Srpski narod

Српсчп иарод, 31 ]ула 1943

Одговорнизалондонске и каирске радио емисије Хакозвана „југословенска вла!да" у Лондону као да никада није била мање господар своје главе као у свом најновијем издаљу под вођством Мише Трифуновиђа. И њен претседиик и њени потпретседници и остали нланови у њеном кабинету ћуте као рибе. У име њих говоре на лондонском радију туђини или наши сународници, а ноторни енглески плаћеници. И од раније је познато да „југословенске владе" у Лондону нису имале никаквог утицаја на емисије радио Лондона и Каира Ту говоре званични агенти британске влдде. Али, та околност ни у колико не смањује одговорност такозване „југословенске владе" за сва она хушкања и потстрекивања на непромишљености и злочине што се све без престанка изручује преко српских радио емисија у Лондону и Каиру. Ако не умеју нешто паметно да кажу, или ако су силом спречени да нешто паметно кажу и поруче своме народу преко радија, онда би та господа могла да имају — као нека влада бар толико моћи да утичу да се преко тог радија не говоре најбезочније и најлуђе ствари српском народу који ради тога без престанка страда и губи главе. Срамни напади на угледне и светле личности, на велике српске патриоте као што су један Милан Недић, М. Спалајковић, Димитрије Лзотић, В. Јонић и многи други наши јавни радници, који су од почетка наше катастрофе, — у коју су нас увалили емигрантски безумници и њихови плаћеници лондонски и каирски хохштаплерски спикери, — упрегли све своје умне и моралне снаге да спасавају Српство у колико се даде спасти, такођер су честа појава енглеских радио емисија. И за те нападе и инсинуације сносе одговорност чланови „југословенске владе" и „политички" прваци емигрантске групе у Лондону. Нема изговора нити ће га икад бити да њих и од тога оправда. Емигрантска господа у Лондону нису деца ннти се од јуче баве политиком и јавним радом. Свима њима добро су познати и некадашњи и садашњн јавни и политички рад Недића, Спадајковића, Љотића, В. Јонића, јер је тај рад светла, отворена књига кроз целе деценије за све и свакога. Данас, у тим својим нападима на све наше заслужне људе, Лондонска господа се потпуно изједначују са највећим крвницима српског народа. То се неће никад заборавити ни њима ни онима који их на ма који начин подржавају. Сл. Ст.

Мир или трећи светски рат

Иако је Версајски диктат у својој сушгини историским развитком застарео, он и данас по своме смислу, као докуменат, има своју актуелну вредност. Њега сматрају Енглези и Американци, који су и У Д °ба Версаја упропастили мир, и данас као узорно дело за решење свих европских питања. Једину замерку коју му чине, то је да Версајски мир није био довољно бруталан. У својим послератним плановима, енглеска и америчка пропаганда захгева потпуну и трајну оку^ацију Немачке, потпуну контролу њеног ду.ховног живота, одрицајући се свих демократских начела, ради којих тобоже воде рат „Уједињене нације". Јеврејство би желело, да Европу деградира на ниво једне плутократске колоније Под бољшевичким надзором, и то све на основу версајских фраза, као да је само на тај начин могућно „осигурати" трајан мир у будућности. То је истим речима речено већ 1919. Да би се ово тврђење учинило што веродостојнијим, измишљена је била лаж о ратној одговорности, коју су демантовали и сами историчари из табора непријатеља Средње Европе. Још битније питање, да ли је од 1918 до 1939 заиста владао мир и слога у свету, у доба када је Немачка била потпуно ра* зоружана, потиснута са свих стратегиских позиција, и заокру<кена до зуба наоружаним суседима. Да ли су ратови тогз раздобљз рзазвани од Немачке и да ли је од ње претила стална оиа:нзст> Познато је, да је већ у време припрема за Версајски диктат, избијао сукоб за сукобом међу тадашњим „победничким силама". Тајним уговорима обећаване су територије истовремено разним сав^зничким државама; услед чега су се појављивали многобројни сукоби. Вилзон је тек на завршетку рата дознао, дз су Италији дата обећања, која су у опреци са оним која су дата Југославији, да су се Енглези и Французи већ Ч 1 5, глјжили з п<-дели Мале Азиј ®, не обазирајући се на италијанске аспирације. Право Јапана у погледу Шантунга стављено је у питање, пошто су Сједињене Америчке Државе желеле да придобију Кину за себе. Додеканеска острва била су спорна између Италије и Грчке. На тај начин створено је толико супротности, које су неминовно довеле до локалних оружаних сукоба. Али и поред тога није било мира. Већ у почетку периода по-

Д Р Ж А В Н А ХИПОТЕКАРНА БАНКА изложиће јавној продаји на дан 4 августа 1943 год. непокретна имања Србије са следећим почетним лицитационим ценама: \ 1) Дин. 2,560.000 плац са зградом у ул. Господар Јовановој 14 2) „ 5,200.000 плац са зградом у ул. Цара Уроша бр. 26 3) 1,060.000 плац са зградом у ул. Книћаниново! бр. 8 4) „ 4,000.000 плац са зградом у ул. Кн»егин»е Лзубице 48. Продаја ће се обавити у банчиној згради Скадарска бр. 33/11, где се могу добити сва даља обавештења. 537 1—1

сле Версаја, Западне силе, служећи се царистичким генералима водиле су интервенистички рат против СовЈетске УниЈе. Несугласице између Пољске и СовЈета довеле су до рата, који је тек 1921 завршен . И у Балтичким државама вођене су дуго борбе. Мађарска је водила борбу против Чеха, држањем Западних сила увучена у бољшевичку револуцију, и окупирана од Румуна. У Корушкој и Горњој Шлезији вођене су борбе. Турска није била задовољна диктатом у Севру. Енглеска је Грчку натерала у рат, која је доживела пораз од Кемала Ататурка, и морала се, миром у Лозани 1923, одрећи малоазијских претензија. У Сирији и Палестини, која је обећана и јеврејима и Арабљанима, дошло је до тешких устанака. Краљ Ибн Сауд протерао је Краља Хусеина из Хеџаса, истог Хусеина, коме су Енглези обећали земље Блиског Истока, и који је умро као мали владар сиромашне Трансјорданије. Пошто су се Американци дезинтересовали за Европу, на жалост Енглеза, и окренули панамеричким и пацифичним интересима, дошло је до затегнутости, која се коначно свршила преко јапанских леђа. Енглеска је отказала савез са Јапаном. На конференцији У Вашингтону, Енглеска је у заједници са Сједињеним Америчким Државама, притисла Јапан у зид истисла га из његове доминације у Кини, и натерала на ограничење његове ратне морнарице. Тиме је створена клица за рат на Пацифику, а пре тога и дуготрајном . грађанском рату у Кини, у који су се умешали и бољшевици. У прекоморским државама избио је рат у Гран Чакоу, који је дуго вођен између Боливије и Парагваја, и који је финансиран капиталом Сједињених Америчких Држава. Ратовало се у такозваном Рифу, у шпанском и француском Мароку. Јапан је интервенисао у Манџуку-у и Кини," ради ликвидације тамо владајуће анархије.

/ Сшкџцс ЗА НАЗБОЉУ СТУДИЗУ о Сељанко - задружној организацији иове српске државе После одличног пријема у јавности, као и код писаца и јавних радника, великог књижевног конкурса СРПСКОГ НАРОДА са првим резултатима који су посведочили његов позитиван значај, лист је успео да обезбеДи сличну утакмицу и у другим областима интелектуал ног стварања, што &е исто тако несумњиво допринети обнављању српског културног живота. У том циљу да би се чули сви гласови, сва мишљења и схватања, да би се искористила сва искуства код нас и у инотранству, пре него се приступи израђивању законских текстова, СРПСКИ НАРОД расписује конкурс за три најбоље социолошко-економске студије о СЕЉАЧКО-ЗАДРУЖНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ НОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ, у којима би била третирана ова питања: " 1) Значај и улога старих српских задруга у прошлости српског народа; национална, економска и социјална функција задруга и користи које је од њих имао српски народ; 2) У колико задружна организација државе најбоље одговара народном духу, економским и социјалним условима српскога живота у садашњости, као и духу времена; 3) Којим методима и по којим етапама спровести организацију нове српске државе на задружној основи; 4) Разлике између појма о колективизму (као и синдикализму) и појма о задружности. Етичка и социјална схватања урођена српском народу уједињена у исконском задружном духу, дају специфичне особине СРПСКОМ НАЦИОНАЛНОМ И СОЦИАЛНОМ поретку, ко]и проповеда генерал Недић. Упоредити задружну организацију са модерним економским и социјалним организаци јама у другим државама, нарочито у Немачкој и у Италији. Биће три награде. Прва награда претседника владе генерала М". Недића у зиносу од 30.000 динара Друга награда министра пољопривреде и исхранв инж. Р. Веселиновића у износу од 20.000 дианра. Трећа иаграда Главног савеза српских земљорадничких задруга у износу од 15.000.— динара. За оцењивање радова састављен је овај жири: Г. Министар Др Спалајковић Г. Др Танасије Митровић, про-

Г. Мих. Аврамовић Г. Министар Др НедељковиК Г. Министар Веселинови^ Г. Живојин Перић, професор Универзитета Г. Дамњан КовачевиК, публи циста

фесор Универзитета Г. Др А Лазаревић, професор Универзитета Г. Инж. Никола Станковић Г. инж. БожиК Божидар Г. Милош Милошевић, новинар. Радове писане по могућству

машином треба слати жириу под шифром. У засебном коверту приложити име и тачну адресу. Рок за подношење радова је 1 октобар. (Видети детаљно објашњење у СРПСКОМ НАРОДУ од 10, јула 1943).

И рат у Абисинији, који је морала водити Итдлија, имао је своју клицу у Версајском диктату, у коме су Енглеска и Француска одбиле да задовоље италијанске колонијалне претензије, Вратимо се опет у Европу. У, годинама после рата немир се све више повећавао. Сама обезо* ружаност Рајха спречила је изч бијање једног новог немачкофранцуског рата. Французи су насилнички упали у Рурску област, а годину дана раније противправно запосели Франкфурт на Мајни. Када је цар Карло Хабсбуршки, на француски савет, покушао да заузме преств у Мађарској, мобилисале су др< жаве Мале Антанте, претиле у" ласком у Мађарску, што би довело до једног новог рата. Бол»« шевици су напали националне државе Украјину, Ђурђијанску, Азербејџан и Јерменску, и припојили их Совјетској Унији. Исто то се догодило и са Спољ« ном Монголијом, која је добила Ј 'едну само привидну аутономију. Нисмо узели у обзир читав низ француских и енглеских к<у лонијалних ратова, као ии спол>« нополитичке утицаЈ 'е приликом разних преврата у многобројнви државама. У сваком случаЈ *у нема ни мн вора о томе, да је искључење Немачке као војничке силе, допринело умиривању света. Ра]'х је од 1871, читавих 43 године о* државао мир и искрено се зала« гао, да ратове других сила локализује, и посредује на њиховом окончању. Када је Немачка била немоћна, било Ј'е више ратова него икад, Енглеска и Француска, уколи« ко нису у Источном питању и осталим проблемима били несложни, спроводили су диктатуру над Европом. Они су искоришћавали међусобна трвења европских држава, да би на сваки начин спречили ревизију не< изцржљивих одредаба ВерсаЈског уговора, коју Ј 'е члан 19. фамозног Друштва народа прегледао. Тек 1935 увео је РаЈ'х поново општу војну обавезу. Док Рајх није још ојачао, Москва је изазвала шпански грађански рат, и само Немачкој и Италији има се заблагодарити, да ова несрећна земл>а није постала плен бољшевизма. Прича о „Немачкој као рушио. цу мира", била је и остала лаж. То су доказали многоброј* ни ратови, кој'и су вођени када ј 'е Немачка била обезоружана. РаЈ'х ј 'е и 1939 био натеран у рат, пошто је годинама све чинио, да се његови праведни захтеви на живот и слободу уваже. Енглеска пропаганда тврди, ла ће Енглеска, Сједињене Америчке Државе, Москва и Чунгкинг у случају успеха „загарантовати правичан мир". Али то не би био никакав мир, већ ј "една плутократско-бољшевичка диктатура. Само победа Немачке може оси« гурати трајан и неометан мир за народе Европе. Кад не би тога било, трећи светски рат био би стварност, кој'и би значио издисање европског живота и н>ен крај. К. В.