Srpski narod
Питање одговорности
м| ЕВРЕЈИ су код нае ___ Н| држали привреду и новчане устаШ_Н нове апсолутнб у |јик|^®|вн својој власТи. О'' ШЈ = ~Ћг~ нн су без уЛагаша рада и напора извлачи.ли сву корист, а наШ, ваРРД је орао и копао и награђиван био за то мрвицама са тр* Пезе јевреја. Али ма како да је новвч претставл>ао страшну моћ, потребач је био један .Чакон.-ки прс'пис, па да се .јевреји енемогуће као и да им се КоМфНскује имовина до које су ДбШли недоавољеним путем. А поШго се тачно зна ко јв јеврејин то је могућност њиховог блиминисања из друштва била ПоТпуна. И уада је дблатност јевреја била само Штетна пб наш нарбд, не само да Се за проШЛИХ 20 гбдина ништа није ћротив Њих Преду.чимлло, пећ су се ч.ак и фаворизовали ТаКо, Да је наШ држава сматрана за јбднбг од највећих ЗаштиТнИКа јевреја. Све је то, плк, била ноеледица тегне пгзе и сарад[ве ИЗмвђу на.-пих м.нт.на и јевреја. ЈеврејстВо стВбрилб је н кз«** низам као протипкика ХрипЛанства а у циљу слабљ®ња његових народа. Кбмунизам је убачен у руски нарбд Да би *~е ослабила његова Моћ и бТклонила опасност по енглески империјализам. Комунизам у остварењу у Русији постоји свега четврт века. Војници његови регрутовали су се махом из нижег^Ј галежа и њих није било тешко познати: Методи њиховога рада једноставнији су од метода масонерије, Експерименат у Русији остао је осамљен и нобедом Немаца комунизам еићиће за увек са позорНице исТбрије. Југословенска држаба од сђо га почетка бил9 је ГЈрб.ТИВНик комугшзма, познати :.су Н.С1Н1 строги закони прот:?в коиушгзма, цензуром нгтлмпе забран.и-: вало ое је свако писањ« 0 Сбвјетској Унији и приликама у њој, Југославија је била пбеледња држава у Европи кбја је У.Споставила диплбматске бДНчсе са С.С.С.Р. У комунистичкој акпији у Срби.ји 1941 гбдине уЧествовало је врло мало правих комунистз, и генерал Недић је помоћу добровољаца и чбтнИКч — л-уди из аарода уништио комун«с1ичк*' кугу тако, да ее да нчс о комунизму у ср.пском нгроду једва може и гоиорити. Масонерија јесте такођер екСПоненТ и произвбд јеврејства и његов највернији слуга. Преко Ње је јеврејствб Требало да оствари свој циљ — светску превласт. У томе имало је подршку нарочито од сТране англбсаксбНсКе плутбкратије Која претсТавља највиши ИзраЗ маеонбрије. Масонерија је Тајна органкпација чији су прбГрам као И већина чланова јавноети неп'ознати. Масони се узимзју маХбм Ш кругова интелигеНције, заступљени су у свима вишми Мбјепима: крунисане главе, претседници влада и министри, нреТсТавници парламента, поЛиције И суДства, војске, свештенсТва 6и' ли су у њиховим редбвима. И кад се УзМе у обзир новац ко* јим су их помзгали јевпеји —• онда је јасно какву су стр&ховиту моћ претстављали м^еони. Своме циљу служили еу безобзирно и без милоети, и ако је било потребно жртвовани су били појединци и читави народи. Џиновска паукова мрежа Одмах у почетку развоја ниШе нове државе обновили су свој рад и масонске ложе. Рад ових тајних друштва за последн»е две деценије У нзс био је толико јак, да су масонИ врлб брзо успели да својим људима осигурају најистакнутија места у свим нашим надлештвима, у евима важнијим полотичким и културним организаци'ама н у сви* ма већим привредним установама и предузећима. Утицај масон-
ства у нашем ј&вном животу, био је толико јак, да Јв Он претстављао џиновску паукову мрежу која је ббвијала целу нашу краљевину. (Слободно зидарство нли Масонерија). Хиљаде наших занатлија, трГ1 г.аца и Вндустријалаца мбрало је да испропада и да спадне на просјачки Штап. Због интернацч^налие масонерије и незаСите ^1.рејшТине у Нашбј земљи хи> љаде ерпских порбдица осталб је без Х1еба, а наШа Нривреда 663 њИховбТ корисног раДа за земљу. Као што еу јевреји, пбмотмути масонсТвом, упрбпастили нашу нацибналну привреду, тако су масони дбвели до руба побпасти нашу изродну просвету. Масонеријз у НаШбј земЉи нарочиТу пажњу је била поклонила ширењу масонства међу просветним радницима, а особито међу средњо[ш<олскИМ и умиверзитетским прОфеСбрима. Масони су од 1918 године нарочито нашу омладину вапитали у туђинеком духу, упутили је левичар' ским праВцем и створили један кадор КомунисТички насгројене омладине. Масоки против немачког купгурног утицаја »Културни утицај новога века код нае биО је немачког порекла, обележен у општим цртама н линијама и везан за романтички покрет немачке ниансе а изражен у нас у појави Вука Караџића. Од ТОга утицаја почиње стварање може се рећи целе наше новије наци.оналне Културе. Он је далеко шири од утицаја византиског и италијанског и обухвата Све Области нашега народа. Уз то, он је и дубље нацибналам од ова Два утицаја, јер је Улсталоч тек са немачком рбмаНТиКом по Превасхбству и сТвбрен код »ае моДерНи национализам у његовом вишем Културном значењУ- ПСмачки куЛтурни утицај трајао Ј"е код нас др пред прВи сВетски рат. Масо* ни су од 1914—18 поче.ти да нас одвајају од кулТуре Нсм«иа И да Нас подведу под утицај. цуске КулТуре и францусКог, ДУ' ха. Тај утицај међутим, није н -м дао. оригинаЈне стваралачке Нотстицаје, већ је био преТежно у знаку имитације и био више формалне природе пошто је сам га.ј фргнцуски дух био израз Културне декаденци.је. фрсме од 31. VII. 1940, Светислав Стефановић). У пјзипремању комунИстичке акције у Србији јеДну од глабних улога играли су јеВре,;и и масони. Оно што је било најпоравниЈ 'е то је интелекТуално потстрекавање омладине .и штићење свих оних који су нлегално вршили комуиистичКу пропаггнду, а то п.ада V Делок*пт п •да мисона.... Да би нас Потпуно увукЛи у комунистичке воде, масони су најактивније помагали припремање пуча 27. марта, сматрајући Да ће на тзј начин дефакитивпо остварити евбје планбве. Али још и нре пуча осећа се у целокупном јавном животу наше земље да се у позадини многих пОдуХвата КГ)мунистичке пронаганде наЛазе кпо .- игтитИИНИ масони. .ДржавНз ценвуоа није била у стању да стгречи прилив комунистичке литеовту ре, а У СЛуЧају да нх ј'е ценЗУра забр -НЈИвала, актит: и министпи су се заузиМ""!и, те је ЗЧбОана дизпна (//. Време од 16. IX. 1941), Због свега тога шасО |ћериј |а код нас претстављала је и претставља најопаснију интернационалу. С јесенн 1939 год. отпочео је рат Енглеске . проТив Немачке. Масонерија је мобилИсаЛа' све своје снате и слуЖила се свима сретствима међу којима је Лаж и обмана играља главну улогу. Вршили су страховиту пропаТвнДУ како ПреКО Лијонске Н Лондонеке радиостанице тако и непосредно у земљи. ТребалО Ј 'е Нашу државу уву« ћн у рат да би се помогдо Ен-
глеској н у томе Ј 'е масонерија и успела. Данас се зна поуздано, да је завера склопљена била једанаест дана пре потписа ТрОЈног пакТа, али се државни уДар није извршио пре потписа њеТовог да би се то потписивање спречило, већ се чекало да се Пакт ПоТпише, Те тридесет и шбст часова нотом извршен је удар са јагном намером да се снтурно дође до рата. Улога јавреја и масона у мартовеком пучу На дан 27 марта 1941 године свргнуто је законито НамеснишТво, заКониТа Влада и Краљ сд стране Завегч-ника натеран је да преузме Вла-сТ. Одржане су биле манифесТације у већим меСТима у држг.ви кбје су у Всограду биле претворене у демонсарације против Пакта и сила Осгвине, а које еУ заправо извели јевреји, масбНИ, комунисти и плаћева фукара. У вези стим дошло ,је до тешких из>греда и до нападаја на дипломатске претсТавнике — све у циљу да се нанесе што тежа увреда специјално Немачкој и изазове е њоме рат. НарОД, међутим, није био против Пакта, нити се 27 марта изјаШњзвав против Пакта, а најмање је био за рат протИВ Немачке. Он је разумео био, Да је 27 Марта н.астала променз на пнтањима уНуТрашње политике. нарочито што је у оаставу *СиМбВићеве владе ВиДиб и Име Влатка Мачека чија је епољна пблитика била оријентиСана према НемачКбј. Нарбд НиЈе НИ слу* Тиб да Су ДОТађаЈи од 27 мпрта инсценирани јединб у циљу да оборе примљени Пакт и да увуку НашУ државу у рат да би се помоглб ЕнглесКбј. Према томе Јаснб је и заштп народ није реагираО на акцију пучиста од 27 марТа. Јер: Наш народ је судбина везала аа немзчки народ и та ђе всзл остати догод: будсмо живели у опом простору.. У нобом веку ми СмО иашу културу ств пали Пбд уТицајем Нем9ца; ЧИТава пЛејаДа МЛадих људи стекла је образоваНзе на разним пољима духовме делатН( сти Немаца и ДоцнИје коћи* сно послужила Отаџбини; на рОчито су поДИТлИ нашем наоЈду углед у иностранству Немци: Гете, Грим и Ранке; наШе зг)1ч'б'нодабстбо раави»1о се је ичјвећим делоМ Пбд уТиЦа.јем немачкоТ; пОЉбпрИВреДНе проиЗ* воде наше продавали смо Мајвећим делом НеМаЧкбј И н>а тзј нлчин омогућено је зеМЉпоадиику да уновчИ све своје Ирбизволе и погтигне повод,не цене; од Чемаца смо се научилИ раии^налној земљорадњи и начи 1у живота. Иаш пут ИбмћчјјоЈ У нашој вековној борби протнв Туоака мнсго смо обавезни Иемачком народу — славна имена КПО Принц ЕвТен и генерал ЛаудоМ бсТаће ном у вечитој успомеИИ. Осим тога Иостбјзла 16 ИЗМбђу нас и Иемзца сличнпгТ пб ВсјиНчКбЈ Ередности и НемЦи су н0с због тога вигбко ненили и сТавЉаЛи у ПрвИ ред европских народа. Мемии су нам пОМУДИли своје пријатељгтвО.. А пријатељска понуда била је искрено учНњена: ПбијатељсКИ поступаК Немаиа према нама даТирЗ 6Д п^е више годинз; — нарочито Се Је манифестовало у дочеку наШег књежевгког Пара у Веолину; заТИм се је изразио у мноТббројннм манифесТацијама научниМ и У»еТнич*им, па преко штаМпе у Рајху. Тај се је поступак завр-
шио потписивањем Тројног пакта, кОЈИм нам се је опстанак 0Сигуравао за векове. Пријатељски поступак према нама био је Изузетан узевши у обзир све мале државе и нас је Немачки Рајх највише уважавао. Са Енглеском, међутим 4 ни* смо биЛи ни у каквим везама, а ук^Лико Смо кад Тод и дошлИ у неки однос — иснало је то на нашу штету. Зато би бИло неразумљиво дл је наш народ мрзеб Немце и хтеб рат е њима, а волеб Енглезе и зббг њих извршио самоубиетво. Маеонска клика, додуше, успеЛа је да Изазове раТ» али не и Да рат вбДИ, јер је ЗатО биб Пбтребаа пристанак народа, а Тај пристанак није добивен — Нчрод није ХТеО да се бори прОтив кемачке војске И пскад један о.ч најхрабријИХ вбјниКа Еврбпе за 36 часова ИЗгубио је рат. Један од наших главних задаТака је да се обележе кривци 33 нашу несрећу н позову на ОдГОворнОт. За прошЛих двалесет година, на жалост, Ниједна крупнија афера није се заврШила осуДНОМ пресудом, сби велики кривци извлачилн су се Испод одговбрности, па је тако корупција у јавном животу ухваТила била дубо* ког коренаУосталом, ва учињени злочив друштво Тражи Одмазду. ОдмазДУ Тражи и Наука и живот свуда и у свима временима. Како може остати некажњен најстрашнији Злочин који историЈа Памти? И онда, ако се не укаже на кривце и они не казне, опасност је да и даље чине зло и наносе штету друштву. И да служе као ЛоШ прпмср другима. Поковко питање садашњКце ПиТаЈ4.е ОДгОвбрМбсТи Треба рашчиетитм збот нас самих, Тре* ба нарбД тачно упознати са правим стањсм етв ри до 27 марта и • дбцДије; треба га упознати са етрахбвИТим ЗлОчинбм, КоЈи је изврШен према н.сму и указати на праве кривЦе за његову нерећу. У сваком случају треба начело одговорности висбко држаТи и повратити веру у Пр -вду. Наравно, да масони протураЈу кроз народ мишљење „како смо сви и то подједнако криви за несрећу", У том случају от* пада посебМа и нарочита одго* вбпнот масОнд. Или, говоре опет мзсони, при* лике су такве да треба воеме да употребимо на важније етвђ* ри. а да га Ме троШИМб и на таква 1:нтлН,а. као шТо је пИтање одтоаорноети. А, међутим. пиТање ОдТоворМосТН Јесте осНбв Мо пит.ње Тешке еадашЈбосТи МаШе. Наш народ Је сн:Чпла несрећа какву не паМти ИСТбриЈа, и сасвим, природно Криапи с НаШе сТране Мбргју се изнаћМ и Ставити под оДговорносТ. Маеони за све криве Немце и Шипе мржњу према њима, те дбвбде У опасност н'ш будући полОжа!, онемогућавзју консолИдовање наших ппилика. и доводе у питање и наш опстанак. ),Генерал Недић из дана у дсн, од н°ћи до н^ћи, води ИспбЛинску борбу са мрачним и сатанским сшгма кој« вуку сопски наоод у коб и поопаст... Непоијатеље које има да с^влада м^ћИИ су, без срца су и без Сзвести: То су СМажме међународне Интеоћамионале које немају мооала у пбстизању својих циљеча" ('Српски Народ од 24. X. 1942). Јован Л. Костић, врхо,вни државни тужилац
СЛУЧАЈ АДМИРДЛА ДАРЛАНА ^ЈБИСТВО .адмирала ДарЛана није једно обичнО политичко убиство. Адмирал Дарлан Дббиа ЗаСлужену казну за иЗдајсТво КоЈе Је извршиб према СвоЈој дбмбвини и према еедом маршалу Петену. Свбјим и^дајСТвОм адмирал Дарлан је нанео велику штету свОјбЈ отаџбини, издао њене интересе, издао интересе уједињене Европе. ОвО убиствО има и евоју прЉаву пбзадину. Оно нам открива колики је дубок јаз између америчкот и енглеског империјализма н каква Се Све подземна борба води између ова два „пријатеља и Савезника". Токбм целе своЈе ИСТорије Енглеска Је перфидношћу уСНела да освоји велики део земљинб кугле. СваКо ешлеско освајање било Је праћенб неким поДМук« лим убиством. Цела енглеска исТОрија пуна је крви и подлбсти. АмерИКанИЦи иду Тачно сгомама Епглеске. ЊихбВе МеТОДе су верна копија енглеских. На таЈ еу наЧин Американци извршили своју пенетрациЈу у СреДњу и Јужну Америку. Није никаКВО Чудо ако се амерички апетит сада окреће ка снглеским поседима. Због тога је Енглеска већ ДО Сада изгубила велики брод свбЈпх драгбцсних поСеда дуж америчке обале. Ни Ово није Американцима билО довОЉнО. Њи*0>в апеТит иде много даље, њихов циљ је Европа и Африка. До сада је ЕеглеСка све чнни* ла да сачува водеће место у СредОземноМ Мору. Са своЈим во.јним базама у Гибралтару, Малти и СуецкОм Каналу Енглеска Је имала, до овога рата, кључ Средоземмот Мора у својим рукама. Да би очувала Ову еитуацију Енглеска није бирала средсТва. ЕнТлеска Је. имала издајника де Гола са чијом је помоћу рачунала. Дарлан је човек Америке. Сада се сигурно Зна да је Дарлан са америЧким војним аташеом припремиО у поЈединостима инваЗију Северне француске Африке од Стране АмериКаНаца. Познато је да Дарлан мрзи Енглезе. Он је јеДанпут изјавио да је његова порОдипа бећ више векова у борби против Енглеске и да еу у тој борби пали сви њеТбвИ преТци. Сада је и он иЗгубио свОју ТлаВу. ЗбоГ своје мржње према Енглезима Американци еу га и увели у игру. Затб је Дарлан оД Енглееке осуђен на СмрТ, Зато је Дарлан паО као жртва ове подмукле бОрбе енТлескот и америчког прљавбт поела. Када је Дарлан погинуо снглески радио је ЦинИчки Јавио да за ДарЛаМом нс.ћс мико заплакаТи Код нас Још увеК има наивниХ кОји верују Да се „савезници" боре за меке идеале. Случај убиства Дарлана требао би и последњем лаковерном Србину да отвори очи и да увиди зашто се Енглези и Американци бере. Зар је српском народу место у овој прљавој конКурентској борби која се подмукло водИ између Американаца и Енглеза. Р. М.
ј