Srpski narod

Страна 4 I ' *■' " ' ■ . '

СРПСКИ НАРОД

17 април

Свест обвезника службе рада

Морал „Ужичке Совјетсне републине"

Требало је свега неколико иедеља, па да обвезници службе рада који се налазе на послу, на терену, увиде колико су били неоправдани сви они гласови који су се злонамерно проносили пре њиховог одласка на рад. Ниједан обвезник није против своје воље упућен ван земље, ни на какав рад, а најмање на рад за ратне циљеве, ниједзн обвезник није употребљен за рад под површином земље, ниједан обвеаник није запао у прљавштину где косе разне епидемије, како

у будућности боље и обезбеђеније наше место под сунцем Европе. То је оно основно сазнање које мора постојати и бити јасно оцртано у свести сваког Србина, а оно је данас већ потпуно јасно свесним и вредним обвезницима радне службе. Они се више рада не либе, нити га се стиде, већ га с поносом обављају, знајући да сваким ударцем пијука или чекића кују нову чврсту подлогу, на којој ће непоколебљиво лежати намен темељац нове Србије.

После једног улудо изгубљеног рата, који иам је окаљао образ за деценије, Србија је преживела један братоубилачки рат, припремљен од комунистичке интернационале. Један од најлепших крајева Србије, планински крај између Санџака, Дрине и Ваљевске подгорине. проглашен је „Совјетском републиком". Мирна, чисто српска варош Ужице постала је крваво попри-

мају делом много строжије од* редбе о обавези рада него што их има Немачка која већ годинама бије најљући бој своје историје, а ко.ја је ипак тим мерама праступила после и>их. А како стоји са самим ратним противницима Осовине. У ЕНГЈ1ЕСКОЈ је већ фебруара 1941 поднесен Доњем дому предлог закона о општој, обавези рада свих мушкараца и жена од 18 до 51 године. С обзиром на отпор Радничке странке, која се томе прртивила уз све трикове и см.иц.ал}1це преживелог парламентаризма, тај предлог закона усвојен је тек 4 децембра 1641. Усвојен је дакле више од годину дана пре но што је Немачка уопште наговестила свом народу сличне мере! По британским службеним статистикама, до октобра 1942 ефективно је позвано на испуњење обавезе рада преко 8,000.000 (осам милиона) само жена, а дафих 3,000.000 жена позвано је да се припреми за ступаше на обавезни рад. При оцеви тих цифара треба имати на уму да је укупни број становништва Велике Британије 1937 износио 45,5 милиона душа. У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА Општа обавеза рада за сад још као таква законски не постоји, али стварно постоји у читавом низу установа заведених у пракси. Тек недавно је међутим Мек Нат, „диктатор радне снаге', претседник „Уор мен пауер комишн", изјавио да ће се општа обавеза рада и коначно законски установити у пуном обиму за лица оба пола и свих професија у САД. Предлог закона који је о томе спремио г. Мек Нат, предвиђа измемеђу осталог и: забрану промене места упослених радника. забрану врбовања радника из јед ног предузећа за друго. обавезно упославање само преко јавних берва рада, обавезно поијављивање упражшених радничких места. Француска је одмах по доласку на власт Петеновог поретка завела оцшту обавезу рада V пољопривреди, а затим, законом од 4 септембра 1942 и општу обавезу рада, у свим другим гранама производње. У овој земљи, ова <збавеза важи за све Французе од 18 до 50 година. Што се тиче Југоисточне Европе, познато је да је Бугарска прва земља на свету која је. убрзо после првог светског рата. завела општу обавезу рада („тру дова повиност"). Том примеоу су следовале и остале државе Југоистока. Да напоменемо примера ради да V незараћеној Турској општа обавеза рада захвата и жене до 65 године живота, дакле старија годишта него и у .једној држави пОлитичког система осовине. Ето још једног примера да плуто-демократска пропаганда на сва уста виче против мера. које су започеле V државама чиде уређеше оглашује својим идеалом. ште шумских терориста, варошког шљама, на чијем челу су стајали јеврејски комесари. Кад је извршено рашчишћавање тога краја, пао је у руке српским оружаним снагама и јеврејски комесар доктор Аврам Леви, један од вођа „Ужичке Комунистичке Републике'. Поред пљачке и убистава комунисти су основали у Ужицу и Чачку, такозване „домове слободне љубави", који су у ствари били најординарније јавне куће, где су довлачили омладину и у• пропашћивали је. На челу те комунистичке установе био је као управник јеврејин доктор Аврам Леви. Ево једног дела ислеђења Аврама Левиа, пред преким судом у Ужицу. „Ви сте у Ужицу и Чачку основали „домове слободне љубави". Силом сте одвлачили малолетну женску чељад, и терали на блуд. Зашто сте то учинили?, запитао је иследник. „Господине судија, одговорио је Леви, то је средство политичке борбе. Ми можемо да успемо само онда ако порушимо темеље старог друштва. Зато се ми и у теорији и у пракси обарамо на веру, национализам, породицу и морал. Успемо ли да одузмемо националној држави душу, тело ће се скрхати само од себе, и то под најмањим ударцем са стране". Да би се постигао тај циљ ми не презамо ни од чега. Ми не дајемо ништа за предрасуде грађанског схватања. Врло важно, да ли ће се неколико стотина младића и девојака, из патријархалне средине у Србији, упустити у полне односе пре венчања. Међутим, ако се та та,козвана полна слобода покаже као средство, да се та омладина увуче у комунистичке редове, онда је она јако пожељна". Да ли сте ви лично присталица „слободне љубави", упитао ј.е иследник. „Не, мој је брак потпуно сачуван", одговорио је Леви. Чудновато, а друге наводите на разврат? „Као што сам рекао, иаставља Леви. Ствар је сасвим проста. Мени лично није потребно да преживљавам иеке авантуре, да би се везао за комунистичку ствар. Ја сам изграђен. Код мене је тај процес већ давно свршен. Слободна љубав је само оружје за распарчавање и ломљење грађанског друштва. Као и за задобијање нових присталица, нарочито међу омладином". Да ли ви поштујете јеврејске верске законе?, упитао је наново иследник. „Апсолутно поштујем, гласио је одговор". Иначе убеђујете хришћане да је вера „Опијум народа?" „И то је средство политичке борбе, одговара Леви. Јеврејска вера је чврста веза између свих јевреја света. Јеврејство ]е као такво носилац комунизма, она је индиректно савезник помунизма и сваке интернационале. Из тога разлога ми комунисти сматрамо јеврејску веру својим савезиикок. То вије иишта иарочито.

већ сасвим обичан, добро прорачунати план". * Ово је само један мали извод онога, што је пред преким судом у Ужицу, изјавио овај јеврејски циник. Али и оно је довољно да нам у пуној светлости покаже „схватање", овог интернационал• ног олоша о породици као теме• љу наше друштвене заједнице. Цео се културни свет згражавао пред комунистичким експе• риментима, које су бољшевици извршили у Совјетској Унији. Доцније се то поновило и у Шпанији, где је крвави братоубилачки рат трајао годинама. Сваки покушај приказивања и• стине о овој злочиначкој мафији сматрао се код нас као преге• ран. Било је потребно да се исти експерименат изврши и на иашеи националном телу Србије. Било је потребно да после изгубље• ног рата, изгубимо и породнцу, иа чијем темељу почива држава и нација. Потребно је било да пам у У* жицу један Јеврејин, бољшевик отвара домове „слободне љубави", да од наших сестара правш проститутке, да се цинично сме• је нашим светињама: породици, вери и родољубљу, да би се за увек освестили, и видели шта значи поверавати своју судбину једноЈ међународној банди здочинаца. Радио-емисије за српске сељаке Београдска радио-станица, са« да у јеку пољских сезонских радова, посветила је нарочиту па» жшу емисији за српске сељаке, која обухвата корисна предава« ша и упутства из свих грана пољске привреде, поред лепог забавног дела испушеног срп-. ском музиком. Да би емисије биле што потпуније и да би сељаци добили што исцрпније поуке из с-вих грана пољске делатности, у емисијама учествују својим предавањима наши најистакнутији по« љопривредни стручњаци: професори Пољопривредног факултета, функционери привредних министарстава и привредних установа, стручни познаваоци пољопривреде и нашег села. Међу многобројним предавачима до сада су говорили: декан Пољопривредног факултета др. Михајло Градојевић, помоћник руковаоца планске пољопривредне производње инж. Драгољуб Мил.овановић, професори у< ниверзитета . инж. Вла-стимир Ђорђевић, др. Танасије Митровић, Добросав Тодоровић, инж. Вукашин Тоскић и други, затим велики број водећих и теренских стручњака привредних министарстава и осталих пољопривредних стручњака.

су иеки покушавали да претставе животне услове у радним логорима. Служба за везу са породицама правилно функционише и биро у Београду позива преко јавности обвезничке породице да приме њихова саопштења и пошиљке. Они су сви здрави, раде на површинским радовима, на ваздуху и иа сунцу. Станбенв прилике у логорима су потпуно добре, води се рачуна о хигијени об везника, постоје тушеви и перионице, а храна је обилна и у сваком погледу довољна. Многи изјављују да се ни код својих кућа нису боље хранили, поред бриге око набавке намирница која је 1 сада потпуно отпала. Осем тога оброци су знатно већи, нарочито у пагледу меса. Све то допринело Је пуном од■ зиву новопозваних годишта. А њиховн услови рада, нарочито оних који су жењени, још су повољниЈи, Јер су већином запослени на радовима у близини самог града и веза са породицом им Је потпуно омогућена, те се после рада могу вратџти кућама иа преноћиште. Они су додељеии фирмама „Шаре" и „Јухо" и организацији „Тот". Чињеница Је да су све ове околности убрзо створиле код обвезника и код њихових породица новерење у радну службу и уверење да се о њима заиста води пуна брига, а преко тога и они су сами дошлн до свести о вредности и значају свога рада, који Је стварно и у првом реду прилог њиховоЈ домовини, а затим општоЈ ствари европске заЈеднице народа. Вредним рукама обвезника рад ие службе подижу се многи објекти који су ратом уништени, стварају се нова постројења која иико из Србије неће изнети, већ ће остати као наша сопствеиа тековина, ударају се темељи иовоЈ делатности која треба да иас постави раме уз раме са осгалим народима Европе, да би они на делу видели наш рад и оценили нас са те тачке, која данас, уместо злата, постаје општим мерилом вредности. А плодови нашег рада биће наша сретства размене. Тим плодовима водмирићемо у првом реду наше вотребе, а затим, уступајући другима вишкове, доћи ћемо до других сретстава нама врло потребних, којима наша земља не располаже. На томе, то јест н а раду и плодовима рада, има да се заснива иаше будуће благостање. У кодико будемо радили и урадили, у толико ћемо и имати; у колико будемо своЈим радом придоиели заЈедничкоЈ борби европских иарода, у толико ће бити

ОПШТД ПОСТОЈИ

ОБАВЕЗА Р1 ШИРОМ СВЕТД

Плутодемсжратска пропаганда на сав глас вришти против опште мобилизације радне. снаге којој су приступиле Немачка и оет. ле државе Тројног пакта. Заинтересоване силе немају разлога да се љуте због те повике. Напротив! Она је н-ајбољи доказ да противници Немачке сматрају да ће се те мере на врло осетан и за силе осовине повољан начин испољити на свим фронтовима и у општој ратној ситуацији. Хоћемо, међутим да ту хистеричну гадаму прикажемо под сасвим другим углом, са гледишта њене неискрености и притворности, основних својстава сваке савремене „демократеке" пропаганде. Хоћемо да истакнемо да су баш „демократске" државе које данас учествују у пОвици на нема^к^ општу мобилизацију радне снаге у Немачкој већ дуго пре Немачке приступиле тим мерама, прелазећи без речи преко својих лажних „демократских" и „слободарских ' скрупула. Ако данас већ увелико широм света постоји општа обавеза рада, диригованог рада, она је заведена на првом месту баш у земљама које се радо претстављају стубовима „инДивидуалне слободе", слободе која у пракси значи само слободу богатих и утицајних људи. ПрИмера ради да наведемо две земље које су противнице тоталитарног уређења, а које су општу обавезу раДа завеле дуго пре Немачке: Швајцарска и Шведска. У Швајцарској, том „бедему индивидуалне слободе", опгпта обавеза рада заведена је одлуком Савезног већа од 17 маја 1940, дакле, још у данима крвавих борби у Белгији и Се?ерно.ј Француској, с тиме да има да важи за све време трајања мобилног стања федералне народне војске. Испрва је та обавеза ваЖила само за пољопривреду и грађевинску индустрију, на је затим (Законом од 18-1Х-1942) проширена на све позиве и струке, за оба пола без разлике. Обвезници се у потребном броју уотребљују за све послове и ра■^ове, који су посредно илинепосредно у вези са ратном привоедом, пољопривредом и никако се не ограничује на обвезнике квалификоване за ту врСТу радова. У Шведској, где чесго још и сувише услужно понављају крилатице јудео-англосаксонске пропаганде, општа обавеза рада заведена је још раније него у Швајцарекој. Законом од 30 децембра 1939 уведена је општа обавеза рада свих мушкараца и жена од 16 до 69 године. Као што се види, по обухваћеним годиштима Шведска је још 1939 године предузела строжије мере но што их ]е Немачка завела три и по године доцније. Законом од 16 јуна 1942 још су пооштрене одредбе о начину упућивања појединих партија радника на одређене послове, о забрани промене места радника упослених у инпустрији. Видимо дакле да две незараћене, а „демократске" државе и-