Srpski narod

ерпекш-лрод

:д>е&3*525&5&&,

-41

модерне немачРе5 лчргIие

аер:

ИНА

~ жј Цујеш ли, драга, ја дижем руке —. чујеш ли: исуми?... Чујеш ли, драга, ја склапам песме, и чак и тај шум се чује до тебе? Чујеш ли, драга, ја је опет дижем?... Али, зашто ти ниси овде? Отисак и мојег најмањег покрета остаје видљив у свиленој тишини; у затегнуту завесу даљина утискује се неизбрисиво и најблаже узбуђење. У мојим дасима звезде се дижу и тону. До мојих усана допиру мириси напитцка, и ја већ препознајем руке далеких анђела. Само не видим Ону, о којој мислим: не видим Тебе. V Р. М. Рилке Песник н пришжедач, драматичар к есејиста, пџзоришни и литерарни критичар и теоретичар књижевности, уредник књижевних часописа и алманаха, Јулиу:. Харт (1859—1929) је један од твораца натуралистичког покрета у немачкој књижевности, поред Герхарта Хауптмана и Арна Холца. Као лиричар Јулиус Харт је песимиста, али његов цесимизам није утонуо у трулеж и распа'дање као Бодлерсв; ни у потпуну ре(зигнацију и душевну депресију, као Леопардијев; ни у грчевиту страственост и огорченост, као Бајронов. Хартов песимизам је типично немачки, мистичан и трансцедентан. Харт је песник продубЈ1 >ених осећања и сло^кене мисзвости. Хартове драме заостају за драмама најв.ећег немачког натуралисте Хауптмана, али су сценски врло изврдљиве . и ' оригинално постављене. Поред свога стваралачког рада, врло разноврсног и обимног, Јулијус Харт је са значајним успехом радио и на проучавању историје књижевности. На овом подручју најважније му је дело: Оевсћасћ1е Јег Ше1Ш1ега1иг илс! Јев Тћеа1егз. На том је капиталном делу годинама радио и показао велику културу, ретку научну спрему и свестрану ерудицију. Што је највише изненађује код идеолога једнога књижевника покрета н уредника борбених натуралистичких часописа и алманаха, Јулијус Харт је своју историју светске књижевности написао ретко објективно, имајући разумевања и за писце супротних школа и других праваца.

Највећи модерни немачки лиричар неоспорно је Раинер Мариа Рилке (1875 . 1926). Он је објавио низ вро запажених песама од 1902 до •323 године. Његова поезија је ревођена на скоро све европске ^зике. Рилке је био један од 'шјодушевљенијих поборника ;>ранцуско-немачког зближења и европске сарадње и солидарности. Тешко је рећи, да лн је Рилке значајнији као религиозни или као љубавни песник, алн је ван спора да је он и у једној У другој грани лирске поезије дао пуну меру и достигао највицји ранг. Његове религиозне песме пуне су дубоког мистициамл и егзалтације, али у једном внатно уздржанијем и сублимнијем тону него што је то био случаЈ код романчичара. Рилкеове н.убавне песме садрже врло пречишћена, одуховљена еротична осећања, дата у једном ванредно спиритуалном изразу, лелујавои ритму и музикалном језику, тако да их је готово немогуће пренети на један страни језик а да не изгубе од својих виооких песничких лепота.

/ђу&лоил ПЕ.СЛ4Л

1з

:к(

шЈарскб песма Т и чекаш узалуд. Ако је он и отишао и спава. у миру тамо где га открити неће нико — моја крв постаје хладна; ја идем на брод; нећу ге више видети! Када је он, угушен, ка гребену тонуо, одлетела је блиска срећа даље него икада, Ти много слутиш, али не и оно последње... Дивље ме привлачи море. Твој нећу бити никадаI Знам, заплакакеш када ти буде дошла 'вест, доцкан у вече, да сам ја већ далеко... Моја лађо, пријатељу мој! Док се на делу, на туђем жалу, моја судбина испуњује.Ми смо сви зли, само ти остани чиста! Ускоро ћеш тихо тужити и плешћеш венац за чудотворну икону на кршевитој обали, и молићеш се усрдно за свот * за мој спас. Штефан Георге

ешоош

и смо у жалости, када се ти одвраћаш од нас, којима си мање наклоњена, да би се другима, срећнијима, окренула; када наш дух, после обожавања, пламти у твоме отсјају, о вечерима. Ми бисмо били луди, ако бисмо хтели да те мрзимо када твој зрак жеже, претећи да нас дништи. Ми бисмо били деца, ако бисмо желели да те се дотакнемо, јер ти свима сијаш, слатка светлости! Штефан Георге

к АКО да држим своју душу да се твоје не дотакне? Како да је уздигнем изнад тебе ка другим стварима? 'Ах, радо бих је склонио код нечег изгубљсног, у мраку, на неком туђем, тихом месту, које се даље не њиха док се твоје дубине њихају.^

ХЛЛДНИХ, МРЛЧНЖ ШДЛ.1 1 РЕКО хладних, мрачних вода бацао је сенку, с црним душама, усамљени наш мртвачки брод. Црвено су, у влажној магли, пламсале на предњем делу брода задње буктиње. Пред нама је плавила река, озарена тешким отсјајем, црвеним као крв... Преко хладних, мрачних вода стајали су сиви зидови од магле; и још једном стиснуо сам немо руке твоје бледе, премрзле. Преко црних таласа смрти једрг1мо ми на нашем ковчегу; бура и ноћ ће се скоро спустити, а ово је тамно језеро старих стена, старих гребена. Од сувише дугог ,бдења уморне, тону моје песме... Остави нас да мирујемо! Остави нас да почивамо! А кудгод пловимо свуда је наше пристаниигге. Јулијус Харт

НАЈВЕЋИ уметник и најпрефињенији естетичар међу модерним немачким лиричарима неоспорно је Штефан Георге (1868—1932). Својом суптилном и бизарном лириком Георге стоји на чеду модерног немачког песништва. Својим часописом (В1а11ег №г сИе Кип«1), отворио је Георге ново-идеалистички правац у немачкој књижевности, стојећи у најоштријој противности према натурализму, чијој отсутности форме ставља он насупрот највишу савршеност облика. Натуралисти су замерали Георгеу да је цела његова поезија приступачна само врло ограниченом кругу посвећених и високо образованих читалаца, али да је сувише артифицијелна и одвећ прециозна, да би је могла разумети и шира публика. У својој исцрпној и темељној студији о Георгу, познати немачки књижевни критичар и естетичар Фридрих Гундолф дао је изврсну анализу Георгеове поезије и његовог књижевног правца. Иако се намерно уздигао изнад прозаичне свакидашњице и сурове стварности, Гоерге се ипак није затворио у кулу од слонове коети и није служио само застарелом и СМЕШЕЊЕ, прво смешење, наше смсикњеЈ ускогрудом идеалу „уметности ради уметноКако је то било једно те исто:

Но све што нас дотиче, тебе и мене, узима нас заједно као један потез гудалом, гито из двеју струна један глас извлачи, На какав инструменат смо ми разапети? И који нас свирац има у руци? О. слатка песмо! Р. М Ридке

Смешвње

мирис липа удисати, тишину парка слушати, одједном се међусобно погледати и чудити, све до смешења. У овоме смешењу било је сећања на једнога зеца, који се ту мало пре играо; то беше детињство смешења! Озбиљније је већ било пливање лабуда, којега смо срели после на језеру, у тихо предвечерјеИ ивице врхунца, окренуте према чистом, слободном небу, које је већ јасно наговештавало ноћ, извлачиле су рубове овога смешења према лицу усхићене будућности. Р. М. Рилке (Преводи од К. Н М.)

сти". Он је тражио да формира један интензиван и продубљен унутрашњи живот и да га изрази у адекватном језичком и песничком облику, присиљавајући читаоца на уосећање у песников духовни свет и на саживљавање са његовом експресијом. Према речима једног немачког књижевног историчара, Георгеов „песнички језик је од најзбијеније сажетости, али и од неоцисане звучности, изванредне сликовитости н духовне снаге". Насупрот произвољним тврђењима протнвннка, да је Георге само вешт имитатор Малармеа, Верлена, Бодлера и осталих француских симболиста и декадената, остаје чињеница да је Георге својом поезијом, доказао да се и на немачком језику могу адекватно изразити и најфиније нијансе танких и суптилних душевних треперења То потврђују такође и савршени преводи Дантеове Божанствене комедије и Шекспирових Сонета, на основу којих је Штефан Георге с правом обележен као мајсторски и ненадмашни преводилац зеликих страних песника на немачки.