Srpski narod

€трана 6

ерпски НАРОД

17 април

ЕВРОПСКИПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ У МАНСКОЈ СДРМЊИ Познати немачки чаеопис 2еИ5 сћгШ 1пг Ро1Шкџ у свесци од месеца марта, доноси неколико занимљивих студија, актуелних есеја и приказа из економског, политичког и научног живота савремене Европе. Тако, у уводнику под горњим насловом, Антон Рајтингер расматра проблем Европе као политичког и привредног центра света и на основу конкретних података указује, кбје су све могућности њеног бољег развоја у будућности. Још при прелому прошлог у наше столеће, Европа је, како је познато, претстављала духовну матицу и материјални центар света. Још за Бизмарковог времена шворило се о „концерту европских сила", а тај „концерат сила" опредељивао је и претстављао и целокупну политику света. Ово значење о вредности европског континента изменио је прошли светски рат. Осиромашена, разорена, упропашћена, Европа је са својих око десет милиона погинулих и преко стотину милијарди ратних дугова кренула у сусрет својој дезинтеграцији. У односу према америчком * и азиском континенту, она постаје све немоћнија и, доследно, пада у све већу политичку и економску зависност од многих привредних и политичких центара у свету, да за релативно кратко време понесе обележје обичног географског појма. Рајтингер на основу чињеница доказује да, ма да просторно најмања међу континентима (Европа заузима четири и по милиона квадратних километара, дакле, по простору једну четвртину Северне Америке, седмину Африке и половину аустралијског континента са његових свега 10 милиона становника —) ипак је неоспорно најнасељенији и најинтензивнији у привредном погледу обрађени део света. Са становништвом од око 400 милиона душа надмашује све остале континенте, а према томе располаже и највећим људским радним потенцијалом. У производњи житарица, меса, масти, шећера, кромпира допринос Европе је јачи од северо-америчког. Тако на пример, у просеку од пет година, жетва континенталне Европе, укључивши запоседнуте руске области, у односу према северо-америчком континенту изгледала би овако.: за жито 150 милиона према 115 милиона т., месо 11 и по према 8 милиона тона, масти 4 према 3 и по милиона тона, шећер 7 и по милиона према 2 милиона тона и шта више и кромпир 157 према 12 милиона тона. Исто важи у пољо-привредној и сточарској производњи, тако да се мишљење о европској скучености и ограничености на овом пољу производње може да сматра застарелим и нипошто не одговара стварним чињеницама. Да би се европски континент учинио што независнијим од осталих, писац указује на велике могућности које постоје у погледу интензивирања пољопривредне производње, нарочито у Француској, на Истоку Европе и 'Југоистоку.

Еманципаци]а жена на црној берзи

Прошли месец донео је на београдској црној берзи праву еманципацију жена. Као да су одлучно решиле да и на том пољу делатности не заостану иза мушкараца. Док се рзније учешће жена на црној берзи у главном ограничавало на скупљу препродају дувана, сада су се оне уплеле у крупне шпекулације. Заиста, откад им је Управа државних монопола смањила следовање дувана упола, пред трафикама их је све мањи број.. Може се рећи да се углавном своди на бившу кућну послугу и на врло м^ли број најокорелијих пушачица. Жене су однеле најкрупније казне Али, на другим пољима шпекулације жене прошлог месеца не само што су далеко превазишле досадашњи број и досадашње врсте пословања, већ су над мушкарцима однеле првенство. Неколико најкрупнијих кривица и нзјкрупнијих казни пале су на жене. Највећа изречена казна, која је изнела 100.000 дин. и 30 дана затвора пала је на једну жену, бакалку Паулину Рајковић из Римске ул. 1, о чијем је драстичном и несоцијалном случају већ писано. Она је безочно закидала следовање својим уписаним муштеријама, па је ишла чак толико далеко, да је и деци закидала вишак следовања у пиринчу. Другом казном од 50.000 дин. и 30 дана затвора кажњена је такође једна жена, Иванка Арко, трговац из Борисављевићеве ул. 50, због недозвољене продаје кромпира, пасуља и лука. Још неколико жена ухваћено је у крупним шпекулацијама. Тако је са 15.000 дин и 15 дана затвора кажњена Јелена Станковић, месарка из Војводе Степе ул. 227, због говеђег меса, а са по 15.000 дин. и по 10 дана затвора Госпава Ђајић, домаћица из Поп Лукине ул. 26, због шницле и гулаша, и Марија Мидошевић, домаћица из Багрдана, збсиг текстилне робе. Гостионичарке не заостају за гостионичарима Већ смо раније истакли д? су београдски гостиоаичари п'чели да врше многобрбјче шлекулације са јелом и пићем. Ни жене у тој бранши нигу хтеле да заостану, и тако је кажњена са 10.000 дин. и 10 данз затвора Зора Карабаревић, гостионичарка из Цара Душана ул. 54, због порције јела и випа. Поред ње кажњене су мањим казнама једна гостионичарка из Цара Душана ул. 34 зб^г ракије ,једна из Поенкареове ул. 7 због паприкаша, једна из Карзђорђеве ул. 21 због вина, једнг из Др. Кестера ул. 2 због неистицања цена и једна са Вилиних Вода због алкохолних пића. Млекарке су раније биле доста чести гости цроберзијанске листе. Сад, у колико се проређује млеко, у толико се прсре-

ђује њихов бро]. Прошлог месеца кажњена је свега једна, из Доситијеве ул. 37, и то ие због млека него због јабука. Пиљарице сразмерно следуЈу броју својих мушких колегз. Пошто се број ових на црној берзи прошлог месеца смањио, (м,ањио се и број пиљарица. Кажњене су свега три и то због сувих шљива, лука, кромпира, јабука, свињског меса и млека. Раднице је данас доста тешко наћи за' неки посао. Могу се понекад наћи на црној берзи, где се баве недозвољеном ггродајом и скупом препродајом. Тако је прошлог мес.еца кажњена једна радница из Краљице Марије ул. 10 због сендвича, једна из Босанске ул. 11 због кајзерица и једна из Краљевића Марка ул. 7 због проје. Домаћице су се провредниле Наше домаћице постају врло вредне. Поред домаћинства почињу да се баве и другим рентабилним пословима. Штета само што су ти послови црноберзијански, те често уроде више штетом него ли плодом. Тако су прошлог месеца кажњене једна домаћица из Ваљева због шљива ,једна из Жоржа Клемансоа ул. 29 и друга из Ђакона Авакума ул. 49 због меса, једна из Борисављевићеве ул. 29 због кобасица, једна из Церске ул. 93 и друга из Краљице Марије ул. 43 због сендвича, једна из Живка Давидовића ул. 33 због саламе, једна са Гундулићевог Венца 66 због проје, једна са Булевара Ослобођења 9 и друга из Гаврила Михајловића ул. 7 због бомбона.

Једна продавачица из Војводе Богдана ул. 48 кажњена је због продаје чешљева без одобрених цена. Међу кажњенима налази се и неколико сељанки из околине Београда, које су продавале испод руке кајмак, сланину, суво меСо ; и млеко. Од случаја до случаја Док се велика веЈГина мушкараца на црној берзи бави продајом и препродајом артидал-а који су тако рећи саставни део њиховог редбвног пословања, има и мањи број оних који раде од случаја до случаја оним што им падне шака, само да се што више заради. Међу њима има највише радника, који су дошли до погрешног закључка, да је боље шпекулисати негс ли радити. Тако је прошлог меСеца кажњено 13 радника због недозвољене продаје свињског меса, гаса, сена, ћумура, штрудле, цигарета, семенки, бомбона, дрва квасца и препродаје биоскопских улазница. Поред тога кажњени су један фарбар и један чистач обуће. Један приватни чиновник кажњен је због чоколаде а други због текстилне робе, један стаклобрусач због меса, један кочијаш због пилећине и један ученик због колача. Може се рећи да су се заиста родили под несрећном звездом један продавац новина из Јатаган Мале којИ је кажњен због куповине садаме, један чиновник из Дринчићеве ул. због куповине намирница и један шофер И|3 Сазонове ул. због размене робе.

Коза Бечка општинске економи|е на Бањици оЈармпа је четирм Јарета (Спимак „Српски парод".

Обавевно уништавање штеточина Чавке, свраке, вране и њима сличне птице, претстављају озбиљне штеточине за усеве. Због тога је Министарство пољопривреде и исхране наредило обавезну акцију уништавања ових птица на целој територији Србије. Тамањење има да се обави рушењем њихових гнезда и уништавањем јаја и младунаца, и то одмах у пролеће, после полагања јаја. Окружни начелници одредиће тренутак за почетак акције на територијама својих округа. Тада ће сваки сопственик земљишта бити дужан да на свом имању уништи гнезда, јаја, односно младунце штетних птица. На општинским и градским земљиштима ову акцију извршиће општине. Свако неизвршење наредбе биће кажњено, а уништавање гнезда извршиће се о трошку сопственика.

ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ АЛЕВЕ ПАПРИКЕ У Министарству народне привреде одржана је конференција по питању обезбеђења алеве паприке за потребе станоВништва Србије. Конференција је утврдилд да је о. 'садашња производња алеве пзпоике у Срби.ш ш Банату апсолутно недовољна за подмирење наших потреба. Потребно је засејати у Србији ско 850 хектара, да би се произвеле довољне количине за српско становништво. Стога је стављено у дужност планској пољопривредној производњи да обезбеди довољне површине за гајење папри ке. При хрме ће се прв^нствено помагЈТИ гајење паприке у крајевима у којима се она већ гаји и добро успева као у срезовима: ле <;ковачком, нишком, морав ском, пЗЕ^ћиисБДО . .алексиначком и јасеничком. Највећи део семена већ је обезбеђен, а, Главном савезу српских земљорадничких задруга стављено је V дужност да набави још око 2500 кгр. семена. Исто је тако предвиђена евентуална употреба обичних млинова и за млевење паприке у колико би се за т-о указала потреба. Приплодна грла овгца и свиња Министарство пољопривреде и исхране набавило је ових дана, у циљу унапређења овчарства и свињарства у Срби.ји. око 500 комада оваца и око 500 свиња. Грла су уступљена по сниженој цени појединим 6 јљим одга:ива-' чима. Цигаја овца, која се одлику.је од осталих домаћих раса в 'ћчм тежином, бољом каквоћом и већом количином вуне, показала се као добра овца за све равније и плодније крајеве у Србији. У-< ступањем приплодних оваца појединим одгајивачима створиће се нека врста центара за производњу пгјиплодног матери.јала, који ће се даље ширити. Тиме ће се обезбедити одгајивачима ве« ћа корист од оваца, него што су имали до сада. Набавком свиња мангалица, које су доста распрострањене у Србији, дОпринеће се побољшању и још већој распрострањености ове расе, која се до сада показала као најбоља за производњу масти. Министарство пољопривреде и исхране намерава да набави још известан број оваца и свиња у Банату, које би се уступиле ио употребу одгајивачима округа пожаревачког н шабачкоГ.