Srpski narod
^ ОСЛЕђЊИХ то^Цј 1 И дина оживело је ® Ш У немачк °Ј науци интересовање за ^дгјј^ везе између не" мачке реформа"" Ције и земаља Југоисточие Еврогсе. Довољно је потсетити на радове Штекла и
: мјг тШ
века. Његова народност је ван још у детнн.ству учнли »аједно који је на пр. Димитрију
код Хермодора Лестарха.
ставља још и услов да сме пр< поласка за Виртембершку да се врати у Ердељ да би оданде донео своју библиотеку. Вероватно није то био ни једини ни прави разлог за његов поврадао так . Обећао је при поласку из
писмо за Меланхтона био је Беча, почетком јуна 1561 годи-
сумње. Иако га Меланхтон, кратко Касније је Хераклид, коме су посвећен и у Хераклидове пла- не > да јј 6 се вра тити кроз два време после његовог доласка у Турци отели престо његових нове и знао за његове везе са месеца и молио да га Фрелих
„ Витенберг (1559), приказује у предака, ступио у службу цара Максимилијавом. Скретање Ди- обавгсти преко Тордаја о кона Шмермана о X. Унгнаду и ње- писму као „Нип&атиз", јер му је Карла V који га је, за његове митријево са намераваног пута ЧН( , гово штампарији у Ураху, Ен- Димитрије донео_ писмо мађар- ратничке заслуге, подигао у чин постаје иам утолико лакше обгелса о везама између Тибингена и Цариграда, Петрија о реформацији у Влашкој и Молдавији, и нарочито К. Бенца који је у читавом низу расправа приказао везе између Витенберга и Цариграда. Овим радовима, а нарочито једном посебном расправом већ поменутог Бенца, први пут
ског коморника Тордаја, он не- палатина. Двапут је, пре Дими колико месеци касније, пошто трија, био код Меланхтона (по- извештаја видимо да сам Дими је Димитрије скоро једно чита- четком педесетих година; 1556). трије 1560 и 1561 године долази во лето боравио као гост у ње- Живо се заинтересовао за ствар говој кући, исправља сам овај реформације и постао њен исподатак Јврдећи изрично да је крени приврженик. После ду- шења извештаја. Димитрије „У1Г газсјапиз". А жег лутања по равним дворо' Фрелих, који се најподробније вима дошао Хе 1558 у Молдави обавестио о Димитрију пре но вију, али је због једне завере меће се закључак да је Дкмишто га је мирве савести могао у коју је био умешан морао да т Р и Ј е пр^менио правац пуга д&
Јашњиво кад из
у Беч Максимилијану, и то о краљеаом трошку, ради подно-
Кад све ово имамо у виду, на.
м решењу. Али опет је судбинч играла Фрелихових чудну игру. Реформатори, на* рочито Трубар и Ст. Конзул, нису се одмах могли сложити да ли стварно треба позвати Димитрија. Овај је Фрелиху, изгледа у више махова, изложио свој програм. Одвраћао је од тога да се за православне народе поново преведе библија, али је зато препоручивао пре-
јасније осветљена "личнос^* јед- препоручити Унгнаду, Трубару, лобегне "у Ердељ. Већ тада~мо- би могао непосрелно и активно ™ђ е ^ е зборникГпроповеди ,''к! ног Србина који је крајем педе- Ст -. Конзулу и Кломбнеру каже Г ао се поново сусрести са Ди- Д а Учествује у остваривању Хе- тихи - иса и сличних дела ко ј а сетих и почетком шездесетих у Једиом извештаЈу да је Дими- митри.јем, својим школским дру* х ј. ј ош пре него Ш то је Димитрије кренуо за берг. После је Хераклид отишао у Беч и оданде припремао у тај
година XVI века' играо значајну улогу у покушајима реформације нз Југоистоку. Он је био одређен да успостави прву непосредну везу између Меланхтона и цариградског патри-
„КаЉе или
трије по рођењу „бјгГге". Пре свог доласка у Витенберг, мзја 1559 године, Димитрије је већ три године службовао у Цариграду као ђакон
раклидових планова. Колико је б била присна веза Хераклида и Витен- Димитрије, за то сведочи једаи детаљ који досад није био запажен. Хераклидова генеалошка
могла да подигну проповгднички рад у православној цркви и извођење веронауке. Израдио је, на Фрелихов захтев, и неколико пробних превода,
јарха. Овај „Србин Димитрије" патријзрхов, а још раније био претставља необично интересан- Ј е секретар влашког војводе и тну фигуру у историји рефор- већ том приликом склопио прмвдије, „јединствену личност, ва личн а познанства у протепоред које — по речима самог ста нтским круговима Ердеља. К. Бенца — неће моћи да про- Д°шас> је у Витенберг са наме-
табела (код Леграна) наводи између осталих превод Оченаности своју акцију на освајању при крају, иза самог Јакоба Хе- ша и ј едН ог дела Андреевог
Мвлдавије. Одржавао је тамо везе и са Максимилијаном II, тадањим краљем и потоњим царем, који ј« потајио помагао његове планове. Везе су једним делом ишле истим каналима ко
раклида место његовог потом- катихизиса, који су упућеии у ка, НетзкНскб Ветпе1п"о5 као у ра х и Љубљану на оцену. НењеговоГ посинка, кога Ј 'е Хера- слагање и оклевање реформаклид посинио ради његове из- тора осујетили су Фрелихова врсне врлине ставивши га на на стојања да се Димитрије што у _ __ г _ местз бргта и окитивши га по пре ве -же за предузеће у Ураху. ђе ни историја реформације ни Р° м се _ на _ ЛИ ПУ места упозна је сретамо и у животопису Ср- царском благс.изволенију грбом Као што је било уговорено, ДиИсти Тордај Хераклида године 1558. митрије је извесно време чекао ,-г . на одговор из Беча. Припремање крсташког рата а ли У међу ВР емену се и план Хераклидов приближавао своСвим овде наговештеним о- латииском језику и да се он и ме остварењу. Димитрије га је колностима даје се више веро- тада одликовао моралним жи- на своме путу у Ердељ посегио гатноће претпоставци да Дими- вотом и великом марљивошћу). у његовом логору у Кежмарку трије није пошао ни за Витен- „Грчки говори и пише као ми и с њиме вероваггио већ гом берг без знања и пристанка сл- немачки". Поред тога влада пот приликоМ утврдио ближе појепуио „ћирилским" језиком који диеости за заједнички рад у му је и матерњи језик; добро и будућности. Кад је 23 септембра стекао утисак да течно говори румунски а при- 1561 Фрелих могао да упути лично италијански и турски. преко Тордаја дефинитивни поСвуда се Димитрије покззује зив за Димитрија, овај се био одлучис за Хераклида Јакоба, . г личан познавалац верских придине у Бечу преговарао са верљив и критичан према стран- ст<> да игра једдоставно посред ЛИ ка у турским покрајинама. Фрелихом о томе да ступи у Ун- цима, држао више месеци у ничку уЛ10гу између Меланхто- Лок оо г Јелне стпаие вшч« гнадово предузеће у Ураху као свом дому, доводио га у личну на „ п2ГГри јарха, могао је сво- ПО иппеме мосвајање Молда" К .??. еКТС ? Р _ за ^ ћи ' р е _ зу ._. са _ СВ0 1 ИМ __ наЈ _% 5Љ ™.. 1 ! Р . И : Јом актимом сарадњом да у- виГе! дотле ^ другоТ страни тебрза крсташки поход против К у преговор и између Фрелиха да врши улогу главног полиједне земље која је била под односн , 0 његовог наредбодавца тичког саветодавца и да успотурском влашћу — као крста- -- - • *« јг шки рат је и сзм Хераклид, а поред њега и круг око Макси-
историја источне цркве." Пошто је овај „Србин Димитрије" и међу самим Србима прилично непознат, то ће можда и за шире кругове бити од интереса да сазнају најважни.је резултате науке о животу н раду овог претставника Српства. Унапред буди речено да многе појединости, великим делом чак и сама историЈ "ска поаадина ове личности, морају за сада сстати необјашњене. и (Схми о вне »н зз вхтин години рођења. Кад је 1561 го-
са новим верским учењем. Да бина Димитрија. ли је имао какав тајни нзлог сд стране патријаршије или је — што ми се чини вероватниЈ 'е — дошао у споразуму са Хераклидом Јакобом, доцнијим деспотом Молдавије, није посве сигурно утврђено. Али једно је извесно: Димитрије је свој боравак у протестантској средини искористио најсавесније и свуда отавио врло добар утисак. У његову корист сведочи пре свега чињеница да га
мог Хераклида, можда чак и п. наговору његовом. Кад се оданде вратио и су планови његовог друга из младости на најбољем путу, у-
је славни Меланхтон, одличан кззао - е Њ ему један већи, мно- као врло образован човек и одпознаваиац људи, иначе непо- го рримамљивији задатак. Уме-
рилске" књиге, њему је по Фре- јатељима и у својим писмима лиховом извештају било око 40 давао само повољна мишљења година. Рођен је према томе у о Димитријевом обраровању и првој или другој деценији XVI карактеру.
ко.ш Ј'е ускоро затим, 18 новембра, заиста заузео Молдзвију и ступио на престо. Димитрије је на његов позив дошчо у његову престоницу и почео
Код Меланхтона
Из Меланхтонове преписке се чин бити обаветтен види да је у времену између и правим циљевима средине маја и краја септембра ције. 1559 године често разговарао Поред писма Димитрије је Поред пријатељства према са Димитријем о стању право- требало да преда патријарху и другу из младости можда је славне^ цркве, о заједничкоЈ' штампани грчки превод ауг- управо овај идеал највише приверскоЈ традицији протестанти- збуршке вероисповести. Још у влачио Димитрија. Одговаржо зма и православља, о могућно- XVI веку постојала је прет- је можда и његовом темперастима _ ближег додира и сарад- поставка да овај превод не по- менту. У сваком случају оваЈ' тиче од Во1бсшз-а чије је име пут га је одвратио од једне денаведено у наслову грчког из- латиости која је могла да га дања из 1559 године. Поменути врати његовом народу и да му немачки научник К. Бенц Ј "е сад збе. беди славно књижевно име. у посебној расправи подробно Јер кад је у пролеће 1561 попроучио ово питање и дошао ново дошао као изасланик Мак
Унгнада и Димитрија. Изгледа ставља везе између МолдавиЈ'е да би овај био вољан да се при и цариградске патријаршије ми понуђеног места преводиоцл Сва међусобна пребацивања милиЈФна, схватио акциЈу за о- и кореК тора у Ураху. Он жели Трубара и Ст. Конзула нису „о само дз позив потекне по 10- више помогла. Прилика да се гућству директно од краља Димитрије придобије за прев Максимилијана. Иначе тражн дилачки рад реформатора бича стотину форинти и издржавање; је пропуштена.
слобођење Молдавије — и да о еуштини затим у освоЈ 'еној области до реформа- каже делом своју реформатор' ску способност и спрему.
ње. Као многи савременици, тако је и Меланхтон тада био обузет психозом турске опасности. Сматрао је да су настали дани владавине антихриста и једино се тешио мишљу да ће црква у тој " општој про-
Последњи траг његовог живота Судбина Србина Димитрија дине понео из Витенберга. могла је у последњем тренутку После тога се губи сваки траг да крене новим путем, да је код његовом животу. Трубара и Конзула било више На крају треба ј"ош једном поверења и решености. Иако би подвући да најинтимнији мотиможда остварења заостала за ви Димитријевих поступака нивисоко постављеним циљевима, су увек довољно јзсни. Бенц јер је балканска стварност би- сматра да се он увек залага-о
5 1 Ј.у Ј 1 X1V V ХЈ V 11И X X ЖЈ V <" ј- А, — 1,1 ЦЛу V * 1 I 1Д\/ XVЧ/ X X и 4.^1 и * 111IV ~ . • до закључка да је превод из- симилијану у Беч, пронашао га ла јзча од жеља и планова У- за ствар реформациЈе
да Јв —- - - —. " о - - г -. ду да јс по- симилиЈаму у » јсч , 11 (Јиг1аида 'и 1а ј - — -г — г — .- . • • пасти бити последње уточиште ра ђ, ен од самог Меланхтона уз ј е Унгнадов агент Фрелих ко- раховаца, ипак нема сумње да оваЈ мотив био доминантан. меХристових следбеника. сарадњу Србина Димитрија. ј и је неуморно тоагао за иовим би Димитрије оправдао пове- ни се, међутим, чини да Је дуЊему су веза и приЈ "атељски Књижица није, наиме, буквалан сарадницима за Унгнадово пре- рење. Његово име би у том готрајна и присна веза са десрззговор са чов^еком који је превод, већ темељна прерада ду?еће, нарочито откад се штам случају ушло у историју српске потом Хераклидом одлучивал из личног искуства познавзо која Ј 'е унапред подешена за парија у Ураху решила на књижевности. Поред свих несу- управо у нзЈважниЈИМ тренуциприлике у турској импеоији мо- приврженике правослзвне цр- штампање ћирилских књига ра- гласица морали су сви оцењи- ма при чему Је ова веза могл рали бити драгоцени. Димитри- кве. Рађена је са толико бого- д ц ширења реформације међу вачи његових пробних прево- бити поЈачана заЈедничком рје је стекао његово поверење. словског разумевања и тачног балканским народима. Посред- Д а Д а М У на крају признају са- жњом против 1урака, крстаУ својим писмима Меланхтон познавања суштинских особено- но се тим плановима ишло за га оцењуЈ 'е као поузданог чо- сти православља да се не може слабљењем турске моћи на тлу века, који води моралан живот, објаснити без сарадње једног саме турске империје. Фрелих православиог богослова. А тај ј е одмах видео да би Димитрисарадник је, према свим _ос_та- ј е дошар као поручен за ово лим околностима, био Димитрије.
кој'и зна богоугодно да говори о учењима цркве. Као остали Димитријеви познаници, и Меланхтон истиче његово одлично знање грчког језика које га оспособљује да, не без учено,сти, изложи учења грчких црквених писаца. Овај Србин побудио ј 'е у МеЛанхтону жељу, можда му • чак и дао сугестију да ступи у непосредан додир са поглаварем православне цркве у Ц?риграду, патријархом Јоасафом II. И кад ј "е Димитрије хтео да се врати у домовину, понео ј 'е Меланхтоново писмо патријарху, у којем је била исказаиа жеља да се обе цркве зближе . и удруже. За самог Димитрија дознајемо из тог писма да је аа време свог бављења у Витенбергу посећивао црквен? зборове и постао „слушалац 1 '
вршено знање језика. А два ус- шким одушевљењад и заЈедничкочка свештеника који су са- ком оданошћу идејама рефоррађивали са реформаторима о- мације. значили су његове преводе као Димитриј« је располагао свим „суво злато". Искрено жаљење усл0ВИ ма да остави лепо књиСрбин важно дело. Он је испочетка не- Је завладало кад се најзад до- жевно име. Више га је, међуповерљив и испитује свог но- знало да' се Димитрије примио ТИ м, привлачила политика и
Напустивши Витенберг и Ме- в °г познаника до дна луше. А- другог задатка. ланхтонов гостољубиви дом, ли општи утисак је опет врло Димитрије се још са пута, ко- посг љ?н. Хераклида није Димитрију, изји га је водио преко Јоахим- Извештаји Фрелихови, ко- гледа, донело среће. Већ после стала, Нирнберга и Регензбур- јима се ДимитрИЗе препоручује две године нови „деспот" Ј 'е ца, јавио своме ,.драгом учите- Унгнаду и осталим радницима свргнут и свирепо убијен. Диљу", који му је био „и отац и на делу превођења протестант- митрије је спасао живот и оучитељ", шаљући му иа тпону- ских списа за Јужне Словене, братио се ј"ош једном патритот срца топле жеље и уједно употпуњују слику овог нео- јарху да оправда своје поступ
практично делање. Судбина њеВезивање властите судбине за говог ДРУ га повукла га је,, те Је опет гурнут у таму из коЈе
поздрављајући поименце своЈ 'е бичног Србина и зато
се тако сјајно био издигао. Његова остаје заслуга што је учињен први покушај да се, у борби против Турака и папе, створи савез између реформације и православља. Скоро је
наводи-
преокрет се, по нашем мишљен>у,. не може обЈ 'аснити без друге ј 'едие везе која је била стари јег датума и која је требало ,-а протестантске науке. Меланхтон пбстане судбоносна по Димиочекује да ће патриј'арх преко трија, тј. без везе са Хеоакли
многобројне витенбершке поз- мо неколико појединости из је имао да води борбу на жинанике-. Фрелихових писама. Димитрије вот и смрт и да су противници Али Димитрије се не враћа у се ту назива „финлм,' озбиљ- искористили његову несрећу да Цариград, него у Влашку, ве- ним човеком", који врло памет- га оклеветају у Цариграду. Аровзтно на сво.је раније место но говори о питањима цркве и ли се још и у овим тешким треслужбовања. Овај неочекивани превођења. Фрелиха нарочито нуцима држи мушки, не моли за задивљује његов"! знање јези- милост, већ само за правду. На к'а. Он прича да ј "е Димитрте прилично научио латински. (Из другог документа знамо да је иеки влашки кнез послао Димитрија још , раније, (1552) у
ке. Из овог писма се види да симболично то што Димитрије
говештава свој долазак да би
у свом писму упућеном Меланхтону после одласка из Витенберга поздравља иемеђу остали* и Давида фон Унгнада који ће 1573 године отићи у Цариград као царски посланик и повести са собом, у својству проповедника, Штефана Герла-
овог Србнва ва објектнваи ва- дом Јакобом. Њнх двојица су Кронштат радн усавршавања у вероисповестн које је 1559 го-
се лично оправдао и обећава ха » познатог нам путописца, да да ће донети писма „мудрих би овај са више успеха и среће људи". У питању су писмо Ме- наставио рад на зближењу обе ланхтона и превод аугзбуршке Цркве.
Др. А. Шиаус