Srpski narod

г Српски парод 11 септембра 1943

ДЕМОКРАТИЈИ

Џџан. мали пакџшсц аналиве

II, ' Међу заблудама индивидуалистичке демократије налази се и њено схватање о слободи које је' не мање било судбоносно по мир и ред у свету па, дакле, и за културу и напредак Човечанства. Та заблуда Демократије састојала се најпре у томе да је слобода била, као и још нека друга права човека, једно природно право. Слобода човекова била је, по Демократији, један природни закон онако исто као материални појави у простору и времену, н.пр. тежа, формула воде (Н»0), Архимедов закон о специфичкој тежини, Питагорино Правило (квадрат хипотенузе раван је збиру квадрата оба катета), или 2гП (формула круга), и т.д. Све је то исто са слободом и слобода исто са тим. Међутим, ако нешто не постоји у природи, то је баш слобода. Природа, универзум, то је један систем а у систему, као и у механизму, све се креће и дешава по .једној вишој и јачој вољи и никоме и ничему није остављена слобода самоопредељивања: иначе место система имали бисмо у свету хаос — антитезу, антипод, система. Слобода то је хаос, а хаос то је слобода. Систем је неслобода одн. неслобода је систем. По Лапласу, свет је на.јпре био хаос — слобода — и тек је доцније постао систем и као такав оспособио се за усавршавање: усавршавање то је, дакле, нешто противно идеји слободе, противно идеји хаоса. По Библији, Бог је створио свет за шест дана из Ничега, а то значи опет из хаоса. Јер хаос и Ништа јесу синоними т.ј. слобода, како су је схватили француски Енциклопедисти из

Написао Живојин М. П е р и ћ, проф. универзитета у пензији

XVIII. Века, идејни аутори Велике француске револуције (1789. год.), као и Револуције СевероАмеричке (1775.—1778.: у овом смислу Е. Вои1шу у својој полемици са С. Је1Нпек-ом), у самој ствари је социални хаос т.ј. ништа. Довољно је бацити један поглед са земље горе па се уверити како нема слободе, н.пр., у нашем планетарном систему планете се крећу око сунца по једном закону (Њутнов, Ке\у1оп, Закон гравитације) и ритму који искључују њихову слободу. Стари астрономи говорили су: погледајте на Небо па пренесите то на Земљу, другим речима пренесите одозго на Земљу систем, ред и мир и тиме ћете се укључити у општи механизам Космоса и бићете савршенији и срећнији. Идеја слободе метнула. би човека, друштво и Човечанство на маргину Света, издвојила би их из њега и ставила би их изван Бога и Његових закона и од њих начинила хаос то јест свет демона. Човечанство је патило и пати зато што је мислило и мисли да је слободно. Чувени бечки хирург Билрот дефинисао је здравље човеково као хармонију између човека и Универзума, те отуда оно задовољство које човеку пружа здравље, а болест као прекид те харМоније за који је везан бол и трпљење. Велики немачки лекар Парацелзус (рођен у Ет8Јес1е1п-у, Швајцарска, 1493.-—1541.) постазио је правило да медицина мора човека да сматра као део опште природне целине и да као са таквим, када је реч о здрављу и болести, рачуна и поступа.

Заблуде Ж. Ж. Русо-а

Из овога се може, мислимо, увидети колико је мало био у праву Ј. Ј. Коиззеаи, када је, у своме делу: 1е Соп1га1 $оаа1 (Друштвени уговор, 1762.) написао: ,Хез ћоттез пајззеп!; Ићгез е!с." (Људи се рађају слободни итд.). Ж. Ж. Русо је мислио да човек, долазећи на свет, доноси са собом своју слободу као што доноси једну главу, две руке, две ноге ит.д., и као год што има право на све то и у опште на своје тело, има право и на слободу. Међутим, нити човек рођењем долази из слободе нити њиме улази у слободу. Рођењем он излази из материнога тела где је био само један део родитељскога организма и као што остали делови овога нису били слободни — иначе не би било организма ни његове целине ни живота — није ни он као 1'ое1из био слободан. Рођењем улази човек у друштвени оргаиизам где опет није слободан, почињући од колевке и породице. И то је срећа за њега, човека, јер када би, по доласку на свет, новорођенче било слободно, то.јест остављено само себи, оно би угинуло, мада је било, претпостављамо, способно за живот ОеђепзШнбг, У1аћ1е). Ако би појединац хтео да буде слободан, требало би да се издвоји из друштва: био би тада, истина, слободан али не дуго јер би му та слобода донела убрзо смрт. Само друштво обезбеђује човеку погодбе за живот, али он ту није слободан. Погрешан је, дакле, узвик: „Слобода или смрт!" Напротив: „Слобода и смрт!" Отуда, има да се пође не од идеје слободе појединапа као природнога права које би као нешто неприкосновено и незастариво (.дтргезспрШМе": француска Изјава Права Човека _ и Грађанина од год. 1789.) стајало изнад људске заједнице и државе него од идеје те саме заједнице и државе: ни оне саме, људска заједница и држава, као интегриране (унесене) у Универзум, нису слободне па, пре-

ма томе, нису слободни ни њихови делови, појединци. И пошто човек не би изван заједнице могао не само напредовати него ни опстати, јер једино у организованоме друштву т.ј. у држави човеку је омогућено и једно и друго, остаје онда да друштво и држава одреде, својим законима, колико ће појединци бити слободни у своме кретању. То значи да људска слобода, у колико ње, с погледом на опште добро и опште интересе, може и сме бити, јесте једна чисто друштвена идеја и установа а не неки природни појав. Према томе, ону меру у тој слободи која се појединцу призна не треба схватити као неко право ко.је би појединци имали према друштву и држави, као што је то представљала и ппедставља Индивидуалистичка Демократија, него, дакле, само као једну друштвену и државну концесију о чијем обиму и примени законодавац суверено решава као и код других установа. Отуда, ако би законодавац дао извесну ширу слободу кретања појединпима, то нема да се схвати као нека њихова природна привилегија нити нужна ограниченост те слободе као повреда те привилегије и угњетавање (због чега би они, према француско.ј Изјави права Човека и Грађанина, били овлашћени на побуну против органа власти): и једно и друго јесте само једна државна норма са сврхом да друштвена заједница буде стављена у што ,је могућно повољније услове за прогрес. Једном речи, то што се иазива слободом није ншпта друго до једно право друштва и државе према појединцима (а не, обрнуто, право појединца према друштву и држави) ко.шм ће се суверена власт т.ј. законодавац послужити у границама и на начин како би то најбоље одговорило друштвеним и државним интересима (па, разуме се, и интересима појединаца који су само солидарни делови једне целине: не

ност, слобода, једнакост, појмо* ве и крилатице магловите и без може нешто бити добро по це- листичка доктрина те Демокра- прецизне садржине, носи велику лину а рђаво по њене делове тије у Економији (1аЈззег-раззег одговорност за општу друштведок може, обрнуто, да једном, и, специално, онај позив на по- ну хаотичност која је завлададелу целине, појединцу, буде ј«динце: „ЕппсћЈззег-Уоиз!": „Бо- ла народима откада је успелг, "корисно а не и целини, друшгву гатите се"!), онда се лако увиђа благодарећи тим примамљивим одн. држави). Што мора да се, колико ,је исти друштвени си- управо сиренским идејама, да на првом месту, има у виду то стем допринео једно.ј немило- задобије власт. је целина, друштво, држава, као срдној привредној борби међу Разуме се да се и овде, као и једно (колективно) биће које је ЛЈудима, класама и народима код заблуде о народној суверевише, изнад, човека, од њега са-. (империализми) и колико их је ности, истиче питање о етичкој вршеније, духовније, и отуда материализирао. Разуме се да је страни демократских политичаближе Богу, и кроз уздизање ово последње достигло највећи ра који су, оперишући реченим тога бића, друштва, државе, из- врхунац код Англо-Американа- платформама, задобијали повередижу се и његови делови, љу- ца, тих непоправљивих носила- ње и глас народних маса. Нади, и све се, и они, више и ви- ца инвидуалистичке демократ- рочито се ово тиче њихоае догше одуховљавају (спиритуализи- ске доктрине у чијем утилита- ме о слободи за коју су зналп рају). Док Индивидуалистичка ризму и његовом рекорду, деге- колико је она била у стању, Демократија, стављањем поједи- нерисаноме капитализму т.ј. плу- да те масе заведе. Ми ћемо још наца, благодарећи својој почет- тократији, треба, у главном, тра- и разумети, и ако не потпуно ној заблуди о слдбоди, на прво жити генезу и прошлога и са- извинити, оне агитаторе који су место и изнад друштва, ово рас- дашњега Светскога Рата. И све У доброј вери и без критицизма твара, разједа (као каква кисе- оно што се раније а сада још мислили да су апостоли Демо* лина) и тим његовим атомизи- више дешава у табору капита- кратије били непогрешиви када рањем оћемогућава међу поје- листичке демократије, поименце С У слободу онако неограничено динцима осећање узајамности Англо - Американске, речити је схватили и који су идеалистич(солидаризма), тога, можемо да доказ кризе хришћанскога чове- ки гледали на ствар и у наро* кажемо, предсобља хришћанско- ка и хришћанске културе. Не го- ДУ за Њ У вршили пропаганду. га алтруизма и, на тај начин, вОри то из нас ни антидемократ Али шта Д а кажемо за демосмета њиховом одуховљавању. А ни консервативац (напредњак) кратске демагоге који су с плакада се овоме дода још либера- него то говоре чињенице. ном пред народ износили заблуду о слободи као о природном његовом праву, свесни колико Идејни хаос у демократији 5осГп Р Х д ^ГтоТисто као задобијаТи и задобити поЗаблуда о слободи људској Неодређеност појмова па, да- пуларност деце помоћу шарених као о неком козмичком закону кле, и речи којима се они изра- играчака. Нећемо се задржавати довела је демократе до једне не жавају врло је фатална нарцчи- ни најмање на питању о каракможе бити веће нелогичности — то у Политици где узимају у- терности таквих демократа ни а ова се увек свети (оп пе уш1е дела широки народни слојеви. на штети, по друштво и опште раз јтрипетеп! 1а ^о^ие, ка- То ни.је ни мало за препоруку, интересе, од њиховога политичзнли би Французи: Логика се не јер то ствара пометеност у ду- кога рада као приврженика теовређа некажњено!) — у вези са ховима и једну неуравнотеже- рија успеха (без обзира на средиде.јом народне суверености, де- ност у њима што доводи до и- ства). А већ казали смо у претмократска заблуда о којој смо дејне анархије веома опасне по ходном чланку да демократско говорили у прошломе чланку. И, друштвен.и мир и ред па и по уређење државе на.јвише и иај-< заиста, ако је народ суверен, ка- људски напредак који је овима сигурније даје таквим елементико је онда могућно да слобода условљен. Демократија, убацују- ма могућности да избију на побуде природно право, нешто, да- ћи у народ појмове и крилати- вршину и да се наметну нарокле, изнад сувереносги народне, це као што су народна сувере- ду. , јер то двоје . се ; искључује? Ако је, дакле, народ суверен, онда слобода није никакво природно право а ако је слобода природно право онда народ није су- ____ верен. (Ову противречност поку- С ање са слободом када се узме штвених реформатора. Својим шава Ж. Ж. Русо да об,|асни сво- у обзир да сви људи у народу

Демагогисање са слободом Нарочито је опасно демагоги- врсти душевнога стања код дру-

.Јрм познатом т.еоријом о угово- Н ису овде ћопае Шеј т.ј. идеа-

девизама, баченим у свет било

ру између људи у њиховом ван- дисти. Јер, многима се мисао о од искрених идеолога било од др.уштвеном стан>у и самога дру- слободи допада не зато што би несавесних политичара — влаштва у своме Соп(га1 зоаа1. они у њо ј виде ли нешто више стољубаца и спекуланата — ДеНе можемо се на томе овде за- ЧеМ у треба тежити него зато М0К п аТ ша је уз своје схвадржавати, само ћсмо поменути што идеја 0 слободи одговара М0К Р ати '1 а - ,с ' уз св °Ј е да у Историји нема нигде тра- атавистичким инстинктима људи тање ДРУ штва базирано на мага о једном таквом уговору, што т _ј слобода је за многе једно териалистичком монизму прије сасвим разумљиво, јер ника- Д ру Ш твено стање које дозвоља- родних наука XIX. Века, уведа ниЈе, откада се зна за Чове- ва пространу делатност тим ин- ла Човечанство v јеану епо« чанство, посто.|ало неко вандр.у- стинктИма. Л^уди чији је ГеЛшо- ч-)вечансгво у Једну штвено стање међу људима: на- { ј у у ЖИВ оту антихришћански ху његове историЈе пучу рапротив, чим су се прва два чо- менталитет личне користи (се- това, међународних или грађанвека срела и састала, постало ,је бичност, егоизам), људи прими- ских, револуција, преврата, повећ друштвено стање ма и у нај- тивни и ниже моралне вредно- литичких убистава епоху теориТа V,. сти (т!пс!егшег 1ј г)> биће међу пр . ЛИТИЧКИХ уоистава, епоху теори

је успеха (успеха ма по коју

рудиментарнијем облику). "Та хаотичност у појмовима Демокоа- вима који ће. овде. код проблетије није знак духовне сређе- ма 0 слободи, поћи за демо- и ен У)- Ни у једном периодуљудности њених вођа и то, свака- кратским демагозима. Али како скога развоја, па ни у примиЈп И ™ НИ МЗЛ0 рГ> °" да квалификујемо ове последње тивно доба, нећемо наћи ни конбитачно за народ коме они сто- Ј авне раднике". нарочито ако и статовати сличних патн и Чове,!С на челу нити их то квалифи- када знају из којих ПО буда не с " говати сличних патњи Јове кУЈе за ову функцију. м ; аЛи број П ојединаца гласа за чанства А није ни могло бити Неоснованост становишта де- њих и пење их на власт. јер им друкчије: XIX. Век је пооизвод мократа код проблема о слобо- ти .Лавни радници" зајамчавају једне револуци.је, Француске Револуције, вођене од љули чије

И са једног другог гледигата

ди по.јединаца показала се је и слоболу онако како је они, њи у њиховој дефинипиш простоо- хови бирачи, схвата.ју? ности слоболе, питање које се није дало избећи, погато се.слобода, по ппинпипу једнакости људи — једна хригаћанска илеја коју су демократи, такође, гакодљиви, као што је баш слу погрешно схватили и поимени ли на велику шТету Хпишћанск« Културе — морала поизнати сви-

су дохтрине биле основане на негирању не само хришћанских

неодр.еђени (непрецизни) појмо- концепција о свету и човеку неви и речи могу бити веома го на неги р ању у 0ПШТ е идеје о Богу. Својим атеизмом франи пиимени- чаЈ С а демократским схватањем 11ЏГк . и р„„ ИК пппргт М ст И « р Ра л„, ли на велику гатету Хришћанске „ „ободи негато нестваоно ћнциклопедисги и I еволуслоооди, негато нестварно, ЦИ0нарИ1 д ез 0 б зн ра на њихове ма појединцима. Демочоати. на- |една илузија за којом људи до- евентуалне добр_е жеље, ствоиме, веле: слобода једног поје- брих намера пружају руке као рили су предуслове за пака0 динца поестаје тамо где почи- Д ете које жели да дохвати на , емљи а сваки „лкдо па и ње слобода другог појединца.,А мес у е ( б земЈ и сваки пакао ' па где почиње слобода доугог по- Једним оо оваи демократС ки. мада, разуме јединца? Тамо, наравно, где пое- ^ им швечанством, ти људи се и од многих демократа не стаје слобола повог појединна! ЈУре за слободом, за нечим не Х отичан и нржрљрн пдтпслн А таква дефиниција, један с!г- само неостварљивим него и не- сав лоб " иТмепшЈ си1из уШовив, својом негативнога оеалним ТГ)ЧР и ,„ пе ча ; Р „ ном ;* в г добрим наме Р ама ( То111 ћу не значи нигата: са њом ми Р еалним - трче и ;[ уре 33 - ,едном ГЕпГег е«1 рауе с!е ћоппез 1п1епне знамо колики је домен сло- Ф ата " м °Р ганом - Отуда њихово ^јрпз"). Спас човечанства, према боде једног човека, као птто, стално незадовољство, неспокој- томе> лежи у од бацивању Индина пример, не знамо шта је до- ство и немир, што, разуме се, видуалистичко . Материалистичоро, ако кажеем 0 да ,|е добро ниЈе без утица,1а ни по само п оно шт оније зло нити гата је друштвено сцокојство и мир. ке Д емок Р ат и,1е и у замени њезло када велимо да је зло оно Многе друштвене. несрећие по- ном антитезом: хришћанским што није добро. > духвате и недаће дугујемо тој схватањем културе.