Srpski narod

Српска народ, 17 Јула 1943

ТИГДР И ЊЕГОВИ ПРОТИВНИЦИ

I Берлин, јула 1943 Пред нама се налазе оклопна борна кола „Уједињених нација". Она стоје једна поред других: енглеска, америчка и совјетска. Једна интересантна збирка почев од најмањих извиђачких до најтежих оклопних борних кола, која су сва саграђена, са циљем да својим ланчаним гусеницама са треском пређу преко^ берлинских улица. Та су оклопна борна кола заиста прошла кроз Рајх, и преко берлинских улица, нашла своје уточиште у Војном заводу за научна исгштивања. Тамо- су стручно прегледана, а резултати корисно примењени у техници овог најсавременијег рода војске. Није лако саградити добра оклопна борна кола, услови, под којима се изграђују, наилазе на много противречности.

ложењу: један топ од 7,5 сантиметара, један 12,65 милиметара противавионски митраљез, и два 6,65 милиметара митраљеза. Ова оклопна борна кола нешто су нижд од типа „Генерал Ли", носе 110 граната калибра 7,5, 8.000 митака за митраљезе, и 800 метака за противавионски митраљез. Кула са топом може се окретати за свих 360 степени, топовска цев је системом чигре стабилизована и приликом кретања борних кола има сталан правац. Сопјетска оклопна борна кола, Совјети су почели са изградњом борних кола тек после првог светског рата. Они су се послужили истом методом, која је примењена и у целој остало.ј

једним топом од 4,5 сантиметра и два митраљеза, са брзином од 50 километра на сат на ланчаним гусеницама или 70 километара са точковима. Једна добра с г »вјетска оклопна борна кола претставља тип „Т 34". Са тежинсм од 26,3 тона, оклопом од 45 милиметара дебљине, постиже саојим Дизел-мотором изванредку брзину од 53,5 километара ка сат. Посада од четири чланз има топ од 7,62 сантиметара и два митраљеза калибра 7,62 милиметра. Сов.јетска тешка оклопна борна кола немају велику брзину. Са истом посадом и наоружањем као код типа „Т 34", оклопна борна кола „КВ I" са тежином сд 43,5 тона и оклопом од 75 милиметара, има брзину од само 35 километара на сат. Позната теш-

Енглеска оклопна борна кола

Енглези су показали приликом изградње својих оклопних јединица један прилично систематски развој. Они су увели у првом светском рату „Тенк", и од почетка наменили га оперативним циљевима. То нам показује јачина посаде енглеских оклопних борних кола, ко.ја изузев извиђачких кола „Динго" и тешких извиђачких кола „Марк VI", имају бројну посаду. Као оклопна борна кола изграђивали су Енглези у почетку, такозване крстаричне типове. Од њих је „Марк I" изразито оперативна борна кола, са тежином од 12,7 тона, има једну хаубицу од 9,4 сантиметара, један митраљез, две куполе за митраљезе, шест чланова посаде и брзину од 37 километара на сат. „Марк II' има четири члана посаде, један топ од 4 сантиметра и један миграљез, који је и поред своје тежине од 14,5 тона врло покретљив, ма да има само један мотор од 150 коњских снага. Пешадиска пратећа оклопна борна кола „Марк III", са 15 тона тежине, четири члана посаде, једним топом од 4 сантиметра и једним митраљезом, има изванредну брзину од 58 километара на сат. На.јбоља енглеска оклопна борна кола несумњиво су„Марк IV", звани „Черчил". Она има.ју тежину од 38 тона, оклоп дебљине 88 милиметара, и брзину од највише 26 (просечно 16 до 18) километара на сат. Наоружање је врло јако и састо.ји се од једног топа 5,7 сантиметара, два 7,92 милиметара лака митраљеза, једног 7,7 милиметара противавионског митраљеза, и једног оруђа за замагљивање. „Черчил" може да дејствује и у 2,5 метара дубокој води. носи спреда пуњење експлозива, и први пут је употребљен приликом неуспелог искрцавања код Диепа. Америчка оклопна борна кола Американци су се приликом израде својих оклопних борних кола. држали углавном енглеског шаблона. Разво.ј изградње почео је код лаких оклопних борних кола типа „Генерал Ст.јуарт" са тежином од 13 тона, једним топом од 3,7 сантиметара, пет митраљеза, посадом од четири члана и брзином од 56 километара на сат. Други по реду јесте тип „Генерал Ли" са 28 тона тежине, јаким мотором од 400 коњсхих снага. али са брзином од само 40 километара на сат. Најбоља америчка оклопна бор на кола несумњиво су типа „Генерал Ширман", који најбоље показује развитак непријатељског оклопног оруђа, од тактичког до стратегиског. Са тежином од 30 тона, оклопом од 65 милилетара, постиже „Генерал Ширман" — са својим мотором од 400 коњских снага — брзину од 40 километара на сат. Посади од пет чланова стоје на распо-

Чељусти

совјетско.ј индустрији. Куповином страних патената, градили су у почетку типове страних оклопних борних кола. На тај начин су купована од страних држава и добра и рђава искуства. Доцније су почели са изградњом сопствених типова, створили таква оклопна борна кола, која су опасан противник у погледу масовне израде, а код појединих типова и у погледу квалитета. У погледу изградње оклопног оруж.ја Сов.јети су уопште узевши, били врло рационални. Уместо да појачавају моторе оклопних борних кола, уграђивали су у извесним случајевима по два слабша мотора, један поред другог. Прва сов.јетска оклопна борна кола упозната су у шпанском грађанском рату. Тамо је био тип „Т 26", 9,2 тона тежак, са топом од 4,5 сантиметра, бацачем пламена и једним митраљезом калибра 7,62. који је постизавао брзину од 30 километара на сат. Други тип „Т 28", са авионским мотором, топом од 7,62 сантиметара и три митраљеза калибра 7,62 милиметара показивао је знатио јачу ватрену снагу. Совјети су изгпађивали и такозване „бауке". То .је „Т 35", једно чудовиште дужине 9,7 метара, са наоружањем од једног топа од 7,62 сантиметра, пет топова од 4,5 сантиметра и са пет митраљеза Боља од овог непокретног колоса јесу лака оклопна борна кола „БТ" са 13,7 тона тежине, посадом од три члана,

»Тигра« ГоЊ: Ве1^гас1ег ВП(1ад;епЊг ка оклопна борна кола од 52 тоне, „КВ II", са својом хаубицом од 15 с.антиметара уствари није борна кола, већ оклопљена артиљерија. Немачки „Тигар" надмашује све Када се виде оком ова оклопна борна кола „Уједињених нација", долази се до закључка, да се није жалило ни напора. ни жртава у издацима, као и обиље материјала. У америчким оклопним борним колима типа „Генерал Ширманх", створена су несумњиво оклопна борна кола. 1 која су индустрији наоружања сила Осовине поставиле тешке задатке. „Тигар", најновији тип немачких оклонних борних кола над- ; машио је и најопаснија неприја- ј тељска оклопна борна кола. Ка- , да „Тигар" стоји поред једног „Генерала Ширмана" или једног бољшевичког „Т 34", види се очигледно његова надмоћност. Ниједна оклопна борна кола ње гових противника, иемају његову изванредну покретљивост и та кав оклоп. Изнад свега „Тигрова" зртилери.ја, домет и пробојна скага његовог топа очигледиа је у надмоћности и ватреној снази. Један овакав пресек типова склопних борпих кола „Сједињених наци.ја", најјасније показује, да Немачка у развитку свога оклопног оружја далеко премашу је своје противнике.

Једнодушноет српског народа против комуни стичке опасности

Огварајући атикомунистичку изложбу у Крагујевцу, шеф Државне пропаганде г. Ђ. Перић одржао је говор, у коме је између осталог рекао: „ ...И многи други народи борили су се противу комунистичке заразе у својим властитим народним редовима, али не под тако тешким околностима као што је то био случај са нама Србима. Изгубљени рат, општа пометеност и очајање, све је то ишло на руку комуниагима, којима је успех изгледао унапред обезбеђен. Међутим, у тешкој борби са комунистичком опасности наш народ није поклекнуо. Он се није дао ни обманути, ни застрашити. Још једном је дошла до изражаја већ пословична трезвеност нашег народа, његова смисао. за стварност и његова безгранична љубав према својој родној груди. У тешким часовима грађанског рата нашло се на хиљаде добрнх сииова Отаџбине, који су на њен глас похитали да својим животима одбране душу свога народа, његову веру и његове идеале. Многи од њих часно су пали у тој борби. Нека им је слава! Нека им је слава, јер су пали за она иста наша света народна знамења за која су гинули и наши претци на толиким славним бојним пољима. Тако је, господо, комунизам, као уну\трашња опасност, био нашим властитим снагама савладан. Што још овде онде по која разбијена комуннстичка-партизанска банда крстари по нашим шумама и своје трагове обележава крвљу и другим неделима, није никакав доказ да у нашем народу постоје ма каква прикривена прокомунистичка расположења. Напротив, српски народ коначпо је раскрстио са комунистима, који у нашем народу не могу више нигде нађи било какво упориште за своју разорну делатност. Али, ако смо у нама самима савладали комупистичку неман, од нашег народа, као и од читаве Европе, није још коначно отклоњсна спољна опасност од комуниста, која нашем народу прети у мпого већој мери него осталим европским народима. Тога морамо бити свесни, ако хоћемо да правплно пресудимо

наш данашњи положај. Тежње Совјета у потледу Балкана нису непознате, а нарочито њихове тежње у погледу наше Отаџбше. Међутим, као што је српски народ онако једнодушно одбио да се потчини комунистичко-партизанском утицају у својој рођеној кући, тако исто он неће никада пристати да буде ма у каквој утицајној сфери црвене Москве, нити ће се он икада одрећи свог права на самосталан живат. Има једно питање на коме смо и сви ми Срби уједињени, на које сви једнако гледамо, без обзира на сталешке, партијске и било какве друге разлике, — то је питање комунистичке опасности. Сви се слажемо у томе, да ни по коју цену нећемо комунизам у својој кући, а још мање да паднемо у ропство Совјета".

РАД ОДЕЉЕЊА ЗА ВИСОКО ОБРАЗОЗАЊЕ И НАРОДНУ КУ1ТУРУ Министарство просвете и вера у намери да се наш културнопросветни живот среди и нормализује у колико то прилике дозвољавају, донело је Уредбу о уређењу Министарства просвете и вера од 9 фебруара 1943 године. По овој Уредби створено је Одељење за високо образовање и народну културу, које је према природи послова подељено на четири отсека: Отсек за високе школе, Отсек за духовну културу, Отсек за телесно васпитање и спортове и Отсек за васпитање народа. Овако реорганизовано одељење је наставило жив рад на свим пољима своје делатности. Из прегледа досадашњег рада види се да је одељење забележило позитивне резултате. Министарство просвете и вера поред настојања да се нормализују прилике београдског Универзитета водило је подједнако бригу и о осталим високим школама. Благодарећи заузимању по менутог Отсека, као и наставног особља самих школа, настава се редовно обавља у Академији ликовних уметника, Средњој музичкој школи и у Музичкој академији. Шеф Државне пјропшакде г. Тјорђе Пврић отзара кзпожбу Снимак Државне пропаганде