Srpski narod

!0 април

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

Пушеви и мен књиже вно сти ОД НИЧЕОВОГ ДОБА ДО НАШИХ ДАНА

Под горљим насловом написао је професор Герхард Фрике у одличном часопису Еигоршзсће 1кега1иг чланак из кога вадимо најбитнији ток мисли и неке одломке. „Ако смо се цодухватили, вели Фрике, да прикажемо путеве и мене иемачке књижевности од времена Бизмаркове државе до Рајха Адолфа Хитлера, тиме у првом реду не мислимо на потпун историски осврт, на сталце све брже узастопне промене у изгледу живог литерарног пејзажа најновије прошлоети, колико мислимо на велики процес борбе између здравих, спасоносних снага и сила које разарају и угрожавају. Тај процес који се у означеном раздобљу одиграо у Немачкој, јесте борба која уједно симболише угрожавање и спасавање целокупне европске културе". Књижевност у XIX вску Писац најпре указује на менталитет средине XIX века, кад су „индустрида и машина поделиле народну заједницу у грађанство и пролетаријат", па „створиле појам маса, алц га нису умели ни савладати ни правилно уврстити у социални организам". Човек се принудно увлачи у анонимне форме живота. Свет- се претвара „у огромни механички процес узрочних закона основаних на природним наукама, у коме божанство остаје без стана. н без посла", док се „поједииац своди на немоћни и пролазни' атом". У таквом свету, књижевност додуше' ствара лепот.е, „бежи у лепу самообману поезије", али нема више стварног утццај-' ног места, правог задатка и оправдања, уколико не пристаје да покаткад капитулир.а и „свег де сама себе на улогу извршног оргаца природних наука; поли-' тичких странака или социалне агитацкје". Као моћ пак ко .ја самостално ствара силе покретачице, књижевност у чо доба више не постоји. Са тога гледишта, каже Фрике, могла би се писати историја XIX века па у њој уопште не поменути књи' жевнике тога столећа, ма ко• лико их је много било и ма ' колико знаменити они билц сами по себи". Колико разлике према Гетеовом добу у коме је књижевн.ост још претстављала снажну бујицу, која је извирала из дубина наро'дне суштиие и природе. Деветнаести век је прекинуо ту бујицу и „разорио веру у метафизичку слободу и у позив на стваралачка дела", сводећи „човека на немоћни атом у -отромном процесу света и.друштва". Све што ,је знаменито у немачкој књижевности послегетеов г ског доба „рођено је из тог осећања угрожености човека као појединца". ДрамсНо стварање Грилпарцера, Грабеа, Бихнера,' па све до Хебела и Паула Ернста почива иа „том оча.јиичком тражењу емисла, који би учинио подношљивим оно немоћно, оно напуштено у егзистенцији човек а-појединца", у теЖњи човека НАГРАДЕ »ФИНСКОГ КУЛТУРНОГ ФОНДА« Ових дана је извршено додељивање награда „Финског културног фонда" ( три награде од по 100:000 финских марака) за 1942 годину. Награду су добили: 1) за народНо-културни научни рад: проф. Они' Окуни. познат са својих студија о „Калевали"; 2) за домаћу драмску кЉижев.ност: г-ћа Марија Јотуни. и 3) за преволе из светске књижевности: Ото Манинен, до сад најбољи преводилац Гетеовог „Фауста".

да бар овде-онде још остане субјект, уместо што.ће свуда и у свзкој прилици бити само објект, предмет преко кога, по речима Хебела, „прелази велики точак". У том смислу могло би с€' указати и на колебање између вере и очајања које се провлачи кроз књижевно стварање списат,ељке Дросте-Хилсторф, на Рабеове људе који по мирним мансардама покушавају да игноришу нови свет који наста.је. Могао би се поменути. Фонтане који уз резигнирани осмех врши дужности хроничара' једног друштва које •се распада, једне етике кој.а се разграђује. Било их је који су на време запазили то опасно пуцање и ломљење у оргомно.ј конструкцији савремене цивилизације, ко.ји су сагледали да она, усред свог бурног и одушевљеног триумфалног похода путем напретка, у ствари срља пут катастрофе Типичан за њих јесте Фридрих Ниче који је благовремено дигао глас опомене, који је управо преклињао. Али глас му је остао глас вапијућег у пустињи. Катурализам и остали измови Натуралцзам је, цо Фрикервим речима, „уживао у оном против чега се борила дотадања књижевност". Његови претставници били су „поколење које више није имало ни вере ни циља" коме ,је било само до тога „да покаже да човек вшпе није ништа другр до објект без воље, производ наслеђа, околиог света, социалних и привредних прилика. Самим тим што .је пратио судбину својих паченика из редова ситног грађанства и пролетаријата неодређеним и бесциљним сажадењем,,Герхарт .Хаултман. је строго узевши, већ би'о прекорачио строго одЈ^еђене границе ,,натуралистичке књижевне надлежности". Натурализам је отворио низ самовољних стилских експеримената у књижевности. Јер после Шга, у све краћим размацима, паилг.зи још читав низ даљих ,,-изама". У тим менама наилазе често диаметралне супротности.' После иатурализма који самим собом преТставља абдикацију на све што ,је лепо, наилазе претежно естетски правци симболизма и новоромантизма. Пбсле импресионизма, — вештине фотографске репродукције стварностИ, онаква каква јесте, — н.аилази експресионизам ко.ји наппотив покушава да најдубље и најскривеииЗе оСећаје претвори у магловнту, екстатичкУ бујицу речи. Као реакци.ја на тај кр.Чгкк занос ко.ји Је брзо сустао- не налазећи више но.вих идеја, наилази враћање- у плитку „нову објетизност". Док је један мапир оДМењивар Лру, ги, док су зачас. стали Ј1смег ?ати и пародирати оно што је.колико јуче величано као нови правап. књижевничи су остајали.- гедни исти, а њихови предмети остајали су они исти ко.ш су бивд'и у доба појаве натурализма: Олисали су дахом тоуле.жи. 1ЈО«зр ,> -' лости и срозовања низб"*личом. болетцљиве декаденци.ј^. Са управо виртуозном анализом, .јелинственим богатством- речника и стилсхом вештином, расуло свих на поиподи и на моралу бснованих тековина поикавивпио ,1е каб нешто судбииски, неизбежно. Дејство јевреја у нњнжевности По тим пукотинама и поодорим# што почеше од осамдесетих година наовамо да се јављаЈу V згради опште идеологије, стадоше v Све већој меои да се гњ»зде Јевпеш ко>'и убрзо приграбигпе много важних и доминипајућих положа1 'а са којих се могло утинати на књижевни и кпитички рад. Завлалали су штампом позорницом, на.јјачим из^авачким

предузећима. Успевали су само књижевници и дела, „лансирана" од стране Јевреја, као што су прећуткивањем елиминисали писце који им нису били по вољи. Дотле. више управљачи иза кулиса, Јевреји су од 1900 године све већма приграбљивали у властите руке и сам кнЈИжевни рад. Тај рад је био управљен на неуморно и доследно растварање и разједање. Фрике налази да ,је из тога доба вредан личиог помена само један књижевник. човек ко.ји се и далеко ван граница Немачке прославио као гдавни препрезентант пропада.јуће европске цивилизаци.је — Томас Ман. Он је сам себе назвао „хро јничарем и тумачем декаденције". Тај хладни интелект и неоспорни тадент, као да је стакленим зидом био одвојен од свег здравог и природног живота, блазиран, ироничан, кокетирајући еа агони.јом цивилизаци.је. Али за дивно будо: Баш у оном часу кад се под притиеком развоја XIX столећа све.јаче назире развој ка нихилистичком хаосу који је Ниче био црорекао, буде се у будини здравог корена немачког народа оне силе које ће донети спас, оздрављење и избављење. Претечом тог, новог отрора здравља и живота може се сматрати још Рихард Вагцер, у коме и страни свет треба да се научи да гледа не само великог музичара- него и кнЈИЖевника, расно-националног борца и идеолога који се бори за поновно душевно уздизање свога народа. Вагнер .је поново еманциповао уметност са скромног пиедистала творевине појединаца намењене појединцима. Поново јо.ј је дао карактер израза духа народне целине, намењеног то.ј зајед-* ници. „... Уметничко дело будућностп, — вели Вагнер, јесте колективно дело које може да се роди само као производ колективне тежње, колективних стремљења ... Може се певати само из народа и у духу народа ... Ко ће бити уметник будућпости? Ја, ко ће други до — народ". Нфад, је настгпз буђељо Таквим речима, тим крико?л нове вере, Рихард Вагнер ,је снажцо засвирао у трубу бућења, узбуне. И настало је буђење. Више

се не прекида низ оних који немачкој ктшжевности желе да обезбеде улогу коју је Вагнер наменио свим врстама уметничког стварања. Фрике помиње само неке од њих да не би прекорачио границе општег, летимиЧног црегледа које је себи повукао: Паула Ернста иеуморног борца у току прла столеђа пута од натурализма до пр.епорода, човека крји је своја национална схватања истицао Не само као књИжевник, већ и као политичар; Стефана Георгеа, човека снажне воље који се неуморцо бори против утицаја зам^агљивања ко.ш продире са југа и* са запада, који постаје весником будуће, пробућене и препоррђене Немачке. У то време се јавља и Рајнер Марија Рилке ко.ш смело и не'устрашиво указује путем који ће се изаћи из атмсофере западруачке индивидуалис.тичко-презре ле „префињеиости" и издвајаи>а, којим се треба вратити бјзатском кругу који се оснива на родној груди и његовој природи, вратити путу немачког. духа Какав је био још од 1?олфрама фон Ешенбаха и Парацелза* све до Гетеа и Хелдерлина. Млађи од Георгеа и Рилкеа, Јрзеф Вајнхебер ступа на арену у најтрагичније доба немачке повеснице, у оној страшној првој деценији после лтрвог светског

БУЂЕЊЕ ћРЕД ЗОРУ Тако, изиенада, од случајног шума, ноћу се каткад будим, збуњен од спова. Опрезнр поглед шета до супротног зида на коме улична оЗетиљка пруге треперазе .ст. Тамо, у окбиру, седи немарно млада жспа , а на лицу јој увск осмех, веран и мио. И, будан, узалуд мамим одбегли сан који ме, све до пред зору заварава. Али он не долази, он се не приблпжује да опет легпе крај мене у постељу. I И кад ми досади жудети за спом изгубљеџи:,! ја у таласе суморних рг.змишљаља з.апливам. Иапољу веје први спег, кроз глуву градску ноћ, и са стреје ударају рстке чапи тупо на ивпцу прозора. О, шта би с младошћу!... Је ли она још ту? ... Па тако брзо се сва прошлост првђе, као у шетњи. Све је пред очима: и' детињство, и доцнији дани-, и прве љубави, и прва разочарења, са жепом, са хлебом, са животом.. Шта је ]ош остало? Колико још путеаи пређени нису?... Зар се овај живот не може завршити сваког минута?.. Можда Је већ доста свега?... То замор ж.ивљења шалће?.., Све је пролазно?... Све је јалова таштина?... Али широм отварам ипак очи: Жџветц треба! Макар још мало! И видим: зора већ блнста ,.. Устати треба!... ВЕСЕЛИН ФИЛИПОВИЋ

рата. У својим одама, химнама и сонетима тражи срце свога иарода, чије буђење најзад и дожив« љује. фздрављеше немвчкв ' књижввности Кризз оздрављења немачке књижевности од почетка нашег столећа .наовамо дошла је до изђаза прво. у приповедзчкој књижевности која је поново нашла везу. са родном грудом . као верни тумач народног живота појединих крајева и племена: Источ« не Пруске у делима Агнесе Мигел, Шлеске у делима Хермана Штера и Фридриха Бишофа, Меклембуршке у причама са села Фридриха Гризеа, Приморја У делима X. Е. Блунка, Тириишке у творевинама- Курта. КлУгеа, алписког гаета у скицама Залцбуржанина К. X. Вагерла. Али се не може говорити о Ванхеберу и другим који подигоше стег у данима после слома; а да се пример управо страсног осећаја одговорности пре -ј ма рођеном народу не истакну Ханс Грим и Јвегов роман „Народ без простора" који се убрзо претворио у појам, У типи.чни роман немачког народа, па Ханса Каросу,. дубоког песника природе. Под његовим псром и оно што Је ситно и цсзнатно постаје саставним делРм душезних сила које лече и подижу. Његов ратни дневник иигде не крије нити улепшава страхоте рага, а ипак голико топло и узвишено буди и уздиже срца. Много сродности са духом Каросе показује лирско и егтско дело Ине Сајдел, пуне зсре у вечите. и непроменљиве ;наге овога света. :, Најмлађа немачка генераци.ја нарочито је јака и себи верна у лириии. И овде Фрике поми■ће само неколико имена, пошто, као што правда и мали број име.на поменутих у целој распра5и; „једно име означава у.једно ■1итаву плејаду". Помиње Герхар« та., Шумана, Хериберта Менцблз ' •л Ханса Баумаца као људе који ;у. на свом спеиијалном књижевчом. пољу круиисали победу у "орби нал силама декаденни.је и растваратва преосталим из XIX столећа. На крају писаи каже да .је извесно да се једно друштво. једна' средина не могу излечити искљу чиво путСм књижевности. Али је нерспорно да је процес оздрављења у нсмачко.ј књижевности био које претеча које бодрилац (аких наролних струја које су оствариле поновно буђење иемачког народа. А сво.шМ победоносним отпором против сила разараи>а, вели при крају Фрике, немачка књижевност стекла ; је великих заслуга не само за дух Немачке. већ и за дух и култ^ру Евроде уопште.