Srpski narod

■■•ф

Српскп народ, 11 Јула 1941

ДАНАШЊА ДУШНОСТ СРПСКОГ НАРОДА

Уколико се ратни пожар ближи европском тлу, утолико обавезе европске солидарности постају веће. То важи без изузетка за све европске народе, па и за српски народ, јер је и он судбински везан за Европу. У великим часовима своје историје он је показао своје европско определење, док је у временима забуне и пометње био изван европске солидарности. Зато данас свест о његовој европској припадности мора да буде жива и висока, да не би учинио опет коју грешку, која може бити фатална и од најтен^их последица за његову будућност. Он не сме да губи из вида стварност, не сме да се поводи за лажним и тенденциозним претстављањем догађаја, него мора да разуме да је његово место на фронту Европе у борби за њену слободу од освајачких намера плутократских крвопија и црвених џелата. Свима материјалним и моралним снагама, којима српски народ данас располаже, он мора да учествује у овој судбинској борби за опстанак Европе прбтиву покушаја удружених варвара са Запада и са Истока да је деградира еа водећег места у култури човечанства. После горког и крвавог искуства из скорашње прошлости, не сме нико више да буде у реДовима српског народа, који би могао да се колеба у погледу дужности и обавеза српскога народа као члана европске заједнице. После блефова и превара Лондона и Вашингтона не сме бити нико тако лакоуман да и за тренутак поверује у »ослободиоце«, који у ствари хоће поново да га окују у ланце робовања међународном капитализму под воћством бездушног- јеврејства. Верујемо и имамо доказа да је код огромне већине српског народа преовладала свест о његовим правим интересима, који су истоветни са интересима Европе, чији опстанак, будућност и могућност нове културне величине у првом реду брани Велики Немачки Рајх како на источном фронту тако и на свакој угроженој тачки европскога континента. Верујемо да, сем једне шаке залуделих страном пропагандом или туђинских плаћеника нема разумног Србина на селу и у граду који није схватио смисао данашњих догађаја и разумео да је животно литање за српски народ да сачува ред и мир по сваку цену на своме тлу, јер тиме највише доприноси победи европске солидарности над удруженим непријатељима Европе. Верујемо и то да ће наш народ посведочити ћвоју некадашњу репутацију политичког народа схватајући да таквим својим држањем с обзиром на његов геополитички положај у овом делу Европе маже Једино побољшати свој положај, као што се то може закључити из досадањих изјава меродавних немачких фактора. Зар место да се руководи разумом и мудрбшКу да допусти да га воде и заводе којекакви политички букварци и магарци, због којих је толико настрадао и поднео толико жртава? Српски народ треба исто тако да се боји и друге једне опасности, којој подлежу врло честа гако пвјединци тако и народне

скупине. Многб се грбшаКа чине и много се непотребних жртава даје, кад се у тумачењу догађаја и објашњавању.историских процеса стално позива на прошлост, на историске аналогије> сличности. Сасвим упрошКенО и букварачко је то схватање да се историја увек понавља и да ће се данас или сутра поновити оно што је било пре неких двадесет година. Та интелектуална лењост или сирова интелигенција извор је многих заблуда, погрешних потеза и фаталних рпредељења, које скупо Стају појединце и народе и велика су сметња за историски напредак. Учиниће фаталну погрешку они појединци и народи који резонујући историским аналогијама у својим предвиђањима праве прогнозе'6 исходу да(нашњега свеТскога рата. Материјалне прилике, техничке рромене највећих размера, дубоко измењени морални и духовни услови под којима се води данашња борба условљавају сасвим другојачији ток догађаја и искључују исход Који би био понављање прошлости. Зато се тешко варају они који верују да ^е се ова епохална борба завршити враћањем старом поретку, који је деценијама држао народе у заблуд* својим лажним и лицемерним паролама о тобожЊој слободи и једнакости. Доживе^е тешка разочарења они који траже само сличности, место да траже разлику између данашњице и јучерашњицб, допуштајући могу&ноат историскбг новума, условљеног новим приликама и условима. Српски народ у свом урођеном инстинкту самоодржања осетио је смисао данашње стварности и где су његови прави интереси и зато нема опасности да +1е скренути са пута свога спаса који га води бољој буду^ноти. Мислимо да нема сигурније политике него кад је води здрав инстинкт и да онда има најмање опасности за грешке и лутања. Али је најопаснијв кад место њега дођу сирово полутанство, недозрелост и недоученост полуинтелигената чије незнање једино је равно њиховој уображености. Треба само дати српском сељаку потребна сретства да се може одбранити од оних који су се одродили од њега и од земље и хоће да му наметну своја погрешна и застарела схватања, и онда не бисмо страховали за опстанак и будућност српског народа. На против има пуно знакова који говоре да исправност схватања и држања српског народа може да уроди жељеним плодом, Зато је велики грех пред Богом и тежак злочин према своме народу, кад неко данас покушава да поведе српски народ путевима интереса непријатеља Европе, који су и његови заклети непријатељи, због којих је доживео тешке дане и због којих може сачекати још већа искушења. Али и дужност је свију одговорних фактора за опстанак и будућност српског народа, као и свих правих српских родоЉуба да свима сретствима спрече негативан утицај и разоран рад одрођених елемената и да не допусте да српски народ скрене са свога српског и европског пута, који га једини може одвести бољој буду&ности. »С.-Н.«

:■

Један совјетски ловац уловљен од немачких митраљсзаца

(Фото; В. В,„ А.)

Емигранти и судбина малих народа

Када ]е посде Катитеке шуме и сукоба између Драл<е Михајловијга и лартизанског гбандита Тита, наново дошло до кризе и борбе у пољској и „југословен* ској' ! емиграцији, посветила је енглеска и америчка штампа већу пажшу проблемима емиграната. Јавно мишљење обеју земаља сматрало је ове емигранте само каа ' безначајна; оруђа, којима је дужност; да пон"ово сакупе и^организују лоследте остатке оружане СНаге н^пуштених народа, наоружају и употребе као топовску храну Енглеза, да служе као Средишта за стварање нереда у н.нховим земљама. С вре«ена на врсме састајали су се вође сиих „.музеја воштаних фргу-, ра", да бн у:ествоаали као статисти једне рсније, коју је Рузрелт назвао именом „Уједињених Нација". Усдед стзлних Стаљинових напдда против сада убијеног генерала Сикорскаг и „југословенске владе", потрудила се америчка и енглеска штампа, да пружи својим читаоцима неколико репортажа о овом шареном друштву. Том приликом писали су, са извесним багагелисањем, да је ова е^игрантска клика приликом свога бекства у Америку, понела поред државних каса, остатака разбијене војске и аката, и стару неслогу, партизанство и све предрасуде. Појавиле су се многобројне мале групе, које се међусобно жучНо нападају, испуњени завишћу за јаслама, које Се међусобно добро организованом шпијунажом уходе и поткаЗују. Поред „владиних кругова", постоји непрегледна скупина радикалних појединаца, којима је већ раније горело под ногама, и који су се сада у туђини срели са својим старим противницима. Појавили су се и они, који су били функционери покрајинских секција Коминтерне у Москви. који се сада претстављају као наследници избегличких организација на Темзи, да под заштитом Стаљина, као што је случај са бољшевичким пољским комит-етом, раде и на успостављању једне црвене армије. Зо човека са улице у Лондону, коме су потпуно непознате прилике на Континенту, цео овај хаос одиграва ее -у стилу једног вашара, још. више за просечног Американца, који у својој уо-

бражености са презирањем види европске прилике. Ма да су годинама ове бегунце сматрали светлим појавама и борцима за слободу' и људска права ипак се и ЕнглеЗима учинила ствар са .емиграцијом чудна. За њих су не ,само јевреји, својом ДрскопЈћу и незасигљивошћу права напаст, то постају постепенО и ове емигрантске владе уједињених банкрота. Бивши претседник норвешке ,владе Хамбро, недавно се горко ложалио, да у послератним плановима Енглеза и Американаца, мали народи играју само незнат;ну улогу, и да их нико не .слуша, када траже гарздције за својЈУ| будућност. : Против ових емигрантских вла'да, као по неком плану, изиграва|у .Се и такозвани „демократски дисиденти" који ср већ деценијама налазе у емиграцрји, и који су изгубили сваку везу са својом отаџбином. С друге стране узимају се извесне преживеле личности, за које Американци чдк тврде, да су ови американизирани исељеници европских народа у СједињеНИм Америчким Државама, и стварни претставници ових народа. У свима овим махинацијама види се презирање, које показује Лондон и Вашингтон, о Москви и да не говоримо, приликом третирања жив.отних питања малих народа. Сматрајући да већ сада могу доносити одлуке, Енглези и Американци деле ове државе па Версајском узору на сатрапије, чије корумпиране емигрантске владе, имају у индиском стилу, да играју по свиралЈци енглеских и америчких резидената. Сав овај шљам, који је раније Тровао живот читавих народа, треба наново да се врати, да буде цзабран из редова имеграната, који опет имају задатак да потребне изазиваче трулежи пажљиво сачувају, до повратка на Конти»ент. Европа треба да се врати на оно што је било раније, на оно фто треба да значи најнижи ступањ његовог опстанка. Борба свих против свих, треба да омогући суверену владавину и безобдирну експлоатацију европског. континента, од стране сила полуазијатског и океанског порекла. Све оно што се скрива иза великих речи о слободи, о независности, достојанству човека, демократији и миру које су_

имали лепши и дубљи смисао, у, стварности су одавно напуштеНе и подвргНуТе руглу. Кад се год Енглеска у прошлости бавила ' рестаурацијом еми-. гран^гских влада, то ]е донело само зло народима, довело до тетких поремећаја њиног прлитичког и социјалног склопа. То већ лелш усамој клици ове игре са емигрантима, рд којих је ве* ћина цео свој живот провела у гуђини и у ?лужби туђину. . Ништа није бедније него покушати задржати ток нсторије, после ових великих и дубокосеж.* них преокрета. }-к>во доба омрзнуто је Енглезима и. Американ^ цима само зато, јер они не желе јачање мали?с народа. У Лондо.ну и у Вашингтору држ» се ова емиграција ц плаћа, само да би помоћу њих припремшш погодан терен сасвим у стилу Москве, која већ сада држи спремне бољ^ шевичке комесаре и џелате ГПУ-а. Да Енглеска поред себб не трпи велике и способне на^ роде, показују њени послератни планови, по којима и велики народи са највећим заслугама за човечанство, треба да постану масе робова без части и заштите. Када Енглези и Американци желе да моћне историске индивидуалитете са великом прошлошћу и заслугама данашњице учине богаљима и просјацима, шта је онда остало за живот малцх и младИх народа. Да је ово тачно, показује бедна улога намењена емигрантским кликама, и цинизам, са којим ови уображени господари света прелазе на дневни ред преко најскромнијих жеља ових малих савезника из прошлости. . За Енглезе и Американце поред Енглеза, Американаца и бољшевика, не постоје народи са равноправношћу. Изнад њих свих налазе се јевреји. '-| Др Вилхелм Коепен

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговрг ран за садржину листа: Велиг бор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100 Тел. 21 -772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресвк, а. д. Влајковићева 8.