Srpski narod
4
13 март
СРПСКИ НАРОД
Строна >
акали и месари који закидају на мери
Црна берза, тзј црв кој« под грцза наш- привредни живот и у највећој мери омета сређивање наших привредних при.1ика, показала је проџмбг месеца извесЛе промене у доста значајиим померањима и груписан>у црноберзијаиаца. Док се раније нај$ећи број налазио међу пил?арима и сељацима-пилићарима из околине Београда, сада се њцхов број невероватно смзнјио , а нарочц* то број пиљара. Не значи то баш дз су се пиљари одрекли црне берзе и постали питоми као јагањци. Разлог ће бити веровзтно у, томе шго сезоча није цовољна за њц хове артикле. Као што смо раније били зд бележили, међу беогрздским тр говцима налазио се релативио мали број црноберзијанаца, з међу кажњенима већица је одговарала за неистицак>е Јцена, неиздавање рачуна, продају без одобреша и сличне тако рећи формалне кривице. Али, прошлог ме:гца број цриоберзијанаца међу трговцима толико је порастао да су они дзшли иа прво место по тежини кривииа и велцчини казни. По бројности пак заузели су прво место угоститељи, који су и до сзда доста дапекулисали, али ипак не у толикој мери и нз свему ономе што изађе из келнераја..
Свилене мараме Највећом казном, која је изнела 200.000 Дин-, кажњен је Војислав Цакић, |на'ч из 1>раља А.лександра ул. 322, због свилених марама. Београђани се већ одавнб жале да им извесни трговци, бакали и месари, приликом издава н>з следован?а, закидају на мери. { Каткад су то разлике 6д, десет,^' двадесет, до педесет грама, што на први поглед не изгледа мно го, али кад се одмери према ко личини следораша, онда износи по пет, десет и двадесет од сТо. А кад се то одмери прбма количини робе коју дотични бакалин или месар прими укуцно зз своје муштерије, онда претстазља заиста ззмашну количијју- И тако из дотичиих радши роба закинута муиитеријзма: месо, маст, кобасице, шећер, зејтин, сбда итдл излазе на црну ббрзу, где се продају ро двадесеторострукој цени. — Па ваша вага сигурно није тзчнз! терде трЈ'0вци муштеријама. Чије су ваге тачне покааало се у неколико драстичних примера. воде Вука ул. 3, која је заки дала на мери својим муштерија ма прилико^ Следсвања мас.и и чеса. Бакалин из Краља Петзз у.: " 3, Никола Васић кажњен је сз 30.000 дин. и 30 дана зчтворз због шећера. Мањом казнЗи к"ч(њен Је ме сар из ДимитјИ'3 Туцов?1ћа ул50, зб г нбтачЛг издаваЉа масти. Кажшавање трговаца Највеће цЈпекулације прбшлог месеца, па према томе и највеће казне пЗле су на трговце. Тако је трговац из Борисавд>евићеве ул. 50 Спасз Узелац кал^њеи са 50.000 дин. и 30 дана ззтвора због кромцира, пасуља и лука. Исто толиком новчаном кззном канЛћенз је власница радње ид Чехословачке ул. 59 Иванка Арко, због сита. КрупниЈим казнама кажњени су ј<?ш: са 25.000 нин., 30 даца затвора и две недеље затварзња радње Синиша Новаковић, млеМр из КурСУлине уц. 22, због купорине и прикривања сира и бутера; са 10.000 дин. и 10 дана зЗтвора Вукашин Миловановцђ из Цвијићеве ул. 121 због вина; са 10.000 .н. Душан Перовиђ из Браће Крсмановића ул. 12 ј6ог јабука; са 15.000 дин. Мило.је Голубовић из Дур .миторске ;-1. 4 због неиздавања рачуна; с4 15.000 дин. и 10 дзца затвора Јеврем Босић, трговац из Жагубице, због марама и чзрапа; са.. 15.000 дин. и 25 Дана Ззтвора Мила« Петровић, трговац, због увоЗа меса б.ез одфбрења; са 15,000 дии. 10 дзна ззтвора и недељу данз ззтварЗ№а радње ЈБубвмир Малешевић, крзнар, због неистццацЈЗ ценз и неодобрених цена.
Остали трговци кажњени су мањим казнама због разних Предмета и начина шпекулације и то: због те«стилне робе, чарапа, четзка, чешљева, јабука, орзха, кромпира, сена, зејтина, пицЈингера сендви.ча; једзн је чак кзжнген због гумелих уложзка зз наочаре, један због половних гумених ципела, један због злбума, један сз Тера^га због црног флорз, а више њих због неистицзња ценз, неодо' брецих ценз, недздавања рачуна и прикриван.а робе. Кзжњено је и неколико трговачких помоћника: двојица због текстила, једзн због марамицЗ и рукавица .један због ципелз. Интерпланетарна заборавност Пословзње стзринзрница и дзље је предмет пзжње нздЗорних органз. Тако је један старичар из Краља Миланз ул. 8 кзжњен због старе ручне торбе, а једзц из Царице Милице ул. и други сз Зеленог Венца због неодобре них цена. Најстзрији беогрздски знтиквзр и црви Србцн који је ггокушао да општи телеграфскн са стаиовницима Марса, позцати Влајко Игњачевић звзни „Мзрсовзц", заузет својим ичтерплзнетарним расматра^има, ззборавио је да истзкне цене својим безбројним старудијдма. Узете су му у обзир све Околности и ка^њен је свегз са 3.000 дин. ГТротив Дуванџија посТоји већ одавно повика да шпекулидау са дуваноЈј. Међутим, до сада се малб шта могло утврдити. Те.к проодлог месеаа кажн >ен Је једзн из Дечанске ул. 23, али ерЛ0 блзго, свегз сз 3.000 дин- и 5 дана затворз.
ГОДИНА ДАНА ПОСЛОВАЊА СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ РАДА
(Насгавак са. 5-ге стране) ии иоеао. Па и ових 5—6 које
Порука уредништва сараднииима омладинске стране „Српског народа"
Бакалка без скрупула Најдрастичнији је изгледа био пример једне бакалке, Паулине Рајковцћ, из Римске ул. 1. Ззкидајући на својих 2.500 муштерија, она је успевала да прави заистд златне послове. За њу је велика штета што су контролни органи стали на гледиште да су то црни, з не златни поелови те је кажњена са 100.000 дин. и 30 дзна затеора., Последње малверззције изврвдилз је сз пиринчем, нЗплзћујући га по 120 уместо 95 динара килограм и издајући за децу свегз 200 уместо 300 грама. Истом казном кажњенз је месарка Јелена Станковић, из Вој-
Многи нам сарадници шаљу своје радове нечиткб написане, без означец,а разрсд& и школе, 6ез тачне адресе, често и анонимно, прско других лица. Свима. таквим сарадниццма поручу• јемо да њихове радове нисмо У зели у об зир, него да смо их одмах непрочитане бацили У уреднички кош. Сваки омладинац, кбји жели Аа му рад буде штампан, имк Да га напише читко, по м&гућсгву да рукопис откуца ца писаћо] машини, и да га. пОтпише пуним имвном и презиџеном, са означењем разреда, школ$ и места, а текст да буде написан (или откуцан) само на једнбј страни листа. Сваки сарадник има д$ нам јави и своју тачну адресу. Уредништво жели да зна чије радове објављује. ЈЕДНОЈ МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ, БЕОГРАД Ви нам, уз послате песме, пидаете: „Поводом позива, које је уредништво упутило српској омлздинц, одаљем Вам, као мој први прилог, ове две песме сз нздом да ћете их одтзмпзти у Взодем листу. То би ме много рздовзло, јер би то уједно би.10 и једно мзјјо изненађење за моје родитеље, који о овоме ништа не знају".' Верујте нзм, ми бисмо рздо приредили „једно чало изненађење" Взшим драгим ла ду"С1,С1ПЏ ' родитељима, али се оојимо да ОМЛАДИНУ.
Ваше још сувишб пОчетничке пе смице це би биле изненађење и за иаше ччтзоце. Међутцм, вежбајте се даље! МЛАДОМ ПРЕВОДИОЦУ ГЕТЕОВОГ „ВАУКА" Похбално је то што Стб се Ви, у тако младим годинамз, подухватили дз преводите Гетеове бзлзде. Само, Ви сте, изгледа, заборавили да је исту баладу — неколико деценија пре Вас превео један велики српски песник и одличан преводилац славних немачких песникз Гетеа, Шилерз, Уландз и других, Взма свакако добро познати — Алекса Шацтић! Ко хоће, после Шантића, дз преводи исте Гетеове балзде које је већ Шзнтић мајсторски превео, тај би морао да буде јоод већи песник и још вичнији преводилац, па да премаши Шантића. Нама се све некако чини да то код Вас још није случај. Нарзвно, то нека Взс ни нзјмање не обесхрабри: усззршзвзјте се и дзље у немачком језику, вежбајте се и у будуће у превођењу, па ћете, временом, можда достићи и престићи Шантића као преводиоца Гетеа и осталих великзна немзчке поезије.. Из техничких разлога у прошлом и овом броју нисмо могли да донесемо страцу ЗА СРПСКУ /Ч «Ј Г* 4 ПГ«1Т1»
су пОСтојале нису основзле нити једну кујну, оие су затвориле вратз и направиле поЛитичке клубове. Приликом оснивзњз Срцске заједиице рада јављз се про блем како и на који начин да се створе прнвредне устаноее задруге за раднике гДе ће рад иик моћи уз јевтинију цену дз набзви намирнице, где ће моћи да извроди неку пОруцбину зз своје потребе и где ће моћи да ради на зздружно.ј основи. Ззто је Српска заједница рада при премилз план да се оснују у целој Србији у сеима радирницама Привредне заједнице Срп ске з^једнице рада. Дотле док ове заједнице не ступе у дејстро основане «ју кујне у предУзећима и домОви „Србозар". Тзквих кујни имамо данзс око 1000 и ове су оецовица за будуће при вредне заједнице. Куптура за радниие Пре појаве Српске заједнице рада није постојало уопште организације за васПитање радни ка. Нико није ббраћао нажњу да ли рздник иде у биоскоце, у позориодте, на цредзез^а да ли се приближава културиим до брима свогз нароДа. УмесТо то га радник је имаО рззну подО' зриву литературу,. Друодтво га је потруно прецустило дз се снађе како. знз- Ми смо у нашем рзду основзли НароднО\ позо риште „Србоззр", учинили смо све да радници посећују биоскопе, да најмање једанпут недељно држе предзвања да рздник ЧУје <>но одто му је мило и драго његовом срцу. Овз предзвзња држе Се у сеима домовима Србозар у фзбрикамз и предузећима. Ми желимо да сви радници пролззе кроз наоде позооиште „Србозар" и биоскопе. Ми желимО да Ово позОриште буде потпУно на расподожењу чланству Српске ззједнице рзда За раднике и наше чланове. Ми желНмо чак да најмање једанпут месечно можемо дати једну претс1-аву за раднике у НЗродном позориодту. Ми оснивзмо у сви'мз местима музнчке, лилетантске, певачке дружине-хорове, све спортске дисциплине зз нзше рзднике. Поред тОга постоје школе БТО и наше установе по Београду где ће просветно-васпитни и спортоки рзд бити негован и упражњавзн. Ми желимо на кра|'у, да радник код Организовањз слободног временз уместо да сам бира литературу ,да чита на'^одне песме и књиге, да долази сз на^одном песмом у радизницу, свудз где се рзди да се увек чу ) Ч наподнз песма српско •^одољубље. Поиликом оснивања Српске заједнице радз запзжена је огромна празнина да немамо изграђен систем стручнОг у гавршавзњз, немзмо стручних школз. Оснивање клзсичних шкоча је било прзвило код нас. Стручних школз које би створи"е нове поивреднике, нозе нол и«»е с»>"С.ке ппи^оеде и доуштвз, није било. Ми смо наигали ча ту огосмну тешкоћу и Српска заједница оада је пооучава<ући овај проблем дошла на замисао Д3. тоеба поихватити Онај метод и поавац ко.ји су већ до сзла т-^ктиковалз и.чвесна соп^ка напионз.лна дг^гатва као БТО и ПРИВРЕДНИК и ми смо организовали саоалњу са Беого? ^ском тпговачком омлаДицом и Привредником. Задатак је поетигнут С"пска зајелни"«! оада има у своме чланству 216.000 чланова и ви ћете чути из извегата1'з нагаих челника грана Стаоешинства, жупских и окоужних , углавном ИзвОД бнога штО смо ми -".а ову последњу готину дан? 1 ■"чинили. и ствооили. Ми смо начлааили на огромне теиткоће и поепоеке, али да се постигне по-тављени задатак мооа се поебоодити" свака- теткоћд. Нате| ств« л <"».е и г«л за последњу го-
дину дана доказује, дз смо се ми осертали нз теодкоће, не би пошлн напгед. Сеакз друга у стзновз би пала иа испиту. Српска заједница рада је по* ложила испит зато што није о« снована на интернационалним концепцијзма, што је за ' своју изгрздњу, зз свој опстзнак и своју будућност црплз снагу из духовне сздржине старе српске задружности, из оне традипије и морзла где се знзло ко има колико прзвз, колико дужиости, ко ће задоцнити ко поранити. Тзмо није било судија ни вла. сти које би зздружни закон примењивале, једина власт био Јв стареодина али је тамо владао морал поштец»е саздано у ономе што је наш драги старешина рекао „вр^овна социјална правда кзд ззвлада сви ће осетити блзгодети због чега је Српска заједница радз основзна". Ми желимо да овим иашим радом у Српској заједниии рада изградимо све установе за културно и нриередно подизање радника и његове породице. Да нашим радом створимо пуну хармонију, сложан рад између послодаваца и послопримааа, да оваЈ сложан рад једни и други врше у уверењу да тиме допри« нссе максимум за бољу будућност своје отаџбине и своје породице. Да нашим радом учвр« стимо социјални мир, да осигурамо нормадан рад српске привреде, да тиме ударимо темеље не само српској обновљеној при вреди него и новом српском дру штву, То можемо изградити само ако целу нашу снагу, љубаз и вољу црпимо и заснивамо на духовној садржини старе српске задружности. Рад у будућности Признајемо да нисмо постигли оно што смо хтели. Наши су задаци тешки, али ми смо победили, не непријатеља, него самог себе. Ми никада нисмо били довољно паметни да зз. ј еДнички радимо. Српска зајеДница рада пружа свима привредницима, радницима и намештеницима, свимз установамз пуну сарадњу да заједнички прегнемо да реодимо један крупан и тежак соиијални проблем — културно и привредно подизање рзДникз и његове породице. Ми смо ово већ у пракси доказивали и желиМО да у пуној лојалности, нзшу сзрадњу сз појединим установама, Министзрствима, само проодиримо, утврдимо и успоставимо бољи однос између нас појединзца и устзнова, "да би ззједничким снагзма прстигли оно што заједнички желимо. Оеи резултати нису резултатн мога рада ни појединзпз, него резултати две компоненте: 1) снага, огрОмнз вол?а нашег народног спасиоца,' огромна воља нашег Старешине да учини све да се српски народ подигне. 2) Искрена сзрадња свих почасни х сарздника, челника и предвОдника. Сложнз сарздња ове две компоненте учинилз је да дођемо до ових резултатз. Из извештаја видите да смо чинили све с једне стране да материјЗлно подижемо радника, а с доуге стране да га културно подижемо на идејама старе српске зздружнобти, на идејбма и традицнјама нзшег народа, на идејама које су добиле најизразитије облике најсавршенијег српског задружног социјализмз које 1 'е дала и створила српека пооодица, српскн живот и рад. Ми желимо V нашем будућем оаду да сви чланови, сви привредници и послодавци и послопримни поетзцу једца задружва заједнипа која ће заједнички д» стваоз и ради. да сви за.Једнички помогнемо нзшег старешину ђенеоала Недићз. да се бствари заветна мисЗо. Ми морамо учинити све да се поепороди соПски наоод. да се обнови сопско туштво, да створимо нове vелове за лећшу. бољу и срећни(V будућнОст нЗоде миле мајке Спбијв.