Srpski narod

13 фебруар

СРПСКИ НЛРОД

Страна 3

Битка за хлеб српског народа опстанак и за његову бољу

Драга браћо српски земљорадиипи ■ Одмиче време. На прагу је пролеће. 1943. Природа се буди и наде ад буде. Претурили смо преко главе прошлу теижу, неродну годииу. Да ме нисте послушали и да иисте засејали сваку стопу српске земље, сигурно је да би многе ваше миле и драге покосио најљући непријатељ — глад. 1 Ви се сви сећате како су вас наши дин-душмани са лондонског „кратког вала" и остали саветовали да не сејете, јер нећете жети. Да сте се, по несрећи, повели за тим злотворним гласовима, многа би српска капа пуста остала. Како би тек тада лондонци и комунисти задовољно трљали руке и сеирили саопштавајући један другом: „Срба је све мање и мање". Али ви сте им то задовољство ускратили. Победила је ваш^а бистра сељачка памет и ми смо остали живи као плашило за све немирне савести. Говор Претседника Српске владе, генерала М. Ђ. Недића, на радиу

Видите, опет се Бог смиловао на Србе. Зима је блага. Пролеће изгледа да ће бити рано. По иззештајима које сам примио, ви сте узорали 70°/о ораниие за пролетњу сетву И поред свих тешкоћа, са смањеном људском и сточном снагом. Али остало је !ош доста да се уради. Глсдао сам ваше лобре и вредне жене, на и нејаку децу, како ору. Посматрајући их ја сам*се и радовао и жа лостио. Пуно је било туге моје срце, али и пуно радости што сам видео ону стару, несломљиву снагу Србинову, способну за живот и велика дела. Јер је доиста велико то ваше дело, браћо и сестре, и у њему лежи спас и будућност наша.

Годишњица привредног плана

Сада пред вама стоји пролетн»а обрада и сетва. Од њеног успеха зависи како ћемо преживети идућу зиму 1943/44 године, За то вам баш данас и говорим, на дан годишњице моје наредбе: „О планској пољопривредно,ј производњи у Србији". Желим да будем у сталном додиру са вама, да вас обавестим, да вас упозорим, како вас неби многобројни наши непријатељи преварили. Ви знате колико је било неверних Тома, који су сумњали у успех те моје прошлогодишње наредбе, који су је злонамерно критиковали и одвраћали и мене и вас од ње. Али ,ја нисам одустао од ње, а ви сте је разумели и прихватили. То нас је исхранило прошле тешке, неродне године и спасло т&ноге и многе српске животе. Браћо земљорадници, Долази ова нова радна година. За земљорадника је оиа злат на, за српски народ можда и суд бонос^а. У. сваком случају, како је будемо збринули, таква ће нам и бити. Зато сзм ја опет међу вама и наређујем вам, да ме у потпуносЧ.. послушате и да, иао и прошле године, у потпуности прихватите све ове моје заповести: Пет заповести Прво безусловно је потребно Аа и овога пролећа обрадате и засејете сваку стопу ове свете Србинове земље, ма,јке хранитељке, и то у пуном смислу ове речи. Неизвесна је будућност, а српски народ мора да је дочека жив, снажаи и споообан зз нова дела. Друго, верујем да ће ово пролеће бити боље од прошлогодишњег. И зато чим пролеће гране, сви до последњега изађите на своје њиве, засучите рукавев, орите и сејте. Ни један је-

дини педаљ Наше земље, па ни ледина, не сме остати непооран и незасејан. Бог, који уве-к чува Србију, надокнадиће вам сада и ваш лањски труд. Треће, јОш сада припремите све што вам је потребно за пролетњу сетву. Нека су ваше справе и алати уређени и спремии. Нарочито припремите семе за оетву. Тражите од вашег реонског економа да испита клијавост семена, особито кукуруза. Немојт«, као прошле године, због промрзлог семена, да двр и три пута сејете и дангубите. Четврто, семе од сунцокрета, шећерне репе и соје добићете. Наредио сам потребно министру пољопривреде. Семе од кромпира спремите сами и то што више. Семе баштенскога биља при-

корисно за исхрану послужити. Један део увешћемо из Немачке и Мађарске. Ово семе разделиће вам се благовремено. Пето, становништво градова и варошица мора такође да да свој допринос исхрани народној. Не сме ни једно парче земљишга по градовима и њиховој околини да остане необрађено незгсејано. Потребно је садити што више поврћа, јер нам то налаже и искуство из прошле године. за његов будућност

опет посведочите и своје српско родољубље и своју племенитост. Не заборавите ни за тренутак да ваше руке хране ону нашу децу* и браћу у заробљеништву; од вашег рада зависи опстанак хиљада сирочића без оца и мајке; ви сте храниоци и заштитници унесрећених избеглица из свих крајева српске зем ље; у вас су упрте очи ратних инвалида који су за бољу будућност српског народа жртвов.али не само евој рад, већ и своје тело. Зар је потребно да српског земљорадника потсећам на родољубље и племенитост? Зар треба да вас опомињем да будете људи, хришћаии и Срби?

Српски земљорадник добио је битку за хлеб (Снимак „Српски народ")

Рлдујем се што мог.у сада да ис-такнем да су грађани из варошица и градова постигли прошле године врло добре резултате. У своме погледу су Београђани предњачили. Зато користим ову прилику да им искажем своје

купите, јер нам оно може врло признање и захвалност. „Будите велики Срби!..."

Захтевам од сваког брата Србина, ако има и најмање парче земљишта, да га у пот пуности обради и засеје. То му налаже и национална дуж ност ради исхране и спаса српског народа. Овде Се може посведочити своје право родољубље. У овоме правцу мора бити српско и домаћин ско такмичење. Браћо земљорадници, Ове године нарочито морамо постићи што веће успехе ради општег добра нашег народа. Покажиге се и нека види, ко очију има, колики сте ви велики Србч и како сте свесни и садашњег тренутка и наше ситуације. Не заборавите да се сада бије опет битка не само за хлеб српског народа, не само за његов опстанак, већ и за његову бољу будућност. Знајте да исход ове битне, коју водимо својим преданим трудом и мудрошћу, ннје ништа мање значајан од оних

цеви били славно на бојним пољима. Да би у овој садашњој бици победили, у земљи мора ]за се очува апсолутан мнр, ред, пожртвовани рад и братска слога. Ако ово будете у потпуности испунили, ви ћете видети у најскоријој будућности велике кориоти по наш народ. Ви сте ме прошле године послушали и поред све јаке непријатељске против пропаганде спољне и унутрашње ,и нисте се покајали. Спасли смо српски народ од глади и поред неродне године. Слушајте ме и сада. Извршујте моја наређења у потпуности, јер је то само ради највећег добра Срба и мајке Србије. Браћо земљорадници, Ви знате да се прави јунаци тек на муци познају. Ви знате да се велика дела само трудом и преданим радом постижу. На вама сада опет лежи судбина

које сте некада ви или ваши о-српског народа. На вама је да

Не. Ја В10С дсбро познај«м и из мира и из рата. Знам вашу велику душу хришћанску и српску. Ви ко|и сте на бојишту имали срца и за сзоје љуте непријатеље, не можете да данас немате душе и срца за своје најближе и најрођеније. Познајем ,ја вас добро и поносим се вама. Зато вам наређујем. Слушајте: КРОЗ РАД И БРАТСКУ СЛОГУ КРЕНИМО У НОВУ СРЕЋНИЈУ СРБИЈУ. НЕ БОЛМО СЕ. С НАМА СУ БОГ И ЊЕГОВА ПРАВДА. НАПРЕД.

НШЕ ОПРЕДсЉЕЊЕ Београд, 11 фебруара Из кругова Српске влале" добнли смо изјаву поводом ове вести: Српски нз.род гурнут је од Англссаксонаца у рат, иако никакав ратни циљ није имао пред собом, нити га је могао имати, јер никзкви његови ицтереси нису били угрожени. Југославија је жртвОвана ради Совјета. Сада се хоће и Србија да жртвује. Оза најновија издаја Англосаксонаца отвориће очи и последњем српском родољубу да се никеквој помоћи и заштити са њихове стране нема надати. Српски народ одлучно,се определио за Европу и европску цивилицазију и на том ће путу ис трајати до краја.

Коцке бачене

Вест швајцарског листа ТАТ, који је један од најбоље обавештених и најозбиљнијих, а по којој је дошло до затегнутости између Англосаксонаца и Совјета по питању Балкана, претставља последњу карику у ланцу доказа о британском из ш дајству према Европи. Планови генерал* штабова Велике Британије и Сједињеиих Америчких Држава о нападу на европску тнрћаву предвиђали су, између осталога, као једну од важнијих алтернатива инвазију преко Балканског полуострва. . Обавс-штена о то■ме, Москва је званичним протестом изразила своје негодовање против ових планова. У протестним нотама, које су у Лондону и Вашингтону дејствовале као бомба, стављено је ангЈјосаксонским владама до знања да Совјстска Унија сматра цели Балкан својим подручјем, на коме не жели присуство савезничких вој• ски. Недолазак Стаљинов у Ка• забланку се објашњава тиме, што у то доба протест Совјетске Уније још није био решен. Пред Велику Британију поставила се алтернатива да коначно изазове прекид са Москвом и —• што ,/е још важније — са црвеном армијом, или да пред протестом попусти и, отступајуђи од својих сопствених интереса, изврши и издајство према народима Балканског полуострва. Лондон' је изабрао другу алтернативу. У својој безгранич• ној себичности Даунинг Стрит је, после конференције у Казабланки, известио Москву да одустаје од планова, који се тичу Балканскога полуострва и да целокупну Источну и Југоисточну Европу препушта Совјетима. Сада постаје јасно писање бриганских и америчких листова, о чему пишемо на првој страни. V После швајцарског открића цела игра, којом жели Лондон да располаже нашим главама, разумљива је за свакога. Међу савезницима је око Балкана' пукла тиква. У страху да не изгуби потпору црвене армије, Лондон је попустио. Судбина, коју је наменио Балкану, је заиста нај• страшније издајство које је народ, који жели да се престави као бранилац слободе и самоопредељења народа, могао да изврши према Европи. Добро је што је благовремено дошло до овога открића. Сада бар знамо на чему смо и чему имамо да се надамо у случају да судбински фропт Европе на Истоку попусти. Из овога за нас ниче света дужност према нашем народу и нашој деци, према џа• шој будућности и према нашој историји, да се свим силама, без обзира на политичка размимоилажења која још могу међу нама да постоје, јасно и недвосу слен.о определимо за Еврог тиме и за нашу слободу и шу националну егзистенци^ Пред перспективом да наша села и наше њиве под кнутом буду претворене у безличне колхозе, наши сељаци у колхоско робље, да иаша деца буду као оне стотине хиљаде младих Пољака депортирана у Сибир, а наш народ претворен у збир бројева у служби сулудог бољшевизма, за нас постоји само један задат.ак уложити све снаге, допринети све што можемо за победу Европе. Други излаз за нас је данас коначно затворен. „С. Н".