на туђем тлу, из- то штв 06 оНа освестилз, што се обнавља, што тражи и налази нз старим, здравим темељима нове путеве. И у овом свеопштем, страшном потресу, после катастрофе коју су произвеле последице напуштања народног пута, српски као нород поново треба да нађе себе н самим тим воје место у

расло из туђих прилика, произи шло из гледања га свет туђих нгрода и животвих успва кг»'а су нашем народу били потпуно страни. Милош се бранио, неписмен и неук, алн бистар н мудар

цват задруге. Начело ауторитета се у задрузи спаја са начелом договора. Не прегласавања, које ставља број на место личности. Договорно бирају задругари свога старе• шину. Са њима се он договара, пре но што доноси своје одлуЈге. Њихово мишљење саслуша, па затим сам решава. Начело подвргавања појединачних интереса под заједничил

Европи и свету. Национална ка- интересе задруге је треће. За-

ком племенског живота. Она је оригинални, ненаученн, из раснога карактера произишли облик, у коме су Срби остварилн своје погледе на друштвено уређење, на ред у друштву, на поредак у своме националном животу. У самониклој

која је социјолошки оригинално н самосвојно ерпско решење вечитог проблема односа човека, појединца, према његовој околини, леии прали „Велтаншауунг", право гледање на свет и живот сржжога народа.

Ипак, вал либерализма |е био јачи. Једна за другом, иаваљују се иа оргаиизам нове српеке државе установе стране, скројеве у туђим земљама, по туђим идејама, за туђе народе, за решење туђих пробдема.

другари раде за задругу, улажу заједнички своје напоре за добро задруге. Што снажније задруге, то бољи живот сваког њеног члана. Ту пема места либералистичком индивидуализму. Ту нема места ни убиственом колективизму. Сарадња свих на за, __ - једничком послу, узајамно поне мртву кокструкцију која је народу терет.

тастрофа збрисала је све, што се у годинама заблуда изградило над леђима српскога народ'!. Треба градити изиова. Ади овога пута треба избећи све заблуде прошлости, све погрешке, које су се народу тако тешко осветиле. И тре-

Слом српске самосвојности

Из себе треба Србија да тражн свој нови ред. Из својих непресушивих извора. Из свог расног духа. То није реакција У негативном смислу. То је враћање темељима народног духа и народног живота, и прилагођавање облика, који из тога духа произлазе, новоме времену и његовим претпоставкама и уеловима. Данас се ради о успостављању вечитих вредности, које чине основу у животу свакога азрода. О успостављању поштовања рада, породиие. нације. На-

Колико су те идеје биле кагга- ксено иије више веровао. Там" При овоме није чак ии толи- строфалне за сам Запад, на коме где су биле никле, те друштвене ко важно, у којој је форми С У никле и одакле су преношене устаиове, те социјолошке конце коикретно то гледање на свет У Србији, показује грозни грч пције, већ одавно нису биле нинашло свој израз. Значајно је, европске ш светске катаклизме шта до празне н шупље форме, . Да се из породичне задруге мо- последњих деценија, из које са- којима су се служили демагози 1" Д Д, а ™ м спој оздрав- солидарности. же јасно разабрати, какво је Да народи Европе почињу да из- демократије и кагтитализма, упо- иа шега ко^иненсрпско самосвојно решење о- лазе, враћањем на основне, ве- требљавајући их као заклон, као »зпожа нашега контин и.ч оких на

целину, — то је дубоко етичко социјолошко начело, које у задрузи налази свој израз. Плаиски рад, планско привређивање је економско начело задруге. По налозима домаћина, који се стара за напредак задруге као целине, сваки задругар ради за задругу посао, гк ји му домаћин а тиме задруга поверава. Сав тај многоструки оад у коме сва»и улаже махсимум свога знзља и својих напора за добро задруте, слива се, под управом домаћина, у хармоничну це.чину. Најзад, задруга се стара &а евоје слабе и нејаке, за •.роју

гоа уада 5 " роди стварају свој нови ред, ко- децу, заједиички их издржава, очува њихову помаже, упућујс, у прироциој

с»овних социјолошких проблема. ^ите истине својих раса и своДух српскога народа, оличеи у Јих урођених животних закоча. породичној задрузи, манифе- А шта су тек направиле од Срствовао се кроз њу и у њој је бије, у коју су насилу уношене, створио свој социјолошки облик, беа икакве везе са органским који потпуно одговара његовим разаојем народа, није данас випогледима на живот и свет. ше потребно нарочито истица-ги Јер и српски, као сваки другн Од здраве, сељачке земље, пнарод, носи своју правду у се- државане дубоком, унутрашњом би. етиком, поносне и јаке по духу Било је периода у историји својих синова и по њиховој гра. човечанства, — а то су увек пе- дилачкој раснсхти, либералне ириоди декаденције, — У којима деје су створиле сгармалог кепесе појављују теорије и тежње за ца, оденутог у шарене крпице,

маску за своје саможиво-похлепве политичке и друге циљеве. Прво су, пре стотину година, пале породичне задруге под у-

љених изрода нашега континен- Из ових начела, која су форта је ова нова Еврогга, којој Е- МИ р ал е лик породичне задруге, вропљани данас теже, спасава- Србија има да црпе правце својући себв, свој континент, сво- га р азво ја у сутрашњици. На ју културу од незајаживих по- место задруге ступа цели народ, липа који су деценијама, преко на мест0 старешине, домаћина,

дар тог духа. Јован Хаџић, зе- сто година, притиснули живот е- народно воћство. А дух те

мунски адвокат, школован на вропских иарода. Нзроди нростраии, преводи грађанскн зако- налазе себе и из себе прпе снаник за Србију. И не схватајући гу за велико дело обнове. сву дубоку, праисконску мисао ц Србија тражи у себи своје задружну, народну, која је на- морап не и расне основе за свошла своје оличење у породич- ј у регенерацију. И ту наилази ним вадругама, он их једним по- иа сво ј у породичиу кародну за-

општим изједначзвањем народа. Демокоатско-капиталистички поредак је такав период. Либерализам XIX века, био се прокламовао рецептом за све народе и

тезом пера ставља ван закона. Сви прописи његовог Грађан. ског законика иду на то, да ван закона. Сви прописи његовог

но, елементариим законима иа родног живота изникло нз српске расне етике има да формира сутрашњицу Србије,

об-

одбачене на сметлишта Запада или продаване за прескупу накнаду неуким балканцима. И тек _ вегде дубоко, испод ових без- рзђанског законика иду на то, „„„„„ - вредних отпадака једне цивили- да еве те задруге разбију Индисва времеиа. Његово политичко »ације на умору, испод иевешто ви ДУалистичко схватање Зашада, новље не Србије. лице — демократија — претен- намакнуте шминке петпарачких К °Ј ИМ Ј е °ез свој « кривице задо- Није у питању никаква ведовало је, да буде коначно ре- базара „сјајнога" Запада, остало Јен ' иаре ^ ивало му ' е ' да Доиесе- штачка конструкција, никакво ушење политичког поретка у све- је бојажљиво да куца старо, ним законским прописима олак- гл6 д а ње на туђине, какво Је биту. А његов социјално-привред- здраво, али збивањем око себе ша и Форсира распад задруга. ло оно- ко ј е ј е Срби ни производ — капитализам — заплашено срце. И као резултат тих вастојања претстављен је човечаиству као Као што се у колоније пррда- појављује се и етичко слабљеље једини и коначни облик социјал- ју безвредни будилници, стакле- српскога села и и>егов привредног и привоедног живота у све- не ђинђуве, изношени цилиндри, ни слом. Ствара се бесконачиа ту. Све што је иа тога гледања адољцима разједене уииформе по- поцепканост сељачких имања, иа ствари произишло, легло је којних адмирала н генеоала. — ееоски пролетаријат, искорењен на европске народе. Под окло- тажо је либерализам Запада ли- из своје земље, ствара се вечити пом тога реда ствари почеле су феровао Србији своје изанђале проблем сељачке презадужеиода гину и нестају самосвојности. идеје, у које на Западу нико ис- сти. А истовремено ствара се ш

сутрашњице мора бити стари, домаћински дух поштовања рада, земље, породице, Бога, ауторитета. То Је српски одговор на основни проблем наших дана, на проблем иародног реда. И када генерал Недић говори о сељачкој и народно-задружној та, које је природно и ненауче- србији, знамо, да се остварење

другу. Схватање живота и све-

ових начела приближава. Спољни облици дати су стварношћу нашега доба. Њихов унутрашњи садржај дат је духом који је, из крила народа, родио српску иародну задругу. Др. Д. Грегорић

ју XIX века из и,ених првих корака бацило на погрешне колосеке. У питању је обнова Србије иа правим иародним о. сиовама, ш иачелима која су свој| хватакмтз ва«