Srpski narod

Српски народ, 17 Јула 1943

Рузвелтов пут у рат

Велики број докумената из поверљивих архива нађених у Вар шави и у Паризу, доказују свом убедљивошћу, да је Рузвелт, о бећавајући америчку помоћ, на вео Енглеску, Француску и Пољску на рат против Немачке. Шта је све Рузвелт учинио, да би и амерички народ увео у рат, видимо из објављених докумената, савесно прегледаних од једне комисије Министарсгва спољ них послова Рајха, изданих у за себној књизи под насловом Рузвелтов пу>т у рат. Ту нам је приказана сва закулисна политика, која је амерички народ — и поред свечаних обећања њеног претседника да ће се држати демократских начела — натерала у једну крваву авантуру. Из докумената видимо да Рузвелтови европски партнери, нису у почетку веровали, да ће претседник Рузвелт заиста успети, да натури своју вољу америчком народу. Француски министар спољних послова Боне, имао је у том погледу подозрење већ 8 маја 1939, када је сазнао да је клаузула „кеш енд кешен кери" (плати па носи) америчког закона о неутралности обновљена, из чега произлази да је амерички парламенат остао и даље на гледишту, да се све испоруке зараћеним странама морају одмах исплатити, и сопственим бродовима превести. У једном телеграму упу* ћеном француском амбасадору у Вашингтону, стајало је: „... само морална подршка од стране Америке претстављала би велико разочарење. Потребно је, да јавно мишљење у Француској, као и у Енглеској, осети иза ове мо ралне подршке и моћну матери'јалну помоћ. Истина зато имају разумевања Рузвелт, Кордел Хал и Самнер Велс, али је несигуран утицај на парламентарне кругове и штампу." И стварно, америчко јавно мишљење није било вољно, да без даљег исплати бланко чек, који је Рузвелт преко својих опуномоћеника издао. Од Бонеа траЈжено „утицање" на амерички кон грес и америчку штампу, примио 'је Рузвелт са симпатијама, и у међувремену и сам учинио све, да ствар коракне напред. На основу тога предложио је Самнер Велс тадашњем француском амбасадору де Сен-Кантену, приликом његове посете 2 септембра 1939, на убедљиви начин, да је потребно „да се једаред за увек учини крај хистерији закона о неутралности." Рузвелтова је биЛа намера да упали самртну свећу овоме закону, ма да је и он Јједнострано повлађивао западним силама и омогућио извоз оружја. Рузвелт је плански изрешетао закон о неутралности, онемогућио га Законом о закупу и изнајмљивању. Поред тога одобрио |је пловидбу америчким бродови ма у ратом угроженим водама, ангажовао америчку ратну морнарицу за осигурање транспорта за Енглеску и Совјетску Унију, 'давши чак и наређење, да ратни бродови у случају потребе могу 'отворити ватру, ма да су Сједињене Америчке Државе по форми биле нсутралне. На дан 4 октобра 1939 обаве-

с-гио је француску владу, амбасадор Сједињених Америчких Др жава у Шризу, да „Вашингтон не сматра наоружане трговачке бродове као ратне". Влади Рајха ннје достављено једно овакво објашњење. Америчка влада издала је и нека наређења, која су директно уперена против ак ција немачких порморница. Све ово било ,је противно међуна родном праву. У међувремену донела је закљу чак Панамеричка ^онференција у Панами, по коме се забрањује свака ратна операција у једној зони дубокој 300 поморских миља поред источне обале америчког континента. Француски посланик, који подржава Средњу Америку, могао је да јави у своме извештају од 20 октобра 1939, да је у једном разговору са министром спољних послова Гуатемале сазнао, „да западне силе могу рачунати на пуну помоћ, и да ће им се доставити сви покрети немачких трговачких бродова у водама Средње Америке". Да се све ово одигравало по Рузвелтовом личном налогу, про излази из једног извештаја амбасадора Сен-Кантена од 9 новембра 1939 г., у коме стоји, да је америчка влада само из обзира према Конгресу на изглед неутрална, и да је „постотак заточника једне оружане интервенције Сједињених Држава на страни Енглеске и Француске, послед њих два месеца спао на мање од пет од сто." Почетком фебруара 1940 послао је Рузвелт у Европу Самнер Велса, и истовремено овластио амбасадора Бјулита, да француском амбасадору саопшти, „да он неће никада бити тај, који ће препоручити један компромисан мир са диктаторима." Самнер Велс је предао Даладјеу писмо претседника Рузвелта, у коме овај изражава жељу, „да свет може доћи до једног мира, који више неће бити нсодлучан или несигуран". У Паризу је имао састанак Самнер Велс разговор са амбасадором де Лабулавом, који је водио француску пропаганду у Сједињеним Државама, и који је 11 марта известио, да Рузвелт умољ&ва француску потпору у борби против изолациониста у својој земљи, и то у форми, да Французи утичу на католички клер у Рузвелтовом смислу. Двадесет четвртог маја 1940 забележено је у актима Кеј д' Орсеја, „да Рузвел^т жели по свима условима спремање лажних вести, уперених против Немачке". Рузвелт се жали на оскудицу оваквих „информација", којим би се „америчко јавно мишљење харангирало и убрзао ток ствари". Неколико недеља иза тога дошао је слом Француске. Тиме је расположење за рат у Сједињеним Америчким Државама пало на нулу. У борби за свој поновни избор за претседника, Рузвелт је обећавао америчком народу, у изрично везаној форми. да ке сачувати Сједињене Америчке Државе од рата. Али чш,. је поново изабран, удвостручио је своје напоре у корист Енглеске, пооштрио већ иначе затег-

нуто стање са силама осовине, и покушао да изврши притисак на Јапан. Резултат ове дволичне политике довољно је познат. Рузвелт је изазвао рат у Европи, уплео амерички народ у једну светску борбу, натерао Јужно-америчке државе да прекину везу са Европом, и да се потпуно потчине Сједињеним Америчким Државама. „Јеврејство жели, да претседник Рузвелт буде прво борац за човечанска права, слободу вероисповести и договора", тако је писао пољски амбасадор у Вашингтону, Потоцки, већ 12 јануара 1939, упознавши се са смицалицама Рузвелтове околине, јевреја Моргентауа, Баруха, Франкфуртера и Лемана. Рузвелт је постао лутка у рукама светског јеврејства, које жели да помоћу Сједињених Америчких Држава завлада светом, и који ће са Рузвелтом стићи доследно до краја. Све ово ствара нам јасан закључак, да је претседник Сједињених Америчких Држава Рузвелт, највећи кривац за овај крвави рат међу народима. Вилхелм Копен (Берлин)^

Ловци непрнјатељских конвоја на Атлантику Ро1о: ВеЈ&габег ВИ<ја§еп(иг

Докуменат о Руввелтовој ©дговорности

Из књиге „Рузвелтов пут у рат" доносимо један званичан документ који приказује из којих је разлога Рузвељт постао главни творац рата. Пољски амбасадор у Вашингтону пољском министру иностраних послова Извештај №3/52 — 1]п — 3 Поверљиво Вашингтон, 12 јануара 1939. ПРЕДМЕТ: Унутрашњополитички положај у САД (расположење против Немачке, Јеврејско питање). Расположење, које тренутно влада у Сједињеним Државама, оцртава се све јачом мржњом противу фашизМа. Пропаганда је пре свега у јеврејским рукама, њима припада скоро стопроцентно радио, филм, штампа и часописи. Иако се том пропагандом врло грубо рукује, и Немачка приказује да горе не може да буде — ипак она делује тако темељно, да је овдашња јавност потпуно неупућена и нема ни појма о положају у Европи. Ситуација, овде у земљи, претставља одличан форум за све врсте говорника, као и емигранте из Немачке и Чехословачке. Они не штеде речи да би најразноврснијим клеветањем изазвали овдашњу јавност. Они хвале америчку слободу у противности према тоталитарним државама. Веомл је занимљиво, да је у овој врло добро промишљеној кампањи, која је углавном управљена противу национал-социализма, Совјетска Русија скоро потпуно искључена.

— — — — други, који су са претседником Претседник Рузвелт био је пр- Рузвелтом лично сприј.атсљ^ци,, ви који је изразио мржњу про-

тиву фашизма. Он је тиме ишао за двоструким циљем: 1. Хтео је да скрене поглед америчке јав ности са унутрашњо-политичких проблема, пре свега са борбе ка питала и рада. 2. Стварањем ратног расположења и вестима претећој опасности из Европе, хтео је да наведе амерички на род да прими огроман програм наоружања Америке, јер се он простирао преко одбранбених потреба Америке. Првој тачци може се додати да се унутрашњи положај на радничком тржишту стално погоршава, данас број незапослених износи већ 12 милиона.

За другу тачку могу једино да кажем, да је претседник Рузвелт као спретан политички играч и познавалац америчке психологије врло брзо скренуо пажњу америчке јавности са унутрашњо-политичког положаја, да би је заинтересовао за спољну политику. Пут је био прост, једном се је морала добро инсценирати ратна опасност, и затим убацити у свет ужасавајућа сабласт једног напада тоталитарних држава на Сједињене Државе. Минхенеки пакт је добро дошао претседнику Рузвелту.

У овој акцији (стварање мржње противу Немачке. Примедба Уредн.) учествовали су поједини јеврејски интелектуалци, на пр. Бернард Барух; гувернер Државе Њујорк, Леман; новонаименовани судија Највишег суда Феликс Франкфуртер, финансијски секретар Моргентау, као и СКОМ ЖИВОТУ С, А, Д,

Ова група људи, која заузима највиша места у америчкој влади и који би хтели да важе као претставници „правога американизма" и као „браниоци демократије", у основи је неразрешивим везама повезана са међународним јеврејством. За ову јеврејску интернационалу, која је пре свега имала у виду своју расу, било је постављање Претседника Сједињених Држава на ово „идеално" место браниоца човечанских права, генијалан шаховски потез. На тај начин су створили на овој полукугли једно веома опасно огњиште мржње и непријатељства и тиме поделили свет у два непријатељска логора. Цела та ствар је намештена као неки мајсторски рад: Рузвелту су дате у руке основе, у којима би оживио спољну полигику Америке и на тај начин истовремено створио ко^ лосалне залихе за идући рат, коме су јевреји пуносвесно тежили. Унутрањо-политички је вео« ма комотно могуће остранити пажњу јавности од антисемитизма, који је у Америци све већи, тиме што се говори, како је потребно бранити веру и индиви-. дуалну слободу од фашизма. Јержи Потоцки, амбасадор Републике Пољске ПОЉСКИ ДИПЛОМАТА СВЕДОЧИ ДА ЈЕ РУЗВЕЛТ НАВУКАО ТОГУ СВЕТСКОГ ЗАШТИТНИКА ДЕМОКРАТИЈЕ, ДА БИ ПРИКРИО ГНОЈНЕ РАНЕ НА СВОМ ТЕЛУ — НЕРЕД У, СОЦИЈАЛНОМ И ЕКОНОМ-