Srpski narod

Страна 8

ЗА СРПСКО СЕЛО

Стручни савети нашим пољопривредницима —?Н<Негујте и ч^вајте озиму пшеницу Од прин са житариав зависи наш опсттак. ТргЗ ј мора данас бити свестан сваки пољолри' вредник.. Лриносом житарица и мају. да с« исхране наша села. н '-радови и пасивни краје ви, а велика би срећа била кад .бисмо добили и вишЈ<ове за из 8ол, *јер бн У замену за тај дра говдци плод земље добили да цас мног.е проЈи.-оде који су то лико много потребии и иашем селу,. и граду,. Да бисмо .постигли најшећи принос ршеиице, није довофно што смо №иве поорали и засеја ли, није довол»ио што ће усев да изиикне, Не смемз, као до сада препустити све милости и неми 'лости времена и срећиих или не срећних околности. Морамо сво ме усеву посветити пуну пажњу и неГу. Не смемо дозволити да принос цаше пшениие буде про* сечно свега 8 или 10 мвтричких центи по хектару, кад друге зем ље производе 20-—30. Цајглавнрја нега коју тражи озкма пшеиина у пролеће је про ле 1>е дрљање. То ни у ком СЛУ' чају не смемо изоставити. Про летњим дрљањем спречићемб Иагло испаравање" земљишта., што је од оснОвне важности за пораст усева. Поред тога уништићемо коров који се у продеће појављује. Дрљање' је иајбоље изводити гво^деном- 4рљачом, у в.реме ка.д се норов, .на љиви појави, И.Т.0 обично буде концеМ марта или почетком априла. Треба пазити да се дрљање не предузима док је још земља сувише влажиа, ади не треба чекат^ ни да се сувише посуши. Опити на иашем земљишту до казали су, да је озима пшеница продрљана, у пролеће дала већи принос од једне метричке центе по хектару, него ли иепродрљана на истом аемљишту, а поред тога зрно је било чистије и крупиије. I У случају ако шуеница преко зиме измрзие, треба ,је поваља ти чим то време дозволи, да би се омогућио н>ен даљи развитак, јер ће у противном пропасти. .Ваљање, треба обавити тежим ваљком, који сваки земљорадник може сам да изради. ; Ако пшеница иврасте у пролеће сувише бујно, тако да прети опаснбст од полегања, треба извршити вршно сасецање српом и-'ш косом. Могу се пустцти и овце да је опасу, али треба битн врло опрезан, да је не би. сувише обрстиле. Чишћење пшенице од корова ие -смемо никако пропустити. У колико га дрљањем иисмо сасвим уклоиили, морамо то довршити ножем,. или га пучзти руко;,ј. ,

Поврће за сопствену исхрану и поврће за извоз

Кад су страни ползопривредни- [ пример довољно црвеног пзрЗ' ри и. пољопривредни стручњаци ] дајза, д.авала раније велике су> ме за увоз првог раног парадај.

долазили у Србију, нису могли да се довољно иачуде што ова ко плодна земља,, под овако особитим климатским и теренским условима, готово потпуно запо ставља гајење повр)\а, ма да бно претставља Једну врло значајну грану пољопривреде, не само по питању домаће исхране, већ и по својој вредности у међународној. трговини и размени. По ред тога повртарски производи претстављали су увек одличан извор прихода, јер су њихове цене далеко више од цеиа оетз' лих пољопривредних производа Раније смо билги ,у. могућиости да увозимо велике количине поврћа са стране. Данас не само што. немамо ту могућиост, већ морамо уложити све нацоре да би наше поврће извезли у инострднство, јер ћсмо у замену за !о псврће добити миогобројне артикле, који су нам битно поТреОнн ,а које, у земљи не можемо да произведемо. Данас морамо до иајвеће мере искориспгш све могућноети, дз бисмо пбдигли навде : благостање и обновили наш привредни' жибот. А то није могуће ,јер нам наша плодна земља са појољмим поднебљем пружа мно[ :бро пе могућности. Треба :амо прионути на рад, избраздагн саако њено парче плугом и мотиком, да би нлодови пристигли у изобиљу. Један од тих извора, који вреде више него ли ^лато, је граI .чк.'-рство. до сада код нас и сувип е запостављено, ма дд су пд њега наши суседи, Бугари с .|сдне стране, а Грцн с друге ране, умелн да створе лепе и богате мзв( ре прихода. Сада је на нама да поћемо већ утрвеним путевима. / ГРАДИНАРСТБО КОД НАС При га.јењу повр&а треба се руководити трима поставкама: Првв: Произвести довољно по врћа које је најпотребније за домаћу исхрану. Друго: Произвести поврће што ранНЈв, да би постигло што бољу цену на домаћем тржишту и да би се извезло у северније зем ље, где поврће доцније сазрева. Треће: Произвести за извоз што више поврћа које се у свако доба највише тражи на страиим тржиштима. Најпотребније поврће за до,маћу потроштћу и исхраиу је код нас пасуљ, кромпир, купус и лук. Не смемо заборавити да е прошле године свег овог поврћз произведено недовољно, а да су нарбчито биле недовољне количине кромпира и лука. За пронзводњу раног поврћа потребне су нз првом месту топле леје, цли ~еје под стаклетом. У тим лејама расад се проводи по месец и више дана раније иего ли под ведрим небом, чим време дозволи расађује се на сталио место. Од колике е то важности увидећемо најбоље ако се сетимо да је Србија, која иваче производи на

за са страие, који'је постиззо на нашем тржишту огромне це не.. Са топлим ле.јамл ми би данас били у могућнбсти не само да снабдемо наше тржиште мно го раније од уобичајеног вре мена, већ да многе врсте повр ћа извеземо у ииостранство, у северне европске земље, где дотично поврће ни помоћу топлих леја ие може тако рано да сазре. Данас, кад је у материјалној могућности, наш земљорадиик не би смео да жали трошак, који ће му се не само у на.јскоријој, већ и у далекој будућности богато исплатити. ТОПЛИ ИЗВОРИ ЗА ЛЕЈЕ На.јбољим природним извором топлоте за топле леје сматра се коњско ђубре. Напредне, северне пољопривредне земље загревају топле леје вештачким путем, електрицитетом или паром која се спроводи кроз цеви- Нај' севернија европска земља, Исланд, 'до недавно иије могла да пронзводи, због свог хладног поднебља, готово никакво поврће. док пољопривредни стручњаци нису Дошли иа помисао да искорнсте њене обилне изворе топле воде, Убрзо су топле леје, загрејане топлом водом, из тих извора, почеле да дају богате приносе. У^великим стакларама, које су нзграћене 1923 го дине, гаји се даиас парадајз, насуљ, диње, краставци, јагоде, грои<ће, поврће, па чак и јужно воће, а по њивама сади се кром пир, купус, карфиол, шаргарепа, спанаћ, грашак, лук, салата и друго поврће. Та чињеница дала је још пре више година повода једном нашем пољопривредном стручњаку, да помисли иа искоришћавање наших природних топлих лзвора у нашим бањама, у којима се топлина воде креће од 40 ла до 90 степени. Довољно је поменути да Врњачка Бања има 6 топлих извора са 60 до 90 степени топлине, Богутовац код Краљева 46 степени, Гамзиградска Бања под Параћина 40, Ниш ка Бања 39, Овчарскз 37 итд. Тада, кад се нашој пољопривреди обраћала н сувише слаба пажња, ова идеја остала је сасвим неисјсоришћена. Даиас не би било лоше обратцти на њу пажњу. За нскоришћавање топлих изеора нису потребне никзкве велике инвестицнје ни инсталације. Довољни су сандуии за топле леје који се праве као и за обичне леје. Испод сандука постављају се цеви или канали кроз које се пропушта топла вода. То се покрије бетонском пло чом. Преко плоче долази блато од земље и струготина, а преко тога слој ђубревите земље за гајење биљака. Топлота се регулише затварањем цеви или канала. ПОВРЋЕ ЗА ИЗВОЗ Најзад долази у обзир поврће које је способно за међуна-;

родно тржиште, а које се у Србнји прочзводи мало или никако, док би се са нешто више труда могло производити и за извоз. Ту су на првом месту грашак сочиво као врло цењена и тражена варива, затим карфиол и шпаргла који се сматрају најплеменитцјим вретама поврћа, гљиве које су деликатес богатих триеза, плави пзтлиџан који је као јужни процзвод тражен и претставља добру.и здраву храну, а да не говоримо о црвеном парадајзу и црном луКУ који увек имају на међународном тржишту адлнчну прођу свежи, сушени или конзервисани. Грашак, чнја је постојбина Персија и Кавказ, има усдова, према разним соЈзтама, да успева код нас готово преко целе године. Сочиво, које је пореклом нз Азије. може да успева врдо добро у нашим брдскнм крај.евима, на Копаонику, у околини Чачка и Ужица, Сеје се од половине марта до половине априла, а сазрева за бербу после 4 меееца. Карфиол Је врло осетљив за климатске и терецске прилнке и захтева релику негу, али се она дбог његове цене н велике тражН »е на страним тржиштима обил но исплаћује. Пољопривредник који располаже топлим лејама може да с!еје нзвесне сорте карфиола већ у јануару н фебру ару; остале сорте сеју се доцније 1К'Д ведрим иебом, чак до почетка зиме, а ознми карфиод, који се сеје у јуну и јулу, врло је отпоран на хладноћу, а сазрева у марту и вприду. Шпарглу СУ трошили још стари Египћани,' Грци и Римљани, а данас се у евролским земљама оссбито цени. Код нас има услова за успевање на топлијим, јужним, сувим положајима. Не тражи наводњавање, а једном одгајен расад мбже да се бере 10 н више година. Најбоље време се.1ања је у марту и априлу месесу. Гљиве може сваки земљорадник да производи врло лако преко иеле годнне у родруму или шупи, на слоју обичног кољског ђубрета. Плави патлицан је пореклом из Индије и биљка јужних народа, али кад нас, са извесном негом, има услова за добро ус певање. Сеје се под стаклом у фебруару, а у априлу у отвореиој лејн. Највећу цену постизава доцкан у јесен. ■

Плави камен за виноградаре Пријем стаЈ )ог бакра у заиецу за плави камеи вршиће се саг мо до 28 о. м. Све задруге и пољопривредне подружнне овлашћене за пријем старог бакра упутиће 1 мартз прикупљене количине иа прераду у фабрику „Жупа". Централа за хемиске производе позива све паљопрнвреднике који су већ предали стари бакар непосредно фабрици, да одмаЈс поднесу пријаву најближој нзбављачкој задрузи или иродавницзма Обласног савезз српских земљорадничких задруга у Смедереву. Како ће се плави камен издавати искључиво преко земљорздничких задруга и овлашћених продавнниа Обласног сзвеза, у интересу је сваког појединца да ову пријаву одмах поднесе, да би се фабрици могао издзти налог аа испоруку. Он и пољопривредиици који су предали бакар задругама или продавницама Обласног савеза добиће га преко истнх, без подношења иакпалних пријава. Пољомртредаи шс. чајти у Моравсквм Окр у1у У свима општинама Моравског округа одржавају се седмодневни пољопривредни течзјеви на којнма се земљорадници уцућујУ у савремену цољопривреду и сточарство, хигијену, националну историју, географију. државно уређење, поједине законске прописе и т. д. До коНца овог месеца одржаће се укупио 150 оваквих течајева. Досадаплзд течајеви ззвршени СУ са много успеха, а пољопривредници су показали за њих врло велико интересовање. На те» чајевима, које воде пољопривредни референти, одржавају пре» дзвањз н срески иачедвИДил«?' њихови ззмециии, декарн, ветеринари; месни учитељи и свеш« теници, з иззсланици Претседништва Владе одржавају пропагандна предавања, у којима изл-а жу сеоским домаћинима данашњи положај и прилике српског ■народз, актуелне проблеме и најуспешнији начин за њихово решаваше . ш Семе грашка крунца Ова сорта грашка је врло добрз и у погледу приноса и у погледу квалитета. Првенствено се гаји за потрошњу зрна у зе« леном стању, али може да послужи и за потрошњу у зрелом стању. Гаји се као ниска култу« ра без притакаПољопривредниии који желе да набаве семе овога грашка нека се обрате свом среском расадиику, или државном добру Добричево, пољопривредним школама нли заводима за пољопривредна испитивања.

Београђани као пољопривредници

Пољопривредни радни одбор Београдске општине, користећи се прошлогодишњим искуством, чини и ове године све припреме, да би становниии Београда засејали што веће површиче земљишта пољопривредним културама. ГТољопривредни одбор располаже ове године са много внше слободног обрадивог земљишта. На првом месту улазн у обзир велико Бањичко поље са 20.000 хектара. које је већ обрађено. Од тог комплекса „Уљарица А. Д." добила је 3 хектара, једиа група избеглица 3 хектава. је-

днз група чиновника 2 н по хектара, поједине мање групе избеглица укупно нешто више од пола хектара. Остало слободно земљиште остављено је за остале -грађане Београда. Осем тога цз< ресне комплексе закупиле су поједине сељачке задруге из облнн?њнх села. Исто тако добијени су велри комплекси земљишта исушивањем Макишког Поља. Пољопривредни одбор задржао је 14 хектара, којн ће се давати у закуи становницима Београда. То аемљиште налази се према Чукарици и врло је доброг квалитета .