Srpski narod

Страна 4

.СРПСКИ НАРОД.

—*-

<3 фебруар

Четири дана пред амгричкое!иглески дргпад на Алжир и Мароко, гувернер француске . Западне Африке, П јср Боасон, одржао је говор у Дакару, и рекао: ћама је свима познато шта вреде енгмеско-америчка обећања. Сва„лшнд обећања о каснијем поџраћају империје, неће уУицати на Нате досад-ашље држање. ■' . • Цела Француска гледала је са поверењем на Бретонца [>оасона\ који је енергично Оранио поверено му' подручје француског колонијалног • царства, против енглеског препада 23, 24 и 2о септембјза 1940. Могло се и посумн>ати' У лојалност неких виших функционера империје, у Дакару је, међутим, биа човек који никад нећб доаволити, да се са јарбола скине фрадцуска '' тробојница и замени енглеском или америчком. Сматрало се-, да никад неће заборавити погибију 382 Француза, приликом подлог енглеског препада, као и потопљених франпуских ратних бродова „Церсеа" и „Аж.екса у дакарском пристаништу, од стране енглеске флоте. Месец дана доцније посЈле одржаног говора од узор"ког генералног гувернера, Боасон је постао издајица сво.је земље, коме је француска влада од^зела држављанство. ^ . Дволична улога гувернера . ^ Из телеграма измењених између франдуске владе у Вишију и генералног гувернера Бо-асона види сб, да је Боасон после америчко-енглеског препада 8 новембра, одмах предузео потребне мере:. америчког конзула ставио у кућви затвор и под полициску присмот.ру, и наредио.хапшење свих сумњивих лица, који симпатишу Енглез"тш. и Американцим'аГ Одмах- 9а ; тим- етигле :су у. Виши поверљи-ве вести, према којима је изгледало, да генерални гувернер игра дволичну ушогу. Док је са једне стране изигравао" иеправно-г високог. функционера. и слао телеграфске извештаје о томе, ступио је истовремено у везу са адмиралом. Дарланом, кога је шсф француске државевећ жигосао као издајнлка. У Дакар стиже Дарланов изасланик, ранији ^државни секретар за ваздухопловство, генерал Бержери, који је 6 новембра прошле године, дан касније од Дарлана, кренуо из Вишија авионом.за Северну Африку. После дужег ^разговора у гувернеровој палати, генерал Бержере напушта поново Дакар и . носи собом Боасонова обећање Дарлану. Бретонац Пјер Боасон, ■ генерални гувернер француске Западне Африке, одликован у многим борбама у првом светском рату, бранилац Дакара 1940, постаје издајник. С- ам о неко/тицини је било поЗнато, да је „лојални" и „честити" Боасон, већ дуже времена камуфлиран и у тесцој вези са адмиралом Фенаром, који је у Северној Африци припремао Дарланово издајћтво, у заједници са америчкии генералним конзулом Мурфијем. Акција 4дмирапа Фанара -V, арлан је својевремено поверио адмиралу Фенару функцију „привредне" координациј.е француских африуких поседа, док се овај у . ствари бавио прицремањем издаје. Адмирал Фенар је био тад, који је одредио Дарлану дан и час његовог одласка из Вишија, да би га касције ирвтставио америчком генералу Ајзенхауеру. Фенар је био душа и мозак ренегата у Северној Африци. и заЈедно са,. на изглед савесним, генералним г.увернером Боасоном, спремао заверу, Чак шта више, генерални гуверн.ер Боасон, када јб већ приступио табору ренегата и дао пристанак генералу Бержереу. и даље је играо у-логу своје ло.јалности према маршалу Петену, шефу

француске државе. Својим претпостављеним, Боасон је~ телеграфисао 20 нбвембра прошле гРдине, „да ли би се, посретством' Дарлана, могао ставиги у везу са Американцима'!. На овај телеграм, ' ОјЈговорио је маршал Петен, и Упутио..сде-. деће категорично и недвосмислено наређење: —-Мврат-е -се^-одупрети једном евенгуалнота'' ажричком Или енглеском нападу. Преговоре не смете водити. НепоСЛушност и одметништво ноквлииине шефова у Северној Афоици импер-агивно Вам намгће дужност. да' еа њимз.. -ниуком случа.ју не. ступате у.везу".

духопловства и ратне морнарице,: Само у случају, ако ове заповести које бам достављам тачно извршите, сматраћу Вас и команданте- оцаним држављанима Фраицуске", Јасније заповести није могло ТГ "будег "Б-оасо-н,- међутим, нијевише. био господар својих одлуХа. 'јјјвРм'. .п о'сл.Гдњемтедеграму, упућено.м фр'аадускОм мини;ст'^р_г^в'у шдонвд.а у Вишију; 24 новембрз, гбвори само о 'томе, та ,-се 1то,тчинио зап.озестима -ад» мирзла" Дар;ла?га. " ■ .'' ■■■■■ .. Шеф фр.анцуск.е . државе и фрзнцуска вдада, нису више сма-

-*гбЗаштв« га1ед9« 4тр.ел>а' УШУД" јж ;. -л а-... "".ГУ 1 " з**®: -а? М». , , а други у пе|а? л ^ У ~ Зата што није био Дарланов прмсталица. (Оиег1п Меисћшо)

Зановест ]е била кратка и потпуно јасна. Боасон није одговорио тр.и дана.. Тек 23 но'јзембра, даје маршалу Петену чудну нзјаву, „одлучио сам се. потчинит.и заповестима аДмираЛа Дарлана". Одавно и та.јно припремано издајство, избило' је сада на видело. Наређења маршала Петека Стари маршал Фр^нцуске још једаред покушава, да брати. генералног гувернера у : Дакару на своју дужност. У војнички сажетом оолику, маршал Петен, Д6ставл>а телеграфсКи следећу телеграфску заповест:

— Ви сте се тешко бгрешили о Француску, када сте радили протџв мојих диреК' тива. Имали сте кзвршити врјне заповести без поговора. Да бџ сте уклонили рђаве последице једног геста, чије дзлекосежности .нисте свесни, наређујем Вам, да дословно извршите следеће заповести, без обзира какве би чоследице оне имале: 1) Ваше потчињење адмиралу Дарлану јестс без важности, 2) Ако будете нападнути, скупџте, сакупите све снаге у колонији са лозинком, ко* ја је бџдџ и- раша: — после закључења причирја,- францускаЗападна Африка остаје и џаље нетакнута, и да неће трпети никакав притивак споља, као ни од стране отпадника. Она ће оСтати снмвбл фр.анцуске сувереНости. Над свима њеним подручјима виће се само застава д-егитимне Француске, 3) Ако будете нападнути, бранити се!, 4) Апсолутно одбите свако. учествовање у војнШ операци .јЉа енглеско : -америчких трупа, као и оружаних снага француских ренегата. ■ Саопштите овај телсграм командантима копнене војске, ваз-

трали доств.јним одгбвора, Једног издајицу Боасона. Боасон је ; прекршио још једаред своју ;ч;ч, и то према ста-. новништву' "француске Западне Африке. На дан свога отворено-г приступаша . Дарлану одржар је говор, у коме је дјослобно . рекао: — Француска Западна Африка ' прикључила се адмираИу Дарлану, како би онембгућила сваш запоседање од стране иностраних и деголџстичких трупа. Француске и урођеничке оружане снаТе, неће ни у ком случају бити упоТрббЉене за другу' ратну службу"., ., Своја излагања завршио је са примедббм, да су поменуте услове прихватили адмирал Дарлан, Енглеска и Сједињене Америчке Државе. Неколико дана касније- показало 'се, поново, да Боасон није одржао своју реч. Почетком децембра 1942, лондонски и њујоршки радио саопштили су, да се једна америчка војна мисија иекрцала у Дахару, „ради контроле лука и аеродрома". Нек.олико дана посл^ тога, пребачени су први контигрнти америчких трупа, и тиме .и започело непосредно војничко залоседаизе саме колоније. • У комуникеу од 13 децембра, кбји је потписао Боасон, објављено је. у Дакару, да је француска Зацадна. Африка ступила у рат против Сила осовнне, а на страни Марока и Алжира. — Сада' ге ради о томе, каже се на кра.ју. прогдаса, да ће. се са . материјалрл који. ће се прпмити, снаб-дети једна модерна армија и. осцособити за претстојећу борбу. V. ', . Боасон. је два пута издао своју земљу., Пр.во је издао франиуску коаонију - Западне Африке амерИчким . трупама, па затим као трговац добљем продао, за звегјећи долар; француске. и уроћеничке трупе,. као топовску храну свој"им новим . господарима. Др. Вижфрид Плацер

Плацска привреда као што јој само име каже је привреда која се вради лрема једном плану,- ко ји се поставља одозго са централног места, уместО да резултује из слободне ' иницијатиае појединаца> О--планској или дириговацој привреди почело ее у. сжвиру- нбстојећег привредног поретка — говорити тек после Првог свет &КОГ рата. Дотле, та.ј -је-појам,. био третиран само у социјалистичкој литератури. То је и сасвим разумљиво ј.ер привредно планирање које би п.отицало од држа-ве ,у суштини је прогивнр липералистичком с.истему, ,-у, ком је као врховно начело проглашено; 1а18.5ег 1'аЈге 1а1зкег „р^зег. Према оррм. на.челу срака привредна иницијатива прбиуштена је појединцима, а Дркава ее стара само о правном обезбеђењу. • Питање планске привреде искрсло ,је тек поштр је, после прв'ог светског рата који претстав^ л>а прекретш-шу,- постојећи либералистичко - капиталистички систем запао први пут у озбиљне тешкоће. Истина,- у дрвом послератном деценију, то планирање се пракгичцо спроводи само у две земље које су већ раније отСтупиле од привредног либерализма,. а то су Италија и Немачка, да не говоримо о СовРуеији, где је слепо дримен»ен у пракси чисти марксистички р^цепт социјдлистичке привреде. Питање ступа у акутни стддиј и јавља се и у другиМ зеМл>ама гек.лосле велике привредне крџ^е'. рочетком г. 1930. Познате су добро све оне појаве у којима се та криза манифестовала као и њене разорне поеледице: слом цена, нарочито аграрних произ-. вода, слом златног стандарда, бегство капитала, криза банкар-. ства и кредита, нагао пад волумена спољне-т.рговице, рпшта беспослица. Код таквог обрта догађаја државе нису могле остати, по либералистичком узору скрштених ,руку. Настаје дотад никад невиђени захват државе у ток привредног збивања, дотада препуштен, слободној игри екрномских сила; најпре ,на валутном по.љу'јрр је, нарочито у дужничким земљама, ваљало чува ти угрожену вредност национал-' не валуте. Настају разни девизни режими који су у ствари значили потпуно диригоаац>е целе спољне трговине. Али мало по мало то дириговзфе пренрси се и на целу унутарњу привреду па, у свим државама бтада видимо, мање и-' ли веће, отступање од освештаних либералистичких начела и инаугурисањр мера које имају карактер т.зв. аутономне коњуктурне политике. Чак и кдасична земља либерализма Енглеска после напуштања златног стандарда приступа све више разним рестриктивним мерама, док Сјед. Држаре још више у том погледу предњаче са својим Аеи' Оеа/-ом. Доскора се мислило, да цело ово отступање од старе либераЛистичке привреде , претставља само једно нужно али пролазно зло. кога ђе нестати „чим се прилике среде". Нидта пргрешније од тога мишљења. Озо „зло", истина, убрзано је првкм светским ратом, али је оно кад тад морало наступити јер је цеоток

листичког система ишао неминовно у том'правцу. Већ из чи-' стр економских разлога систем је све више отказивао функцију откако Је, услед формирања картела, његов аутоМагизам почео св_ више да се кочи. Распад су међутим лоспешиле још две ■ друге силе: Једна је сила социЈалног развитка као реакци,|а на све".|аче ек.сцесе кадитализма у, социјзлном подручју (.беспосЈшца, друштвени јаз, апсолутно г.осподарење картела) а друго ,|е сила националног разаигка као реакциЈа на пренебрегавање индивидуалних интереса појединих нациЈа у систему слободне светске трговине, који базира на међународној подели рада, а у" коме у. ствари слобода остаЈе само за јаче. Враћање на старо, дакле, више нема. Не постоји више ни стара „светска приареда" т. ј. слрбодна међународна размена добара нити се она у старом облику, може више вратити јер су већ створени или су у стварашу нови привредни блокови који ће Је замениш (Британија са доминибнима, Панамеричка унија, Евронски привредни простор и др.). Из тога нужно следи да ни унутарња привреда појединих земаља не може више да се препусти воћству пбјединаца или група, који се при свом раду руководе искл^учиво обзирима личног профита, а највише на ЦЈтету интереса целине. Досадашњ-е искуство је и сувише скупо плаћено . да би се могли дозво- . лћти пбновно 'експерименти од -с)гр.ане појединаца. Диригована или плднска привреда је данас појава условљена самим историским развитком, и. свака држава ако хоће да се одржи, мора да је усвоји. Иако је настала поД нуждом прилика, планска прцвреда не мора да значи „нужно зло". Напротив, а1ЈО се буде смишљено проводила, она значи осегни напредак у поређењу са ранијом т.зв.' слободном привредом. Планска привреда отстрањује ранију неизвесност као резултат флуктуације коњунктурни5Г- циклуса и уноси мбменат стабилности у целвкуцне привредне односе. Уговорима са својим партнерима из новог велико-привредНог простора држава обезбеђује извоз и увоз, добара, одређен по количини, врстама и цени, па на основу тога може да поставља цривредне планове за. дужи период времена. Ти планови ће обухватити све придредне гране у земљи па стоји само до способности државне привредне политике да цела привреда у земљи креце путем једног сигурног рр* ганскрг развитка, без бојазни од непредвиђених криза као досад, Планска привреда отстрањује класну борбу и јаз између класа, и уноси друштвени мир и социјалну правду. Јер она руковођена интересима целине а нека-. питалистичком рачуницом, будно пази на праведну поделу социјалног продукта'регулишући дене, наднице и плате. Пошто Ј *е тако сачувано човечје достојанство сваког члана народне заЈ 'еднице сваки овај ће постати свестан грађанин и син своје отаџбине и неће као досад кокетовати са разним интернационалама.

„ л Светозар Спанаћевић развитка лиоералистичко-капита- Пом . министра народне поивоеле