Srpski narod
ТУ вприл
СРПСКИ НАРОД
Стран^ 7
Утакмица мора и ваздуха
Главни фронт рата, Источни, и даље саава. На том фронту удавила ее у бољшевичкој крви и пролетшем блату зимска офанзива Совјета. Како је сада тачно установљено, Совјети су изгуби-
ди код О е ка, код
гла 150 хиљада војни-
Јрела 150 хи Харков—Бјелгорода 50.000, западно од Курска 50.000, у Доњецком базену 100.000, код Стаљинграда 300.000, на Кубанском мостобрану 120.000, код Иљмснског језера 150.000, код Ладошког језера 25.000, у борбама на Украјини 250.000. Са губитцима на другим секторима Совјети су изгубили 1.500.000 војника убијених на бојишту. Преко 3 милиона је било рањено. Код таквих цифара с правом се поставља питање да ли може Совјетска Унија са шених 100 милиона становника да води офанзиве сличне оно.ј зимској? Да ли има за то људе, кад је од 21 новембра 1942 до 20 марта 1943 изгубила толико војника. У истом раздобљу Совјети су изгубили 12.000 тенкова, 3.763 авиона и неколико хиљада топова. Тешкоће око успостављења борбене снаге црвене војске нису једине тешкоће против којих мора да се бори совјетска влада. На пример, устанак у Азарбејџаиу ствара велику опасност за саобраћајни пут преко Ирана, а у исто време да.је и пример другим слободољубивим племенима у Совјетској Унији. У Ирану је проглашено опсадно стање. У вези са немирима и У другим земљама Блиског Истока, све до острва Кипра, чије становништво захтева ослобођење од британске тираније и присаједињење Грчкој дрл<ави, може се рећи да се ствара фронт Блиског Истока: народи Блиског Истока устају против британоамеричко-совјетске окупације. Тај нови фронт у Азији је само у зачетку. Други азиски фронт, на индуско-бурманској граници, не може никако да се опорави од „енглеске болести", рахитиса. На захтев Чан Кај Шека Енглези су прошлог децембра предузели „велику офанзиву" снагама 14 англо-индуске дивизије. Она је два месеца полако напредовала према Акиабу. борећи се против сасвим малога јапанског одреда. Акиаб није могла да заузме и зауставила се. Јапанци Су послали један одред преко брда Аракан. Та.ј одред ии.је могао да одржава везу са свој<Јм позадином преко дивљега терена, али он је смело ишао напред док није загрозио позадинске везе Енглеза. Онда ,је 8 морта почео јапански противнапад 60 кллометара северно од Акиаба. Једна непријатељска група је била сатрвена. 16 марта Јапанци су потукли две британске бригаде 50 километара северно од Акиаба. 25 марта прешли су на заплењеним чамцима реку Ма.ју, затим су прешли брдо Мају и избили на обалу Бенгалског залива. Енглезима .је била отсечена отступница, и остатак њихове „офанзивне во.јске". 6. бригада, била је ових дана уништена. Њен командант генерал Кевиндиш био је заробљен и подлегао је ранама. Тако се бедно "завршио Ваве'лов „бурмански поход", о коме се тако много к тако свечано писало у децембру. Сада је Вавелоз заменик генерал-Алан Хетли изјавио: да бурманска офанзива није била замишљена као велики офанзивни подухват, већ само као једна епизода у одбрани Индије. Ово повлачење британског главнокоманду.јућег са пропагандистичких висова у понор признања британске немоћи је веома симптоматично. Оно значи да чунгкиншка Кина нема шта да очекује од енглеске помоћи. У Кини се настављају операциј'е чишћења важних почручја рд чунгкиншких одреда. Од фебруапа ове године наовамо било је 2.093 борбена сукоба измећу јапанско-нанкиншких тпупа и чунг киншких јединица. То нису богзна какве битке, . кр .је у њчма погинуло свега 13.883 црвена Кинеза, али сам број тих битзка
приказује да се Јапански поход претворио у полициске рације. Чунгкиншка Кцна престала је да буде ратни непријатељ, а постала је злочинац против националних интереса кинеског народа. То се види и по томе што је велики број интелектуалаца, герала и официра прешао са чунгкиншке стране на нанкиншку, прешао је на страну националне владе. Та влада .је добила сада могућноет да створи војску од 500.000 војника сврстаних у 42 дивизије. Та војска ће помоћи даље операције Јапана против Чунгкинга. Тиме ће још знагно смањити терет кинеског похода. Додуше. тај терет није сада много тежак. У горепоменуте 2.093 битке Јапанци су изгубили 285 војника. Са таквим губитцима операције могу да се настављају без великог предомишљања. И манџурски народ прелазч ка још приснијо.ј сарадњи са Јапаном. Посета премијера министра То.јо манцурској престоници допринела је појачању војног блока између Јапана и Манџукуа. Манџукуо је добио сада сопствени генералштаб, а с тиме и могућност развоја сопствене, суверене оружане снаге. Тојо је говорио о блоку једне милијарде становиика Источне Азије. Он је у свом Јовору пред провинцнским гувернерима јапанске државе нагласио да ће ова година бити најглавнија година садашњег рата и да ће судбину јапанског'царства одлучити чињеиица какве снаге може да стави у дејство ј 'апански народ. О тој снази непријатељ Јапана говори са страхопоштовањем. Тако, на пример. чунгкиншки лист „Хсин-Мин-Пао" об.јавио је ових дана чланак у коме опомиње Британоамериканце да не потцењују јапанску снагу, јер би то била коб.на и катастрофална погоешка. Прочуо. се и други глас који је говорио о истој теми. Бивши главнокомандујући холандске Алоте у Источној Ази.ш адмирал Хелфрих, који сада борави у Аустралији. дао је претставницима штампе једну веома песимистичну из1аву. Према њему, Јапанци изграђују сада један џиновски стратегиск-и систем, који се поотеже од Рангуна. у близини Индије, до архипелага Трук, у Каоолинско.1 групи северно од Нозе Гвинеје. Али та! положа.ј неће бити за одбранбену службу, већ напоотив. Јапан се неће задовољити одбраном и (?иће активан и офанзивно борбен. Адмирал Хелфрих је убећен у то ла Јапании имају довољно снага за активност и у то да Британоамериканци немају снага за тачаз начин ратовања. Он' каже да не може бити речи о неком походу према Токиу или неком другом подухвату, јер је Јапан веома јак. И он ће бити још .ја-. чи, јер, вели адмирал Хелфрих, „време ради не за Британоамериканце. већ за Јапан." Као -једна мала илустрација том тврћењу служи чланак у ..Тајмсу", који побија верзије о тобожњој исцрпљености јапанске трговачке флоте. Неозбиљна амеоичка пропаганда је тврдила да Јапан оскудева у пловном парку, '"след ратних догађаја. „Тајмс" сматра да Јапан ттема довољно тонаже, али не због ратних догаћаја већ зато што изградња источно-азиског простора поставља јапанском пловном парку све огромни.је задатке. Али нигде се није могла приметити несташица тонаже на јапанским ратиштима V Пацифику или на Индиском океану. На пример, у лупи Рабаул извиђачи су видели нагомилавање пароброда који се цеие на 300.000 тона. Јапанска трговачка флота ниде имала готово никаквих губитака у овом р.ату, и зато је саобраћај.га свага Ја: рака неоштећена. Не би се то могло рећи за фл1ту ј 'ап?нск1тх непријатеља. Од пс четка борбе код Сјломонских сс-рва. т*. ол 7 августз 19-12 годиче до скорашње б ттке ксд острва Флориде, која ее одиграла 7 агтрила ове године Американци су у југозападн^ч Патшфику
изгубили Ш ратних бродова, а 43 брода су била о цтеђсна. Потопљено је овДе 37 пароброда, г 9 оштећено. Јапанци су у току истих 9 месеци изгубили 21 ратни брод, а имали су штеге на 35 бродова. 15 њихових бродова је п~топљено, а 17 оштећено. Дакле, Американци су изгубили 200 пс ена, а Јапанци 88. И у ваздуху однос губитака на ратишту југозап-адног Пацифика Ј"е неповољан по Американце. Сједињене Америчке Државе су изгубиле 1.614 авиона, док су Јапанци имали губитак од 485 апарата. Разумљиво је да таква слика рата у том делу света највише забрињава земље које се налазе на том ратишту. АустралиЈ 'а и Нова Зеландија опет захтева.ју од Америке и Британије што већу помоћ. Нарочито буни Аустралијанце чињеница да америчке ваздушне снаге у Аустралији нису довољне за заустављање евентуалне јапанске офанзиве. А што се тиче америчких трупа, које су дошле у Аустралију, њихов квалитет не улива поверење ни највећим аустралијанским ентузијастима пријатељства са Америком. Ко би могао да сматра америчке трупе за добру војску, када се она вежба не за борбене радње, Већ за ситне гангстер:ке акције. Чувени амерички часопис ..Лајф" објавио је ових дана низ фотографија, у којима приказује шта све мора.ју да науче амеоички војници када се упознава.ју са „ратном вештииом*. Илустоације приказују начин како треба распорити трбух непријатељског војника оштром камом. како га треба угушити клавирском жицом или како треба, скочивши на леђа, коленом му преломити кичму. Пре 150 година један 'војсковођа „дивље Европе", генерал Суворов ,је учио: — Војник није оазботик. Сада ..на1'цивилизованија земља света" Северна Америка претваоа своје војнике у разбојнике. То неће помођи Амеои"?нцима да добију рат. Ово постаје очигледно чак и за паметније људе у британоамеричком табору. Сада ,је претседник аустралиске владе Кертин изјавио да је пацифичко ратиште — ратиште пропуштених амеоичких могућности. Оно гато је пропуштено у рату не може да се надокнади. Американци су изгубили рат на Пацифику. Британоамериканци су изгубили рат на Атлантику. То се види из писања лорда Уинстера, ко.ш је ових дана објавио , један веома оштао чланак у енглеској штампи. Он напада британски адмиралитет, што је почет рат у опТимистичком уверењу да под морничКа опаеност не може бити исто тако велика Као у претхОдном рату. Међутим, подморничка опасност укочила је све стратегиске покрете Британске импери.је и претворила њену стратегиту у тактику борбе ппотив подморница. У тој борби Енглеска је. према мишљењу лорда Уинстера, доживела најтеже поразе. Лорд предвиђа у току наредних шест месеци неверо-
ватно тешка искушења, јер ће Британи.ја морати да и даље под носи последице грешака адмиралитета које је та институција правила у претходним годинама рата. О значају подморничког рата адмирал Редер рекао је пре неки дан: „Подморнице цепају нерве Британије на океанском простору". Пошто нема.ју снаге, ни могућности, да зауставе Деницову офаизиву подморницама, Британоамериканци покушавају да се реванширају ваздушном офанзивом, против итали.јанских, немачких, француских, белгиских и холандских градова и села. Са великим гнушањем прати културан свет развоЈ' британоамеричке терористичке делатности против земаља које су се бориле на њиховој страни почетком овога рата. Белгија је у борбама 1940 године изгубила 7.000 војника. У британоамеричком нападу на Анверс она је изгубила 2.000 војника. То је британско-америчка „захвалност" за жртвовање тих 7.000 Белгијанаца, који су својим животима дали могућност да се бар Ј'едан део Енглеза укрца у бродове код Денкерка. Ова британоамеричка ваздушна офанзива пропоаћена ј 'е огромном рекламом. Говорило се да ,је у Есену до темеља уништено 100°/о Крупових фабричких постројења. Међутим, британски министар ваздухопловства Синклер ј'е ових дана признао да је уциштено свега 15°/о тих постројења. У ствари није ни толико, јер .је ваздушна одбрана Есена невероватно јака. Не помаже непријатељу ни покуша.ј летења на огромној висини. Ових дана су немачки ловци ступили у борбу против Британоамериканаца на висини од 9.000 метара и оборили су већи брот тешких бомбаотера и 5 Спитфајера. Министар Гебелс је у свом говору у Есену карактерисао суштину садашње фазе рата. Британоамериканци нападају из ваздуха и постизавају извесан материјалан и моралан успех, јер се последице напада осећају од-< мах. Нрмци нападају непри.јатеља на морима, али рез^лтат тих напада становништво Британије не примећу.је одмах, већ га осећа доцније, осећа га у смањењу следовања и у поразима британо-америчке војске. Међутим, последице подмооничке офанзиве су много значајније него последице ваздушних напада. И зато немачки наоод подноси жотве у потпуном убеђењу да ће подморничке акције сломити снагу и дух непријатеља, а да непритатељска ваздутина акција неће пољуљати дух Немачке. Штавише, Немачка је добила сада огромно духовно појачање: народи Француске, Белгије и Холанди.је, уви.јени у црни вео због британоамеричких напада на мхову територију, солидаришу се са немачким.народом у његовој борби против непри.јатеља Европе. Та солидарност обезбећује победу Европе, победу Тројног Пакта. М. Војновић
У СЕВЕРНИМ МОЧВАРДМД И У ЈУЖНОЈ ПУСТИЊИ - УВЕК исти Имали смо прилике да раз* говарамо са два немачка војника. Један је дошао са југа, из страшне афричке пустиње. Други је дошао са севера, из страшних мочвара покривених шумама. Један — из жутог пакла, други — из зеленог пакла. Један прича о бескрајности пустише, о пределима где се човек губи, ј *ер се не може оријентисати у једнообразном, једноставном пејзажу, састављеном од песка и камења. Други прича о непрегледним шумама, у којима човека чека опасност на сваком кораку, ј - ер скоро не постоји копно, већ само баруштине без дна, у којима тону људи, и стока, и машине. У тим баруштинама тону и друмови, кој'и се побтепено спуштају под воду и нестају. < Један прича о страшноЈ жези по дану и о несносној хладноћи по ноћи, о океану песка, где човек не може наћи воде. Други говори о неподношљивој запари у мочварским шумама, пуним милијарда мушица, о страшном смраду те воде, о летњој врућини и о мразу преко 30 степени у зимским месецима. Један прича о непријатељу, о војницима Индусима, Пољацима, Југословенима, Чесима, деголовцима, жиродовцима, Американцима, ћути само о Енглезима, ј - ер их нема на фронту. Прича о тешким борбама, о надмоћности немачких најмодер нијих тенкова „Тига{5", о „штукама" и о немачкоЈ* артилериЈ 'и са кој'ом се не може такмичити ниједна артилериЈ "а Ајзенхауерове шарене воЈске. Два војника са два посве различита ратишта, 'са два различита света, али су једнаки. Једнаки у свом сазнању да се боре не само за спас своје отаџбине, већ и за добро целе Европе. Једнаки су у вој'ничкој" свести која их води кроз најогорченије борбе против непријатеља и против елемената, а >ја их одушевљава на највеће подвиге. То су речи воЈ *ника кој'и су се одликовали на бојном пољу и који су добили највећа одликовања за своје јунаштво. Они су нам причали о свим доживљајима својих трупа, само нису ништа рекли о себи, о својим подвизима. Они су величанстве ни и у својим подвизима и у својој скромности.
ГЧ.:
^■И
ШШИШтт жг:>
Ш<ШШШШШШ^ ; Ш&Ш^ |181!:
1
Страх и трепет Атлантика
(Ро(о; Ве1&гапег ВН<Јацеп(иг)