Srpski narod

» ж ж

К У Л Т У Р. А

\*/ М/ Ж Ж

ИЗ МОЈИХ УСПОМБНА НА НЕМАЧКЕ ФИЈТОЗОФЕ

Написао Др Б р а н и с л а в П етронијевић професор Универзит&та I После изласка овог списа одмах сам почео да радим на мојој докторској дисертацији, за коју сам изабрао исту тему којом се бавио Шопенхауер у својој диеертацији, а то је став

ДВОГОДИШЊИ РАД Н А БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ ИЗЛАГАЊА РЕКТОРА Др НИКОЛЕ ПОПОВИЋА

Сматрам за срећну околност свога живота што сам у својим младим годинама био упућен на то да студирам филозофију у не манкој језичкој области (у Бечу и Лајпцигу); јер су Немци, после старих Грка, дали човечанству највећи број знатних филозофа (од којих су Лајбниц, Кант, Хегел и Шопенхауер најчувенији). У последњим разредима Више гимназије, .коју сам завршио 1894-те год. ; правац мојих будућих студија био је већ потпуно одређен. Али не имајући довољно материјалних средстава да се одмах одам само филозофским студијама на неком од страних универзитета, ја сам те исте године отпочео студију медицине на бечком универзитету. Тек после три семестра проведена на медицинском факултету напустио сам 'медицину и дефинитивно се одао филозофским студијама на филозофском факултету у Лајпцигу, где сам положио докторски испит почетком 1898-ме год. Први од знатних немачких филбзофа с којнм сам дошао у везу' био је професор филозофије и експериМенталне психологије на лајпцишком универзитету Вунт (ШЛћеЈт АУшкЛ). Пошто сам летљег семестра 1896 год. с.т>таао љегова предавања, ја сам му »дућег семестра подпео на преглед и оцену рукопис мога прђог филозОфског списа (о онуолошкђм доказу за нужну егзистенцију бића). Кад сам после Две недеље отишао да чујем његов суд, он ми је рекао: „Метода филозофирања у Вашем спису битно се разликује о.д методе мога филозофирања, то је спекулативно-онтолошка метода, док је моја емпиричко-индук тивна. Морам међутим признати, да сте оштроумно формулисали Ваш нови онтолошки доказ, чак боље но што је то учинио Кант у своме познатом предкритичком спису. Али ипак рад Вам нећу моћи примити за дисертацију". Ја сам одмах приметио, да ово последње нисам ни намеравао. У даљем разговору Вунт ми је дао један врло добар савет за даљу студИју. Рекао ми је да је за мене најбоље да озбиљно простудирам Аристотелову Физику, у којој је онтолошка метода филозофирања по његову мишљењу достигла свој врхунац. Мени је то Аристотелово дело било дотле неПознато и ја сам на његову студију утрошио доцније доста времена и труда. Ја и данас то дело сматрам за најбоље Аристотелово дело и за највеће дело античке филозофске литературе. Повољан суд који је Вунт дао о моме рукопису ја сам саопштио једном од лајпцишких филозофских издавача и овај је одмах пристао да га штампа. Спис је изашао почетком 1897 под насловом Оег оп(о1о&15сће ВемеЈз 1пг (Јаз Вавип с1ез Аћ5о1и(еп, Уегвисћ .еЈпег МеиђегггипсЈип^, Лејргј§-, Уег1аебћисћап(11ипе Негшапп Нааске.

јединим факултетима одржани још у јунском испитном року 1941, а исто тако универзитет је добио право да се на ,њему поред дипломских испита могу обавити и испити оних сдушалаца који имају најмање четири уписана и оверена семестра. Универзитет је такође предузео кораке

11оводом двогодишњице рада . л , реорганизованог УниверзиТета у фер (РГеНег) за ботанику, а Београду, ректор универзитета претседник комисије био је ми- др Никола Поповић, пред скунералог проф. Циркел (21гке1). "<>м свих универзитетских наНа испиту из филозофије добио "авннка, изложио је двогодиш* њи рад на нашоЈ наЈвишој просам највишУ оцену, што је учи- светној установи. нило те је претседник комисије, Др Никола Поповић у своме разлога (с1ег 8а1;г Уот СгипЈе). пошто ми је честитао положени излагању највише се зауставио д а му се дозволе скраћени кур После осам месеци напорног ра- испит, додао: ,Д)'е Кот1& 5/оп на овим темама. избор универзи- севи за студенте два последња Г лл -, . Iма. ј Јч. , ... . јгетских наставника, факултетске семестра како би могли стечи да предао сам краЈем 1897 ру- ћоШ, <Ја$$ 81е (1ег ег$1е Рћ > р уредбе, наставнички рад на уни- права на полагање дипломских копис дек^нату филозофског фа- аи! <1ег Ва1капћа1ћ1п$е1 чгкбеп верзитету, сарадња са Немачким иснига, и сви су изгледи да ће мегдеп". У своме младићском научним институтом, као и рад се то остварити. одушевљењу и Самопоуздању ја професора универзитета у насам се усудио да приметим: „1сћ ро ^; о се тиче избора универзи . (1апке дег поћеп Котпј 8510 п гиг тетских наставника, ректор је 1ћге §и!еп №(1тсће, аћег, Негг нагласио да је постигнут спораОећетгаЉ, кћ ћо!!е тећг", на- зум са водећим личноСтима на

култета. За оцењиваче су одређени професори Фолкелт (Јоћаппез Уо1ке11) и Хајнце (Мах НеЈпхе). Првога сам нек.олико пута посетио у, току рада на дисертацији, док сам се другоме преста вио тек кад је ова поднета. Ка-

шта ће претседник љубазно ре-

ко немачки професори филозо- ћи: „Мејпе^ецев аисЛ тећг". фије (а и професори филозофиЈ*е Прегледајући тезу проф. Фолу другим земљама) нерадо при- келт с п равом је закључио, да се мају тезе које обрађују ориги- логично испитивање става разналне деме, а

ше просветне политике о извесним начелима којих се универзитетско особље има придржаваТи, а нарочито што се тиче одредбе чл. 28 опште Уредбе о универзитету, која предвиђа да број редовних професора на По-

нного радиЈе тезе Л ога садржано у њој заснива на јединим факултетима ке може

историјског карактера, постојала је опасност, да ми теза буде враћена или да буде враћена са захтевом да буде прерађена. Стога сам.био пријатно изненађен кад ми је проф. Фолкелт саопштио, да је тезу дефинитивно примио

једном у својим основним линијама већ утврђеном метафизичком систему и желео је, да ја скицу тога система саопштим у једној примедби. То сам и учинио, и то на тај начин што сам на дотичром месту ранију при-

имајући у виду њен. систематск.и ме дбу, у којој је била скицира-

карактер и конзеквентну обраду, Професор Хајнце био је у својој изјави још отворенији и одлучнији: ,5/е $Ш е1п &сћаг1$'тп1вег, НеГ&ећепсЈег ип<1 коп$ециепбег

бити већи од половине броја катедара на њему, па је универзитетски сенат донео одДуку да предложи министру просвете и вера да издејствује измену тога члана. .' Што се тиче универзитетских уредаба, којј^, су рађене споразумно са универзИтетом, у њима се предвиђају две важне нови-

Излажући научни рад на унвверзитету, др Никола Поповић је нагласио, да је рад и пореДматеријалних тешкоћа, настављен, ,да нема ниједног професора универзитета који је СВоје научне радове занемарио, да су појединци из својих личних сретстава набављали материјал који им је потребан, али да су врло велике тешкоће за експериментални научни рад. Опажа се Тенденција обрађивања оних научнИХ пробле'ма ко* ји су од интереса и за српску и за немачку науку, што очевидно има за циљ поновно успостављање и продубљавање културних веза оба народа. Та тенденција налази подршке код овдашњих ' претставника немачке науке, а нар.очито Не-. мачког научног института, који

на моја теорија сазнања, заме- не, а то су: пријемни иснити за Је своју

акциЈУ развио у седам нио новом. Проф. Фолкелт био све свршене матуранте који се праваца: 1) Приређивање науч1? чаловољан са додатом пои- желе Уписати на који факултет них предавања немачких научни-. нашег универЗитета, и друго за- ка овде у Београду; 2) Предавамедбом, али Је налазио да треоа ^ ^ слушаоце свих н>а наших научника у просторизадржати и ону ранију. Жалим факултета о .бавезно слушање јама Немачког научног институОеџке]г,^рекџр :; , што при штампању тезе нисам предавањ? из иационалнс групе та; 3) Издавање радова наши.ч ШФ т задржао И ТУ .ранију примедбу, отжК -Ч дао, да ,сеникаконеслаже ? са,пог , {е0 би ње ио задожавање сачи- њи х на ,краЈУ четартдг семестр?, зику, 4) Одређивање стипенди зитивним везултатима мо,'е тече задржавање сачи 3авођерЈ? пријемних испита има немачке владе за наше младе зитивним резултатима моЈе тезе. њавало документаран доказ, да за ЦИЛз да Се извр ши што праИпак читање тезе од стране про- сам ј а веђ тада, као младић од вилнија' селекција кандидата с фесора Хајнцеа имало је за мене непуне 23 године, имао у осиов- обзиром.на њихову општу спреповољиих последица. Кад сам му ним лини ј ама утврђен не само М У и с о бзи Р° м н а њихове Спона две. године дана доцније по-, свој метафизички већ и свој гно- °^1е^ГоШез»е Хаве слао моЈе прво оригинално фи- з еоло шки систем (који је разра- из националних предмета за све

лозофско дело Рг1пс1р1еп (1ег ј. ен у п рменутом делу Ргтс1р1еп •• универзитетске слушаоце, она је

Егкепп(п1$$1ећге, он ј 'е то дело д ег Е г кег*п(п1$$1ећге штампаном, навео. у наредном издању четвр- у Б ерлину 1900 ГО д.). те свеске познате опсежне Исто

рцје филозофије од Ибервег ,Хајнцеа, коју је он тада издавао и допуњавао (то наредно издање изашло је ,1901 год.). На усменом докторском испиту, који је обављен.28-ог јануара 1898, испитну комисију су сачињавали: проф. Фолкелт за филозофију, дхроф. Видеман (Шје<1ешапп) за физику и проф. Пфе-

При крају овог чланка поменућу још и то, да је проф. Фолкелт био велики поштовалац тадашњег највећег живога филозофа немачког Едуарда Хартмана (Ебиагб уоп Наг(тапп). Моје

у погледу националног образова' ња наше омладине потребна и пожељна, а све то у циљу како би се наша омладина у својим студијама на универзитету штд боље оспособила како стручно тако и м.орално за њен. будући рад на изграђивању наше националне културе у свима њеним областима: У погледу наставничког рада

на .универзитету, ректор Је насопствено дугогодишње познаН- гл асио да су на основу одобрество са о&Им последњим биће Управног штаба Опуномоћеног командуЈућег генерала у предмет идућег чланка. . Србији дипломски испити на по-

АЛФРЕД КНИСПЕЛ: РИМ

"3 ■■■•

људе за њихове студије у Немачкој; б) Одашиљање питомаца српске владе на студије у Немачку; 6) Оснивање течајена за немачки језик за наше слушаоце и српских течајева за немачке слушаоце, и 7) Стављање на расположење своје библиотеке, нашим научно заинтересованим, читаоцима. , -, Др Никола Поповић, изложио је затим оиширно који су све, како немачки тако и наши научници, у току ове две године одржали предавања овде у Београду, додајући да такав рад наших научника у .Сарадњи са ,немачким научним институтом знатно продубљује и учвршћује културне везе између српског и немачког народд а које је Вук Караџић и ; његови приврженици отпочео пре ,-већ толико година. Најзад је ректор универзитета детаљно изнео да су наставници универзитета зато поред чисто научнога рада, гледали да што више и практично припомогну општој обнови земље, па су у ту сврху нарочито професори медицинског и пољопривредног факултета живо радили и код надлежних власти и у самом народу, оДазивајући се најпречнм потребама народне обнове. Ту треба убројати рад универзитетских наставника са медицинског факултета у борби против пегавог тифуса, затим рад универзитетских професора у разним од-. борима, као што су одбор за израду општег културног плана, одбор за организаЦију педагош-^ ких радних заједНиЦа итд. У своме излага~њу др Никола Поповић, нарочито ,је истакао необичну предусретљивост немачких надлежних власти да рад на београдском универзитету, сходно садашњим приликама, ,бу« де од користи. и науци и српском народу.