Srpski narod
30 Јануар
СРПСКИ НАРОД
Страна 13
С Војиславом Илићем пропевао је иптелектуални Београд
Бгограђанин, 33 године, једно освајаше, Једна епоха. С тим сећањима улазимо у педесету годину од смрти песника Сојислав^ Илића. * До пре Војислаеа жижа српске лирике нИЈе била везана за иие Једног превасходног БеогрЈћанина. С ВоЈиславом, из Београда су одЈгдном завиЈевач ^и на све стрлне као зраци полетеле оне стрсле са белим перима, одапе-
те из златног лука младог и поносног дива. И отада, ко би год похрлио древној музи, морзо би, како се то уобичајено каже, претходно да. се иоклшш новој, ВоЈислављевоЈ, ли ,рскоЈ медузи. Те ВоЈисларљеве песничке нити, темељи те такорећи централе за београдски лиризам, уткани су, назиру се и дандањи у свима српским антологиЈама. И гако, евоЈе модерно лирско крштењ.е, Београд је добио преко пргвасходног Београ1)анина, преко Војислава:
Студсна је зима ррошла. И вечно љу.пка и млада, На снешни Каледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор из мрачних планина стиже, И топло заОлиста сунце на зреник ступајућ' ближе. Све прену из тешког санка и све радосно. крете, Да прими подмлађен живот из руку божице свете.
Војислав Илић живео је свега 33 године. Двапута по 16 година за друге су само детињство и дечаштво: за ВоЈислава Илића — два ви- .• ша живота. Болешљив, осетљив, ћутљив, он је, ипак, такорећи зрачно, схватио суштину наследности: мислилац, прегалац, борилац, зрачно Је схват.ио и суштину стваралаштва. И, као звезда звезду, те две таЈанствене суштине
у њему су мирно одмеравале, допуњавале, обасјавале једна другу, тако да је баш у напону младости, измгђу 20 и 30 година, победоносно до изражаја дошла баш оца зрачна поређеност духа и нагона, а не превага једног, подређеност другог, Војислав Илић живео је свега 33 године, али ако не неку божанску, ако не неку астралну, у себи је мајсторски, свакако, остварио зрачну расну одмереност: У часу радости слатке, ил' горке малости свој.е, Кад душа. твоја стрепи, ко буром дчрцут цвет, Украси гордошћу себе. За радост ц боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет.
У XIX веку Срби су имали три велика лирска осрајача: Бранка, Ђуру, Војислава. Бранко је освајао; ведрим, емоционалним, Ђура тмурним, пасионалним, Војислав. интелектуалним ригмом. Свилна као дан, под њиховим магијским стваралаштвом, српска се реч повијала, извијала, српски стих устроЈавао, преустројавао. Бранко је лиризовао утиске, Ђура притиске, Војислав отиске живота. И то тако и толико да су се њихови песнички позиви, баш као и шго треба, претвара-
ли у читава песничка наслеђа. Још и дандањи српски песници у суштини певају или по Бранку или по Ђури или по Војиславу — инспираторском млазу који је прешао већ у историски флуид. У том дарсвитом устројавању и пргустроЈавању српске модерне лирике, Војислав Илић превасходно је изразио, ако не космички смисао живота, оно свакако културну слику света. И никакво чудо ниЈе што је његова лиризована природа пуног степена освајачки лепог:
Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре.. А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат пружило дуги И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако.
У српску књижевно.ст тек пре (Р једно 50 година ушла је интелектуализована љубав, интелектуализовано родољубље, интелектуализована слика света. То је Војислављева епоха. То није запад, то није декаденци.ја. Истина, та епоха није ни чи-
сто елементарна ни чисто расна, али, ако она херојски и не. надима прса, она као поклон српској лирици пружа честиту културну визију, бирана осећања, биране изразе — естетизирани нагон. С песникрм Во|иславом Илићем пропевао је интелектуални Београд.
1<А
4$% /( ° г,, Се ?г Ј]к у
"-1,1
°"А
/7 а ^ е 4а
ОЈ
°*е 6 ^ ЈР* ОЈУОЈ,
и у п 3е :
*а 4
"о;-,
/°вРо 3{
т ам у _ КЈЈЈ
Се 4е.
а , ■ "" с *у„Г' °" ' Је * г &!1п ***°Го а е ег 0 , # а Су &а т 0 ' // ^////, л р »"У *"У.
'Је.
*У,
О/г.
Рно
■««Ја ,
н Сп "<1гп$ Р ' Ји "е. °з Ре *е Ј' с »г а
° «0*
С '°«У ГУР »°
гуЈс «* * е * ^ " '<е*** 'о Ле *о*.
агс 0
Т ° "в?**** /7 °еи/ в ' <<<
**
*УА- '
2 "" * С У
^УЈе.
7<?
&л,
т« м г "'Је^ * 4а„" с 'Ма ° Ј "м' ***** 1 4 *Оо
ИСПОВЕСТ
Војиспав Илић (Цртеж Ђ. Јанковцћ)
Иа трошиом чуну, без крме и наде, У мени вера губи с$ и мре; Ја ништа више ие верујем, ништа! Ил' боље рећи: ја верујем све, Иа мору бурном људско га жгивота Прерано ја сам упознао свет: 3а мене живот ништава је сенка, За шене живот отров^н је цвет. Трпи и живи!.. Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном, ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна! Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушо можда, Али по њима није ишо сам. За њега свет је Перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над .
ИЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Ко мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смирна душа вцди небески, зрачни свет. Светови доле слуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна Божијег труда, светило ведрога дана, У мирном. • ходу своме свршава дневни пут. Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пркњом следи времена бурни ход, И с тихом/рајском песмом он слави љубав и Бога И песм&џ својом снажи самртни људски род. У току бурних дана ти благи, небески гласи, . С ,/р, ./Ј ,;;г I .. ру д ....у пи,«и,, рајску- ћуд, И у том слатком часу пож,у да адска се гаси, И смерна, света љубав тала са људску груд Тако у бледи сутон на мирне и цветн.е равни • Бисерна рсса падћ. И лахор свет и драг Ковиље густо етреса и .лети у бескрај тавни, ' И слптки мирчс. буди и шувор, тих и б.чаг.,.