Srpski narod

Српски народ, 10 јула 1943

НАНО П НАРОДНЕ Свакоме паметном Србину, који се бек&твом сам није излучио из нацпоналне заједнице, јасно је да су натезања и надмудривања у Лондону „пресипање из шупљег у празно" и да „криза југословенске в.ладе" и њено „решење" немају никакве везе са судбином српског народа, макар ко се мешао у то решење и ма колико задовољава жеље разних фактора. Можда не вреди трошити речи нити узалуд мрчити хар>тију задржавајући се дуже било на онима који су испали из „југословенске владе" Слободана Јовановића или на онима који су сад ушли у владу Мише Трифуновића. Све то нема никакве везе ни са садашњошћу ни са будућношћу српскога народа, јер они, хвала Богу, никада неће више бити у могућности да га баце у катастрофу за туђ рачун или са луде памети. Све што се збивало и што се збива у Лондону може послужити само као школски пример како пролазе они, који бекством напуштају свој народ у најтежим часовима и стављају се у службу туђих интереса. Изгледа да је Слободан Јовановић у своме безграчичном кукавичлуку на време о*етио опасност, која прети ошим емигрантима, који нису по вољи властодржаца из Кремља. Као да је предосећао за себе судбину која је задесила генерала Сикорскога, па се на време и повукао, уступајући место Миши Трифуновићу који у сво'јој букварачкој заслепљености властољубивог полнтиканера не види све опасности. У иотом смислу карактеристичан је и поучан случај министра двора Радоја Кнежевића, тог интелектуалнога вође пуча и „сиве еминенције" Душана Симовића. Зна се да је смењен, односно најурен са тога положаја, али не зна се каква му је судбина одређена: да ли ће и он добити коју ћелију у лудници поред Душана Симовића или му је нешто друго спремљено. Ради примера како се водила политика у бившем југословенском режиму, можда вреди задржати се који тренутак на овоме човеку. То је типичан случај хако човек малих способности, а великих амбиција помоћу ложа може да игра велику улогу у животу једног народа и да буде један од фактора његове катастрофе. Иако обичан гимназиски професор без икаквог нарочитог талента и способнооти њега масони доводе на чело Професорског друштва, где покушава да игра неку политичку улогу. Као експонент међународне масонерије он добија задатак да припрема Југославију да се сукоби са Исмачком. Пошто масе у Југославији нису желеле рат, он је један од оних малобројних цивила, који помоћу свога брата официра у гарди организује ону иезнатну клику официра пустолова, који заједно са Симовићем врше пуч од 27 марта и насиљем и преваром наметну земљи политику међународне масонерије. У тим данима забуне и пометње он гледа да зграби за себе и за свога брата што више вла-

РОЛАЗЕ ИЗДАЈИЦЕ сти и части и тако постаје министар двора. Он игра улогу једнога од свемоћних диктатора у том кратком периоду, док његов брат добија чинове и звања нередовним путем и као триумфатор пролази кроз Београд на белом коњу на челу једнога одреда гарде.

ХЛЕБ ЗА СВЕ!

Захваљујући навдем земљораднику, који је земљу до максимума обрадио и засејао, захваљујући Богу који је дао овако повољно време, захваљујући напорима Српске владе генерала Недића на сређивању прилика у земљи и спровођењу нових начела у нашој привреди и пољопривредној производњи, ми стојимо ове годиие пред обилном жетвом.

Да би та жетва донела заиста благодети целокупном српском народу, није довољно убрати златно зрно, већ се побринути

да се свакоме обезбеди хлеб бар у минималним количинама. Иску ство нам даје повода веровању, да ће Влада народног спаса, уз

јбонкурс „СЏПШГ ЗА НАЈБОЉУ СТУДИЗУ о Сељачко - задружној организацији ноое српске државе

После одличног пријема у јавности, као и код писаца и јавних радника, великог књижевног конкурса СРПСКОГ ИАРОДА са првим резултатима који су посведочили његов позитиван значај, лист је успео да обезбеди сличну утакмицу и у другим областима интелектуалног стварања, што ће исто тако несумњиво допринети обнављању српског културног живота. У Србији је кооперација у облику ПОРОДИЧИИХ ЗАДРУГА играла велику улогу у прошлости а играће још већу у будућности, у толико пре шго се код српског земљорадцика, срећом, сачувао ЗАДРУЖНИ ДУХ који сад треба, ради општег препорода Србије и српског народа, потпуно искористити, не само зато што је за развијање српске пољопривреде потребна организација у свима облицима задругарства (и крвног и социјалног), него и нарочито ради најприродније и најрационалније будуће организације Српске државе. За будућност Србије и

српског народа задругаротво има судбоносан значај не само са национално-економског него и државно-политичког гледишта. Србија се не сме угледати на индустриске и капиталистичке земље; сва њена животна стремљења морају бити управљена стварању нове сеоске цивилизације на националним темељима праве српске културе (оличене у породичној задружној солидарности, социјалној и економској правичности и светбсавском православном моралу). У том циљу да би се чули сви гласови, сва мишљења и схватања, да би се искористила сва искуства код нас и у иностранству, пре него се приступи израђивању законских <текстова, СРПСКИ НАРОД расписује конкурс за три најбоље социолошко-економске студије о СЕЉАЧКО - ЗАДРУЖНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ НОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ, у којима би била ј третирана ова питања:

1) Значај и улога старих српских задруга у прошлости српског народа; национална, економска и социјална функција задруга и користи које је од њих имао српски народ; 2) Који су главни изражаји задружне свести код српског народа? Који су главни економски чиниоци који треба да стварају задругарство код нас? Нарочито с обзиром на чињеницу да је ПОЉОПРИВРЕДА главна основа наше привреде и да се она већ сто година налази у већој или мањој кризи. Савремени појмови о политици планске пољопривреде и народне привреде уопште; У колико задружна организација државе најбоље одговара народном духу, економским и социјалним условима српскога живота у садашњости, као и духу времена; 3) Којим методима и по којим етапама спровести организацију нове српске државе на задружној основи; Савремени појмови о задругарству уопште као решењу соци јалног и економског проблема. С обзиром на етничке особине и психологију српског нар.ода, потреба да се земљорадничко задругарство постави у темеље Нове Србије и њему повери главна функцијау спровођењу планске пољопривреде, производње и потрошње, итд., једном речи, све што се односи на привредно унапређивање, културно подизање и национално обнављање нашег села. 4) Разлике између појма о колективизму (као и синдикализму) и појма о задружности. Етичка и социјална схватања урођена српском народу уједињена у исконском задружном духу, дају специфичне особине СРПСКОМ НАЦИОНАЈ1НОМ И СОЦИАЈ1НОМ поретку, који проповеда генерал Недић. Упоредити задружну организаци ју са модерним економским и социјалним организацијама у другим државама, нарочито у Немачкој и у Италији. Биће три награде. Прва награда претседника владе генерала М. Недића у износу од 30.000 динара Друга награда министра пољопривреде и исхране инж. Р. Веселиновића у износу од 20.000.— динара. Трећа награда Главног савеза српских земљорадничких задруга у износу од 15.000.— динара. За оцењивање радова састављен је овај жири:

Г. Министар Др Спалајковић Г. Министар Др /Недељковић Г. Министар Веселиновић Г. Живојин Перић, проф. Универзитета Г. Др Танасије Мтровић проф. Универзитета Г. Др А. Лазаревић, професор Универзитета Г. Инж. Никола Станковић

Г. инж. Божић Божидар Г. Дамњан Ковачевић, публициста Г. Милош Милошевић, новинар. Радове писане по могућству машином треба слати жириу под шифром. У засебном коверту приложити име и тачну адресу. Рок за подношење радова је 1 октобар.

помоћ и подршку народа, бити у могућности да то оствари. Прошле године имали смо изузетно слаб пшенични принос, и још несређене прилике у земљи. Па ипак, апел претседника владе генерала Милана Недића да ниједан Србин не сме умрети од глади, народ а нарочито наш сељак произвођач схватили су и своју дужност испунили. На тај начин, ма да са извесним тешкоћама услед малих расположивих количина, народ ће ипак моћи да дочека нову овогодишњу жетву. У толико више треба веровати да ће наш произвођач и ове године, кад је жетва не само добра ,већ изванредно добра, схватити потребу одржања целокупне нације и одазвати се својој ссцијалној дужности. Влада народног спаса постарала се да овогодишња расподела жетве буде извршена што правилније и правичније, а на првом месту да сам произвођач буде довољно обезбеђен храном и семеном. Може се рећи да се првенствено водило рачуна о самом произвођачу. Разрез је извршен тако, да нико од произвођача не буде оптерећен изнад својих могућности. Узето је у обзир како стање појединих про извођача, тако и стање појединих општина. Општине које својом производњом не могу да исхране своје становништво, а таквих у Србији има 542, не само што су ослобођене сваке разрезе, већ ће се њима за сеоско оскудно становништво уступати вишкови из других општина за исхрану. Од произвођача, пошто буду подмирени за своје потребе, тра жи се само да уступе по предвиђеној цени вишкове, који ће бити употребљени за исхрану градског становништва, избеглица и пасивних крајева. Влада народног спаса мора водити бригу о интересима цел,окупног српског народа, о његовом општем одржању у овим тешким приликама. Због тога ни један пољопривредник не сме да се оглуши о своју дужност, јер се тиме неће само оглушити о позив Владе, већ и о свој народ, о битне потребе његвве езгистенције, о његов хлеб насушни. Досадашње искуство показало је да је наш пољопривредник дорастао својим дужНостима према народу и према Целини. Ма да су многи разорни елементи покушавали да га скрену са исправ ног родољубивог пута, он је при стао да подноси и жртве за одржање мира и реда, за одржање Србије и српства. Због тога сада, пред жетву, можемо се у пуној мери надати да се он оглушити неће, да неће бити потребна никаква насилна интервенција, већ да ће вишкови жетве притицати уредно у стоваришта, одакле ће бити расподељени онима који сами не могу да производе, али зато се другом врстом свога рада свесрдно и предано залажу за добро народа и спас земље. Цео народ се нада да ће нам исхрана идуће зиме, захваљујући нашем пољопривреднику, његовој рачиности и свести, бити о> безбеђена.