Srpski narod

Српски народ, 24 Јула 1943 , , ,

мисао у својој Ма^па Саг1а, француској Изјави права човека и грађанина. Била ле сасвим неоснована онтужба да ,)е, истицањем државног начела легалности и ауторитета, напредна странка показивала гежњу да заведе, у своју корист, владу јаке руке, нешто аналогно ранијим ауторитативним, да не кажем аутократским, режимима. Неоснована оптужба, Јер, најпре, напредна странка била Је, такође, за уставни систем са народним претставништвом као једним од законодавних чинилаца. Затим, напредњаци су, указујући на културни значај речеџога начела, и- себе саме потчинили том начелу, зашго је нај бољи доказ завођење још од самога почетка њихове владавине (1880—1887, 1895—1896 год.) уста нове непокретности (инамовибилитета) судија (Законом о судијама од 9 фебруара, 1881 год. ст. кал.). Да су српски консервативци (напредњаци) желели оно чиме су их њихови политички про тивници теретили, тј. да им прин цип легалности и ауторитета вла сти буде само једна платформа за насилничко властољубље, они, сигурно, не би били променили дотадашње стање правосуђа: пре њих, консервативаца, постојало је само уставно начело одвојености између Судске и Извршне власти али без законских гарантија против мешања ове последње власти у рад судова: судије су биле онако исто као и управни чиновници у рукама и на расположењу владе. Са напредњачким Законом о судиској непокретности зајамчена је била и фактички (а не само уставно-теориски) судиска не зависност а тиме и начело законитости. На тај начин, напредња ци (консервативци) су, и себи као и другима, одузели могућност да утичу на судове, чиме су најбоље показали да начело законитости и ауторитета власти које су они били истакли на прво место у држави није било никаква маска за њихову тобожњу реакционарску самовољу, јер истинска судиска независност јесте онај бедем у држави о који се мора разбити сваки сличан покушај. Осим тога, напредна странка се није устручавала да сву строгост начела законитости да осетити.чак и највиђенијим својим члановима када је и где томе било место и није потребно да за то овде наводим доказе и примере. Најзад, напредњаци су исто начело истицали и бранили и у опозицији, и ако су демократи доносили и законе са којима се они нису слагали: они су те законе критиковали али су им се покоравали. Они су мислили и говорили: корисније је и рђав закон који се поштује него и најбољи закон који се вређа. И уопште, да је пробитачније имати и рђаве законе него никакве а овај последњи случај је онда када се закони не примењуЈ'у. Најгори Ј 'е онај закон кога нема. Ми овим нећемо да кажемо да српска напредна странка није и грешила: нема човека без погрешака па то, наравно, вреди и за групе људи. Не греше као и човек — само странке коЈ'е ништа не раде, јер радити значи грешити а грешити значи радити. Бољи је онај који ради па и греши него онај који не греши јер не ради. Али можемо, мислим, рећи да напредна странка као таква никада није извршила ни један државни удар нити била у каквом преврату. Било је напредњака, то не поричем, који су у актима те врсте имали удела али то су били само по.једин-, ци за чиЈ *е делање странка не мб же сносити одговорност. Нема те странке код које се слични случајеви нису десили и где се сваки члан и увек држи свога партискога прсграма и дисциплине. Међутим, начело законитости није никакав проналазак напредне странке: то начело датира, тако рећи, од самога постанка чо-

века и државе, да не кажем још од пећинских људи. Српски консервативци су само хтели да, у једном народу који је тек био створио своју државу и који још није имао потребно политичко искуство нити културност западних држава, укажу на првокласну важност Једног принципа у отсуству кога људска заједница не само не би могла напредовати него ни егзистирати и чије пренебрегавање је могло чак бити и судбоносно за српски народ с ногледом на његов геополитички положај. Значај државних закона дао нам је још Аристотел у .својој чувеној формули: „Човек је политичка животиња", чиме је хтео да каже да се људи уздижу изнад категорије животиња тиме што, обдарени разумом, синтетишу и каналишу своје појединачне воље и, стварајући на тај начин државу, људску заједницу подижу на исти степен ко.ји има сам човек тј. на степен рационал нога појава. Тиме људска заједница и човечанство стичу карактер једног система слично универзуму који, универзум, значи и јесте један општи систем и у тај систем имају људска за.једница и човечанство да се кроз своје законе интегрирају (укључе). Без тога, без државних закона, људско друштво не би више представљало никакав систем, оно би било само један хаос, нешто ирационално, јер би онда у њему било онолико разних закона колико појединачних воља тј. тада не би било никаквих људских закона него само закона физичких, ирационалних, и од онога Аристотеловога: Човек је „политичка животиња" остало би само ово последње. Тиме би, наравно, отпао и сваки етички појам о дозвољеном и недозвољеном — чиме се људи, у главном, разликују од животиња (више него интелигенцијом: има, на пр., врло интелигентних мајмуна који знају чак и да рачунају!) к човек би спао на ранг аморалног бића. И тако би, једном речи, људска заједница без држав них закона имала карактер једне биолошке гомиле и човек би заузео место између ма.јмуна и пра вога човека тј ". човека државе и више не би могло бити говора о евентуалном ,Д)ћегтеп8сћ"-у (натчовеку) него једино о „1Јп1егшеп8сћ"-у (потчовеку). Слабљењу схватања о културноме значају и важности државно-правнога начела законитости тј. слабљењу државне идеЈ 'е или правне свести као и васпитању људи у смислу елементарнога ирационализма и њихов чести пад на ступањ полуљуди допринела је највише политичка теорија успеха или теорија да сврха оправдава средство. За ту теорију имамо у принципу да захвалимо демократији односно њеној доктрини револуције и уношењу ове у појам допуштених па чак и дужносних делања у друштву. Главно је, по тој теорији, у политици успети тј. добити власт или на њој ' се одржати а којим путем то је равнодушно: свако средство за то Ј 'е добро па и само убиство. Једна теорија чији крајњи резултат, у друштву, јесте не идејна него чисто физичка борба, слично бор би међу нижим фелама. Оно што сам горе већ казао поводом Аристотеловога учења, теорија успеха или теори.ја циља била је владајућа кроз цео XIX век (век Француске револуције одн. инди видуалистичко - материалистичке демократије, природних наука, технике и машинизма) и ушла ј "е, са све већом јачином, и у двадесети век. И све недаће у т .зв. модерној епоси ваља тражити у томе паду духовне и душевне стране човека и у његовом удаљавању од хришћанске етике како у погледу сврхе тако и у по-

гледу средства. (О подударности идеје о праву — а то је, видели смо, идеја о држави и државно-правном принципу легалности — са хришћанском идејом о миру међу људима и народима тј. да право тежи општем миру као и хришћанство, в. више у моме говору одржаноме у Београдском удружењу за приватно право: Закбнитост и мир, 1.938, оштампано из „Правосуђа", Београд, 1938). Од те антихришћанске и паганске теорије нарочито је патила и препатила наша држава, прво као Србија а после као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и дбцније као Краљевина Југославија. Многим нашим несрећама она је узрок. И 27 март 1941 год. јесте тако исто једна

"тоЈан Новакови* Архив С. //.

примена схватања да циљ оправ дава средство, односно теорије успеха. О томе догађају писало се ј 'е и пише поглавито са политичко-националнога становишта, али, у колико ми Ј'е познато, не и са једног становишта много ширега, вишега, становишта изнад и политике и нације, онога пра^а и државе, становишта принципа законитости који, као принцип културе и човечанства, надмашује не само нације него и континенте. 27 март 1941 год. морао Ј'е већ, као и сваки други чин такве врсте, дати у опште негативне резултате, без обзира на његову сврху, стога што се у њему и кроз њега прешло преко поменутога принципа, прешло се преко овога на начин и у обиму у коме би исти акат био фаталан и по много консолидованије државе него што је била Југославија: њиме је, једновремено, повређен и основни земаљ ски закон. Устав, као и још други врло важни закони за чију повреду су везане тешке кривичне санкције. То је првобитна и кардинална погрешка чина од 27 марта 1941 год., једна врста библискога пре исконскога греха („1е ресће опетшеГ) од кога су потекле и неминовно морале потећи све даље зле последице његове. Речено је да је тај акат био акат одбране државе, што је једна наЈ "очигледнија СоМгаШсио т асНес1о, јер како се држава могла бранити уништењем темеља на коме она почива а тај темељ то је начело легалности? То би било исто — да наведем то често употребљавано и тако тачно упоређење — као када би се секла грана на којој се стоји. Римска изрека: 5а1и$ ге! рић)сае рпта 1ех ез*о не значи да је сва-

ком појединцу или групи појединаца допуштено да, .на самовластан и законима противан начин, „спасавају државу" када они „нађу" да је „држава у опасности" него да се, у случају по требе спаса државе, имају, од стране надлежних и одговорних чинилаца и редовним путем, донети закони где ће се, ако не може бити друкчије, прећи, ради постигнућа речене сврхе, преко свих посебних интереса појединаца. Никада српска консервативна (напредна) странка не би била у стању да .једном радњом сличном 27 марту 1941 год. „спасава" државу при свему свом патриотизму: то би било противно речи: „Законитост" у њеној девизи. Разуме се да би, у превратима као што је 27 март 1941 год. у којима се газе уставе и закони, носили, на првом месту, одговорност правници, ако би у њима евентуално и они имали удела, што би заиста, пошто они најбоље схватају вредност начела законитости и последице његовога прекршаја, била једна ретка аномалија. (Наравно, овде мислим на правнике уравнотеженога душевнога и моралнога здравља). Осим ако се претпостави да је, код правника учесника у једном преврату, слободна воља, услед спољашње принуде, била мање више искључена, што би, разуме се, имало утицаја по питање њихове кривичне одговорности (в. § 25 нашега Крив. законика од 27 јануара 1929 г.). Али се, за таква дела, не би могли извинити ни њихови аутори неправници посебице војна лица. Јер, извесне правне установе, а међу ове долазе на првом месту држава и државно начело легалности, јесу опште културне тековине чији значај мора да буде познат и неправнику. Осим тога, има правних норама које представљају само санкцију моралних правила (из области морала ушле су у област права) одн. које у току времена стекну такав карактер (из области права пређу у област морала) и које норме су зато познате свима и сваком. Ако је потребно бити правник па знати извесне правне категорије (као, узмимо, оие које се односе на ниансе додира човека са стварима: роззеззш па1игаПз, с!е1еп1ш, роззеззјо сит атто, (Зоттшт) или правне тананости, финесе (на пр. оне о вољи у праву или о злоупотреби права) није ни најмање нужно имати диплому правнога факултета па да се зна, на пр., да се не сме убити, извршити разбојништво или упалити ма чији дом а најмање дом државни (извршити пре врат)*). И опет она, српска консервативна странка, није имала много успеха. Можда зато што није имала много среће, а, изгледа, ове, среће, треба имати у свакој борби, не само у ратној него и у политичкој борби (као и на школским испитима). Мада се треба трудити да се, у тим борбама (као и на испнтима), улога среће тј. улога случај'а све-

*) О градацији у одговорности код повреде Устава и Закона ја сам говорио опширније и у напред наведеном своме предавању: Законитост и Мир. 3а правнике који би узимали учешћа, »било као органи власти било као појединци«, у »актима уперенима против Устава и ли закона«, потсани је ту казао: »Ти и такви правници, на срећу не тако многобројни, слични су свештенику који би устао против вере и цркве којима се заветовао да служи. де на што мању меру (што и чине добри и вредни ученици). Ипак је српска консервативна (напредна) странка постигла да, кроз потребне законе међу којима је било врло важних и из привредне области (на пр. Закон о непосредном порезу од 1884. год. који је увео, код земљишта пореско оптерећење по хектару, саобразно социалној правичности да онај који више има више и да пла1/а држави), као и грађењем железничке пруге. Србију веже за Средњу Европу тј. Западну хришћанску културу, што је одговарало и њеном бескомпромисном одбацивању источно-азиских, степско-уралских, схватања која су у руском деструктивном нихилизму налазила свој наЈ 'јачи израз 5 ) и, кроз деценије, била узрок многих наших и унутрашњих и спољашњих потреса и недаћа. Отуда и непомирљивост српских консервативаца у погледу рускога утицаја у Србији на њену, нарочито инострану, политику 3 ). • Много сам Вам и искрено захвалан на љубазном гостопримству у Вашем листу чиме сте ми омогућили да Вам се, и као члан раније српске консервативне странке, одужим на Вашим симпатичним речима о тој странци. А радоваћу се, ако то не би била злоупотреба Вашега гостољубља, да ми, доцније, уступите још мало места у своме часопису како бих, укратко, изложио и онај део програма српске консервативне странке кој'и се тиче организаццје Законодавне власти, такође ј 'едне карактерне црте идеологије исте Странке, питање данас од сасвим актуелнога вначаја за нас, Србе, и поводом чега је та странка, тако исто, и не мање незаслужено била вређана.

5 ) В. о овој фаталности, за Европу, антихришћанских и разорних инвазија од Истока и у нашем раду: 1е$ хиНе* роШјцив! с!е: ^иоггсЈ ђа1кап!^ие( рппс!ра1етеп1 еп се чш сопсегпе 1е* 51ауе: ћа1кап?чие$, оштампано из »ЈаНгђисћ <иг Уо1кеггесМ«, Кге!, 1914. Ипак морам подсетиги на то да је напредна странка после своје рестаурације, по убиству Краља Александра Обреновића (29 маја 1903 год.), у год. 1905, под, вођством Стојана Новаковића, скренула, у знатној мери, са свога традиционалнога правца у спољашњој политици и то специално 1909 год. а поводом анексиЈ 'а Босне и Херцеговине Аустро-Угарској Монархији (Декретом Цара и Краља Фрање Јосифа од 5. октобра, 1908. год., по нов, кал.) што је изазвало сецесију у напредној странци одвајањем једне групе, махом млађих напрецњака. Та група напоепњака обоазовала је доцније 1914 год., баш пред само убиство Аустро-Угарскога Престолонаследника, Надво|вода Фрање Фердинанда, и његове супруге (15—28 јуна, 1914 год., у Саоајеву), и први Светски рат (19141918 год.), српску консервативну странку у чијем програму су дали понова и несумњиво израза, и у унутрашњој и спољашњој политици, начелима раније консервативне (напредне) странке (из год. 1880.) под вођством Милутина Гарашанина. Лист те нове (управо поновљене) консеовативне странке звао се Србија и излазио је једанпут недељно до објаве рата Аустро-Угарске Србији (28. јула, 1914 год.). Да додам да је та група Напредњака имала и један свој часопис: Недељни преглец (Београд) који је излазио од 1908 до 1911 гм.