Srpski narod

В октобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 11 \

ЈЕДИНСТВЕН УСПЕХ ДРУГЕ МУЗИЧКЕ НЕДЕЛ>Е Зох&алтет шплмла

Проф. Билхелм Штрос, виолмна

до пуног изражаја извођена од Штрос квартета, који је технич. ки савршено и музички разиграпо отсвирао О-мол квартет. Одлични Штрос-квартет који еачињавају професори Внлхелм Штрос, — I виолина, Рихард Хебер — II виолина, Валентин Хертл — виола и Рудолф Мецмахер — чело, остаће нам у успомени као нарочити музички догаНај у овогодишњој концертној сезони и надамо се да ћемо их опет чути на нашој концертној позорници.

Друга музичка недеља, коју је организовала београдска Радио-етаница претставља велики уметнички догађај за културни и музички Београд, То је била изванредна прилика да човек у данашњим околностима седам дана узастопце може да се истргне из стварности и да живи у царетву музике, да се пренесе у свет снова. Недеља је била посвећена немачкој музици, у којој је немачки уметнички геније, нашао најпотпунији израз, откри. вајући дубине и лепоте духа немачке расе. У току ових седам незаборавних вечери иззођена су најрелрезентативнија дела славних немачких композитора Бетовена, Баха, Хајдна, Хенделв, Моцарта, Шубер та, Брукнера, Брамса. Одиста били су то јединствени часови високог уметничког уживања у бесмртним звуцима велике немачке музике и у извођачкој уметности чувених мајстора, певача и певачица, који су се потрудили да из Немачке дођу у Београд, као мисионари идеје зближавања и упознавања европских народа преко уметности. Друга музичка недеља потпуно је успела како у погледу избора дела, тако и у погледу извођењч од еминентних немачких уметника и наших београдских музичких снага. Недеља је достигла своју кулминацију на петој приредби, на којој је извођена Миса солемнис од Лудвига ван Бетовена, за коју је код наше публике владало необично велико интересовање. Београд, музички Београд показао се достојан овакве пажње и евојим разумевањем и одушевљењем наградио је немачке уметнике, као што је захвалан и организаторима Музичке недеље.

На првој приредби друге музичке недеље Радио-Београда у петак 1 октобра 1943 год., чули смо симфонкски коицерат на коме су била извођена дела Јоханеса Брамса и Антона Брукнера. I За нас је био срећан избор и велики музички догађај чути дело Брамса и то његов Дупли концерг за виолину и чело А-мол опус 102. Овим делом уједно смо и упознали и два велика савремена репродуктивна уметника немачке музике, професора Вилхелма Штроса — виолина и Рудолфа Мецмахера — чело. Они су нам одлИчно претставили то технички тешко изводљиво дело. Дириговао је Карл Лист, диригент београдске Радио-станице, који је одличном пратњом помогао солистима да дођу до великог успеха. Као друго дело чули смо IV. Ес-дур симфонију Антона Брукнера. Дело огромних димензија, проблематично за диригента као И оркестар, ради густе инструментације, чули смо у одличној интерпретацији г. Карл Листа, који потпомогнут одлично усвираним оркестром, овога пута даје незаборавну изведбу те новоррм цажин ве шртитЈфе немачке

симфониске музцке деветнаестога века.

У низу приредаба друге му. зичке недеље чули смо познати немачки квартет ЦЈтрос из Минхена, који нам је свирао дела Франца Шуберта, Бетбвена и Јозефа Хајдна- Занимљиви избчр трију квдртета дао је прилике извођачима да поКажу евоје техничке и музикалне способности. Одлично усвирани, изводили су познати гудачки квартет И-мол опус пост. Франца Шуберта, познат под именом Смрт и девојка ради варијација на његову песму Смрт и девојка, које је у квартету генијално искористио. Из такозване друге периоде великог немачког композитора Лудвнгз ван Бетовена, чули емо његов Гудачки квартет Г-дур о* пус 59/7 (Разумовски). Одлични Штрос-квартет нам је мајсторски отсвирао класичио дело великог немачког композиторз. Као треће дело камерног кон' цертз чули смо Гудачки квартет О-мол опус 76Ј2 од Јосефа Хајдна, класичара, претходника Моцарта и Бетовена. Сва лакоћа и вееелост која провејава кроз дела Јозефа Хајдна, дошла је

Као трећу приредбу друге музичке недеље Радио-Београда чули смо други камерни концерт, на коме су суделовали: Ерика Рокита, сопран из Беча; Гинтер Кифауер, клавириста и камерни оркестар београдске Радио-станице под управом Карл Листа. После одличцо отсвиране Увертире у пе од Јозефа Хајдна, певала нам је Ерика Рокита, концертна певачица две Иемачке арије од Г. Ф. Хендеда, као и познати Инкарнатус из це-мол мисе и Ил ре пасторе од В. А. Моцарта. Г-ђа Рокита, концертна певачица немачке школе, високих техничких и музикалних квалитета, одлично нам је отпевала све три арије и поновно доказала да код певача није важан са^ мо глас, него музикалност и певачка култу.ра који тек стварају певача од ранга. Занимљиво дело Давида Хајнихена, Концерт за четири флауте уз пратњу оркестра, одлично су нам интерпретирали као солисти чланови Радио оркестра, под управом Карл Листа. У другом делу концерта смо чули Концерт за клавир п-мол Себастијаца Баха. Као солиста појавио се Гинтер Кифауер, коЈИ је брцљантном техником и пуним разумевањем за стил отсвирао Р-мол концерт.

На крају концерта дириговао је Карл Лист Симфонију бр. 1 це-дур рпус 21 од Лудвига ван Бетовена. Прва симфонија младога Бетовена, пуна веееља, расположења, у којој се местимично већ назире III, V, и на крају грандиозна IX симфонија, мајсторски нам је изведена од Карл Листа свесрдно потпомогутог одличним оркестром Радио-станице. На солистичком концерту у уторак 5 октобра чули смо три проминентна немачка уметника гг. Дорис Винклер, Хајнц Мартена и Рудолфа Виле. Чули смо песме Франца Шуберта, Хуга Волфа, Јоханеса Брамса и три арије из Моцартових опера. На том концерту имали смо прилике упознати праве концертне певаче, који су одлично певали и показали високу певачку и музичку културу у концертном начину певања, концертних песама најзначајнијих немачких композитора тога стила. У првом делу чули смо песме Ф. Шуберта, које је певао Ханс Мартен, тенор из Берлина. Ф. Шуберт, мајстор романтике дао је немачкој а уједно и светско.ј музичкој литератури вечите дра.гоцености у својим уметничким песмама. Он је прави творац једне нове гране у развоју немачког „Лиед"-а, чији почеци потичу у далекој прошлости. Велики уметници, као што су Д. Винклер и X. Ма.ртен, мајсторски би певали уметничке песме и показали да прави певач-уметник и са концертним певањем може придобити публику и пожњети успех, не користећи се јефтиним сретствима просечних оперских певача.

Са највећим интересовањем очекивали смо претпоследњи концерт друге музичке недеље, извођење Мисе солемнис од Лудвига ван Бетовена. То дело великог немачког композитора та-

квих је димензија, да је тешко наћи могућности да се задовоље сви захтеви, које то дело тражи од извођача. У вокалној композицији мање сретан, Бетовен мисли као Себастијан Бах, певачки гласови могу и то што само инструменти дају, али ипак Бетовен стоји и са својом драмзтском опером Фиделио и са IX симфонијом на истој висини као и у осталим својим инструменталним композицијама Његов Ораториум Христос на Ољској гори близак је делима Хендела, а његова Миса у Ц-дуру равна је Хајдновим ораториумским композицијама. Много изнад тога је ње гова Миса солемнис, највеће дело новијега времена; свакако ван литургиског оквира, духовна али ипак не црквена музика. У концертној сали Миса солемнис оставља незабораван утисак, Ми смо имали прилике да чујемо од^ичдн квартет еолиста гг. Ерчку Рокиту, Дорис Винклер, Хајнц Мартена и Јоханеса Вили, хор београдске опере и Радио-станице са симфониским оркестром под управом по знатог немачког ораториског ди ригента, генералног музичког директора, проф. Ханс Вајсбаха из Беча. Главну улогу у овој великој Миси има хор, који је овога пута одлично решио свој задатак. Хор је одлично епремио г. Херман Шредер. Велики смисао за стил покааао је квартет солиста, који је одлично певао солистички парт. Суверено и стилеки одлично дириговао је напамет генерални музички директор Ханс Вајсбах из Беча, који нам се својим тумачењем ове партитуре претста вио као одличан диригент једног од највећег дела немачке вокално инструменталне музике.

■мишшииви вшмдаи .™. $$$1 ™ . „..Дирнгеит проф. Ханс Вајсбах, Беч са немачкмм уметмицима Еркиом Роннте, сопран, Беч, Дорисом Винклером алт, Д резден , Хајнц Мартен ом тенор Берлин и Јоханесом Вилшем 4 Каг. РЈапм или ШоЗНМСћУО! У