Srpski narod

/ Страна 12

СРПСКИ НАРОД

!б април

7 ајне мозга Споменица Стојана НоваковиНа

Ево једног занимљивог 1 случаја, који је прибележила наука: један дечко није могао да одоли а да се не спусти клизајући се на ивици ограде од басамака, па је том приликом изгубио рав нотежу и пао. Позвани лекар одмах је констатовао да је мождана маса исцурила кроз велику рану на лооањи, али да дечко није мртав. После десет дана, проведених у несвести, дечко је дршао себи и потпуно оздравио. Ево једног другог случд.ја: неки зидар задобио је тешку рану на гдаеи, али се после петнаест дана опоравио и никаквих трагова оздеде није остало ни у његовим осећањима ни у његовим покретима. Напуштајући бол иицу, он је носио траг велике озледе на глави, али је био у стању да и даље ради. Оба ова случзја постављају поново питање проучавања мозга. Чиме човек миели! У оба горња случаја реч је о можданој опни ко.ја је била озлеђена. Та опна налави се само код човека и сисара, а код других животиња је нема. Код сисара она расте у сразмери рашћења на животињско.ј скали, то јест од глодзра па све до месождера и мајмуна. Код човека она је у највећем степену' развајена, па се зато и верује да је у моудано.ј опни се дшрте вишцј : функци.ја духа, оних по којима се човек разликује од мајмуна и осталих животиња. Код човека је та мождана опна од највеће важности и од највећег зн4«аја. Посматрадући трансверзално отворену лобању може се видети мали мозак и продужена мрждина, па с њом и т.а оана, ко.ја код одраслога чокека износи 222.600 квадратних милиметара. Географија духа Још почетком прошлога века наука је радила на томе да одреди механизам мождане опне. Прао се је веровало да се извесн^ типичне особине људскога бића могу локализовати у извесним зон.ама мозга, тако да би се, другим речима, могла нацртати нека врста карте мозга, нека врста географије л>удскога карактера. Затим се дошло до савнања да се мора поћи другим путем авд се жели да сазна тајна људске мисли, јер те и та<кве карте не могу открити мистерију ко.ја се одиграва у можданоме механизму. Онда се пошло путем проучавања фине структуре овог сложеног органа. ВДше института, а нарочито Институт Цара Виљема, већ одзвно су се .посветили томе про учавању. На основу тих проучавања сада се зна фина структура нервне супстанце, разлике које постоје између поједииих ћелијица и друге физ.ичке појединости мозга. Двострукк задатак једног нерва Као што је познато мозак има ту особину да у извесној мери изврши заме_ну оштећених или уништених делрва. Ево .једног примера где ,је инфантилна пара лиза мождине паралисала једну ногу једнога болесника. Вештач ким путем томе болеснику мишићн парализоване ноге везани су за јед_ан други леђни мишић који управља покретима руку. Мождани центри, кад је то биприлагођу.ју новој ситу.ацији. Истина, у цочетку су покрети те ноге и руке били нескл?»тни, али се постепено, захваљујући извесним нервним центрима, дошло до пуне симетри.је у покретима.

Мало по ма^о, стрпљењем и вежбањем, болесник је на кра.ју крајева успео да по сволој вољи управља и покретима своје руке и покретима своје парализоване ноге. Мозак сам себи противречи Као што се види хипотезе које се одно?е на механизам мозга подељене су у две врстб. Постоје огледи и искуства која <;е у .једном случа.ју потпуно потврђују. а у другом случају, као штр се види, мозак сам замењу.је изгубљене делове. К_ако се та појава одиграва и који су ту елементи потребни, наука још није успела да то сазна. Мистери.1а мозга још увек као таква постоји, и научницима само остаје то да се поклоне пред тајном која још влада у односима тела и душе. Др. Александар Рихтер

Говори и предавања наших признатих јавних радника, одржаних на прослави стогодишњице од рођења Стојана Новаковића, на Коларчевом народном универзитету у Београду издати су сада у засебној књижици. На уводном месту ове лепо уређене „Споменице" налази се реч министра просвете Велибора Јонића, под чији.ч је претседништвом и одржана свечана академија у славу Стојана Новаковића. У неколико маркантних потеза минијтар Јонић је истакао значај државничке мудрости Ст. Новаковића: „Нарочито данас Треба ударити гласом на то да су се Стојан Новаковић и остали неимари Србије одликовали великом државничком мудрошћу. Мудрост, то је нешто више од

памети. Пзмет нас може варати, „Српском народу" др. Мирослав па и преварити, али мудрост ни- Спалајковић, један од истакнукада". У својим даљим излага- тих иретставника српске диплоњима министар Јонић је убедљи- мације, дао је цуно нових подаво указао на значајну историску така о Новаковићевој политиччињеницу да се нововековна Ср- кој и државничкој мудрости и бија изграђивала на најбољим величини. Између осталога, ука-

националним и расним традицијама ,српске прошлости: „Баш

зао је др. Спалајковић иа ову интересантну појаву: „Са нео-

кроз дело Стојана Новаковића граниченом љубављу Новаковић је продубљавао ' особине свога народа. И као озбиљан и строг

човек може да види да су неимари обновљене Србије, при ударању њених темеља, поступали исправно када су се трудили

судиЈа запазио Је поред врлина и мане. Он је осудио једну коб-

да нови народни живот заснују ну црту у карактеру наше старе на здравим традицијама прошло- властеле ка.о главни унутарњи

сти. То је њиховом родољубљу узрок пропасти наше средњевеи отачаствољубљу давало садржину и смисао".

ковне државе. Већ пре њега, наш је народ жигосао ту црту^ познаУ с. оме инструктивном преда- том клетвом: великаши, прокле-

вању о Новаковићу као држав- те вам душе! нику и дипломати, објављеном. у

ПРЕМИЈЕРА НА ТРИ ПОЗОРНИЦЕ ЈЕДНОВРЕМЕНО Премијера комедије Хериберта Менцела „Још једном Наполеон" приказује се 4 априла једновремено V Берлину, Штутгарту и Позену (Познањ^).

Мало се у чему у толикој мери огледају особености народне душе као у бајкама које су веран израз средине која их је произвела. Код свих народа, бајке спадају у прастару културну дедовину Љегову. Оне у свести сваког нојединог човека вечно живе и вечно су младе и свеже. Немачки народ може да 6е похвали нарочитим обиљем својих народних бајки које су познате у целом свету. Зар на пример бајка о Ивици и Марици, о Снежани и седам патуљака, о Црвенкапи и опаком курјаку не спадају у културно благо целог проевећеног људског рода, у истој мери као Илијада и Одисеја? За прикупљање и сређивање' немачких народних бајки имају највеће заслуге браћа Јаков и Вилхелм Грим, обојица професори, филолозигерманисти, целог живота нераздвојни научни књижевни сарадници. Они су велики пријатељи нашег иарода и лични пријатељи неумрлог Вука Караџића коме су били потстицај за сличан рад у српском народу. Једну од најзначајнијих својих збирки посветио је Вук Караџић једном од браће Грим, „ученом Нијемцу". Поред замашног научног рада, који је обојици донео чланство у Пруској академији наука и почасни назив „оцева савремене германске филологије", подухватили су се посла- да сачувају од заборава немачке народне бајке. Тако је настала њихова чувена збирка Немачких дечјих и домаћих бајка. Оно што су за Вука Караџића при скупљању народних песама били Филип Вишњић и други, за браћу Грим била је „баба Фиманка" из Једног села недалеко од Касела (где су нераздвојна браћа била у оно време кнежевски библиотекари), надалеко чувена по свом знању бајки и по својо'ј вештини да својим причањем учини нарочито привлачним. Браћа Грим би се сваке недеље упутила „баба-Фиманки" у село, тамо би искупила и сву сеоску децу, да и она виде неку вајду од тога. А баба-Фиманка би, на уживање деце, а на још веће уживање браће-научника, причала би, причала. Јаков и Вилхелм би те бајке „ухватила у перо" (да се послужимо изразом из Вукова доба) и код куће би их обрадили у коначној форми за своју чувену збирку Гримових скупљених бајки, која спада у најчитаније књиге у Немачкој па и у свету. До сад су најбоље и најпотпуниЈ"е издање, у пет књига, дали Болте и Поливка, (1912 до 1932). Неке бајке сачуване су даљим

о а ј к е као огледало народне душе /*ч/*ч Неколико речи о богатој ризници немачких нородних бајки

Лево: КЊИЖЕВНИЦИ БРАЋА ГРИМ. ЦРТЕЖ ТРЕЋЕГ БРАТА. Доле: КУЋА У КАСЕЛУ У КОЈОЈ СУ 1820 СТАНОВАЛА БРАЋА ГРИМ.

Помоћник министра просвете, 'Владимир Велмар-Јанковић, у своме исцрпном и документованом предавању, бацио је нову светлост на Новаковића као просветног реформатора. Биланс Новаковићевог рада био је: „Двадесет и три закона, двадесетак наставних планова, програма и правила и око 60 Уаредаба и у^ путстава дао је С т °Ј ан Новаковић за време своја три . министровања од скоро пет година". Предавање др. Николе Радојичића, академика и професора Универзитета, о Новаковићу као научнику претставља такође читаву малу научну студију.', Многострани и разноврсни Новаковићев рад на свима пољима наше националне науке све до данас није био довољно проучен, нити овако глобално и синтетички приказан. Новаковић је успецшо радио и на политичкој, н на културној, и на књижевној, и на социјално-економској историји српског народа, затии на историји српског права, на српској филологији и лингвистици. На свакоме пољу изорао је дубоку бразду и посејао семе које је донело значајног плода. У последње време приступило се рехабилитацији и Новаковића као књижевника. На прослави Нсваковићеве стогодишњице о његовом раду на српској књижевности говорио ј 'е књижевник др. Светислав Стефановић. У своме кратком али садржајном' говору, др. Стефановић је убедљиво иСтакао да нам је Новаковић данас много ближи, и оно што му се пре 10—20 година могло замерити и замерало, данас нам ни близу више не изгледа тако, напротив.

НОВИ РОМАН Л. РЕБРЕАНУ Угледри румунски приповедач Ливиу Ребреану, чија су дооадашња главнија дела већ сва преведена на .немачки језик. решио је да свој најновији роман, „Чудд међу чудима" изда једновремено на румунском оригиналу и у немачком преводу.

иоколењем буквално онако како их ј"е причала „баба-Фиманка", док ј"е неке стилски обрадио млађи брат, Вилхелм који је имао још и нарочиту песничку жицу. Захваљујући браћи Грим, данас нема немачког детета коЈ "е не би знало за немачке народне бајке (да ли смемо да тврдимо исто бар за најлепше бисере у Вуковим збиркама?) Те бајке и даље живе у души најмлађе немачке генерације. Бајке су иотстицај не само за машту детета, већ буде и прву, о«овну, инстинктивну жељу за умним стварањем. На све стране, нарочито на селу, у Немачкој ћете наићи на групе деце која се „играју баЈ 'ке". Неки кош или амбар претвори се у „позориште". А у свој'им импровизованим костимима деца налазе благодарну и одушевљену публику у својим старијима коЈ*има не треба ни вештачке „клаке", ни охрабрујућих критика,