Srpski narod

Српски народ, 31 ]ула 1943

Наставници у светој служби српског народа

Нова Србија нв може се остварити без нових људи, ако је не понесу нови српски нараштаји, свесни заблуда прошлости и вољни да своје животе и све своје снаге посвете прелороду и обнови српске Отаџбине. Као и увек ништа велико и ништа трајно не може се створити без одушевљења и пожртвовања омладине. Кад смо били велики омладина здравог духа била је у служби националног идеала. Тако мора бити и сутра, ако хокемо да се обновимо и да започнемо нову светлу еру националног живота. Али нове омладине, свесне и пожртвоване, неће бити ако је нв преваспитају и не упуте на прави пут наставници и васпитачи, саесни својв одговорности према новом поколењу ради добра и величине српске Отаџбине. Наставнички кадар мора да се врати великој и светлој традицији учитеља и професора који су у некадањој Србији вршили своју дужност са дубоко развијеним осе№н>ем за своју мисију. То су била велика поколења наставника и васпитача, који су се одужили своме народу, и који је у својој захвалности створио изреку: »Бог да прости прво учитеља, па родитеља«, изражавајући тиме своје схватање да је морално и духовно уобличавање личности важније и судбоносније од плотског рађања. Генерал Недић на своме састанку са просветним окружним инспекторима позивају&и се на ову народну мудрост, коју је он својим животом проверио, показао је у коликој мери своју бригу и своју неуморну пажњу посвећује питању духовног и физичког васпитања омладине у новом нацхоналном духу да би Нову Србију поставио на здраве и необориве темеље. У своме исцрпном говору претседник Српске владе изнео је принципе и дух, којима мора да се надахњују васпитачи нове српске омладине, која ће се напајати на бистрим и свежим изворима српске историје и националних традиција, место да робује деструктивним јудео-марксистичким идеологијама, које негирају нацију, породицу и све народне традиције., Генерал НедиК је исто тако у име Отаџбине одао признање наставничком кадру за његово високо схватање своје дужности у данашњим приликама. Они су са пуно преданости спроводили н»егове интенције и његовог првог сарадника на извођењу далекосежне просветне реформе г. Велибора Јонића, показујући да и усред сваковрсних тешкоћа не сме се губити време у нераду, него се мора не губећи ни часа приступити реформама и изграђивању новог српског поретка. Просветна реформа у новом националном духу, која се спроводи смишљено и без одлагања, дала је до сада век најпозитивније резултате и она је најбоља залога да ће се Нова Србија остварити удруженим напорима препородиоца Србије и нових српских поколења.

„Народ без честите и радне омладине нема своје будућности"

Генерал НедиЂ васпитању После свршетка школске године и пред почетак рада у новој години, у Београду су се састали окружни просветни инспектори из деле земље, где ће за време свога боравка од неколико дана одржати више конференција са министром просвете и вера, као и са осталим васоким просветним функционерима. Окружне просветне инспекторе примио је 28 ов. мес. у свечаној дворани Претседништва министарског савета, претседник Српске владе, армиски генерал Милан Недић. Овом пријему при суствовали су министар просвете и вера Велибор Јонић и пом-оћник мивистра Владимир Велмар-Јанковић. Министар просвете и вера поздравио је претседника владе и у свом говору изнео је значај у данашњим приликама окружних просветних референата, којима је према новој организацији Министарства просвете стављено у дужност да будно мотре на целокупну просветну политику на терену у повереним окрузима. У свом поздравном говору, министар Велибор Јонић између оста лога рекао је: „Ако има извесног напретка, Господине Претседниче,у просветној политици то се има у иногоме захвалити господи инспекторима, који су врло пожртвовано вршили своју дужност у прошлој школској години. Оии се нису задржали само на администрираљу, већ су се тру-

о иациоиалном омладине дили да се изврши препород наше школе и школске омладине. У жељи да се поврати отари српски дух и да би се створила што тешња веза између школе и дома, одржавана су ђачка посела, на којима су присуствовали сем ђака и наставника и ђачки родитељи. На тим поселима рецитована је и певана српска песма, играна српска кола. Успех ових посела, за које су се интересовали и ђаци и ђачки родитељи, био је велики. Сем ових посела сазивани су састанци ђачких родитеља са наставницима на којима су дискутовани важни просветни проблеми, као и питање ђачке исхране. Школска омладина радила је такође у пољима, обрађујуђи слободне површине. не само у Београду веђ и у свим градовима Србије. Кроз тај рад створена је пријатељска атмосфера између деце и наставника. У основним школама заведени су завршни испити. У свом даљем говору министар Јонић вели: „Наставници такође нису жалили труда да се ставе у службу државне пропаганде и да обавештава.ју наш народ о настојањима Владе народног спаса. Ја мислим, Господине Претсед-.тт.о чдвршио је министар Јонић да нећу претерати ако кажем да су наставниии уложили много труда на просветном подизању нашега народа и на враћању еопеке омладине светосавском путу.

После говора Јонића претседник владе генерал Недић упутио је просветним окружним инспекторима следеће речи: „Господо окружни инспектори, ја сам врло срећан што могу да вас данас поздравим и да вам кажем неколико речи, прво речи захвалности на вашем великом труду, који сте уложили на подизању и васпитању наше омладине под најтежим приликама и условима да би се завео један нови бољи и срећнији поредак за српски народ и за нашу школску наставу. Ви сви знате, господо инспектори, да је омладина највеће благо једнога народа. Један народ без омладине васпитане, честите, поштене и радне нема сво је будућности. Омладина увек тражи да је неко води и васпитава. Ви сте на себе преузели васпитну мисију те омладине и ја вас молим да је извршите игго савесније. Господо, ми смо се у прошло-

ставници од његове омладине створе честите и поштене грађа не, велике Србе и родољубе, а не нехришћане, комунисте и интернационалце, већ људе који имају и душу и срце и за себе и за своју околину и за читаво човечанство. То је потребно да би српски народ могао да просперира у своме животу, да би могао да напредује на културном, привредном и економском пољу, то је потребно и зато, да кад цео народ западне у једну тешку си туацију, као што је данас наш народ запао, да би могао да издржи све тешкоће у којима се нађе. Ми у прошлости нисмо тако.радили, и због овога што данас преживљавамо криви смо сви. Сви ми за ово мора да сносимо кривицу. Од те кривице не може се бежати ни пред историјом ни пред самим собом. Наша је омладина у прошлости била напуштена, али у будућности то ое не сме више дешавати.

' ■(.;< Владе н министар просвете на конференцији са школским надзорницима Снимак Државне пропаганде

сти с . п о нашу омладину и наша је омладина била вођена погрешним путем, због чега је оиа и била упропашћена, а услед тога настали су и зли дани и за српски народ и за нашу омладину, која пати због наших грехова. То не сме да се догоди у будућности, јер још један такав погрешан корак, па оде сав српски народ у пропаст. Ја знам да ћете ви све учинити да би нашу омладину повели бољој и срећнијој будућности. То тражи од вас наш народ, то тражи од вас наша просвета, то траже од вас и ђачки родитељи. Какву омладину ви спремите, та кав ће и наш народ бити, зато вас ја молим да ово неколико речи што ћу вам ја рећи примите срцу, јер ја гајим велики култ према наставницима. Све што сам постигао у своме живо ту имам да захвалим својој мај ци и својим наставницима. Зато тражим да професори и учитељи буду не само наставници него и васпитачи. Они наставници чији се рад своди само на предавање њихових предмета и бележење оцена, врше један Јалов посао. За српски народ важно је да му на-

Господо инспектори, ваш је задатак врло тежак, али је благодаран и зато ћете увек имати пуно признање. Ја вас молим да настанете да наставници у своме раду на васпитању и култур ном подизању наше омладине унесу што више труда и пожртвовања и да од нзше деце не стварају аутомате него да стварају разумне и мисаоне људе, људе који ће умети да разговарају, да мисле својом главом. Они морају да буду људи новог ксва, људи јаког карактера, због тога што је трагедија српскога народа страховита. Благодарећи свом геополитичком положају српски народ уместо ■ да из године у годину јача он пропада. Зато морамо настати да се велика пажња обрати и физичком васпитању наше омладине, јер наш народ мора бити снажан. Ви морате нашу омладину да задојите јаким духом да би у будуће српски народ могао да издржи све недаће и тешкоће. Само тако ће се моћи да поново подигне српско име, којим смо се у прошлости дичили и којим ћемо се, надам се, и у будуће дичити и поносити.

Господо, ми морамо спремити нашу омладину због тога тако расно јаку, ако хоћете фанатизовану, да би могла извршити свој национални задатак, то јест да би могла да буде жижа која ће око себе да окупи све наше српске покрајине у једну јаку и јединствену целину. Ето, господо, колика је ваша света мисија у служби српскога народа. Ви, штв сте за ово кратко време учинили на националном подизању и васпитању наше омладине много сте учинили и на добром сте путу, али ја од вас тражим да тај свој рад и свој успех у будућој школској години удвостручите, а затим и удесетостручите. Ето, господо, то је ваша мисија, којој ви мора да посветите много труда и много љубави. Ја сам захвалан господину министру просвете што ми је дао ову прилику да се с вама поразговарам. Ја вас молим пренесите ове моје речи вашим колегама, вашим потчињенима и омладини ,нашој узданици". После одржаног говора господин претседник владе задржао се у разговору са окружним просветним инспекторима којом им је приликом казао да се Влада народног спаса бриие за материјално . стање чиновништва. „Ми смо више пута, рекао је г. претседник, повећавали принадлежности државних чиновника, али се то није показало као -ефикасно. Сада смо одлучили на министарској седници да се државним чиновницима, а у границама могућности, повећају принадлежности у натури што ће се показати много ефикасније. Та повећања ће бнти у брашну, угљу, дрвету и другоме. Колике количине ће бити за сада још не знамо али се у том правцу ради на повећавању принадлежности". Затим је господина претседника владе отпоздравио Војислав Бранковић, професор и окружни инспектор из Зајечара следећим речима: „Господине Претседниче, у име свих присутних колега, окружних инспектора, хођу да Вам се захВалим на овом Вашем л топлом пријему и на високој части коју сте нам указали што сте нас примили и што хођете као добар отац да иас посаветујете. На овоме састанку ја Вам изјављујем, у име свих својих ко• лега, да ђемо и даље свим својим силама допринети остварењу високих смерница Српске владе коју Ви тако достојно и тако српски репрезентујете. Ми ђемо и у идуђој школској години као и у прошлој уложити све своје знање да на првом месту сачувамо и подигнемо нашу омладину, коју Ви лепо називате децом нашом. У то име ја Вас поздрављам Господине Претседниче. Живели нам на опште добро целог српског народа".