Srpski narod

30 о ктобра 1943

СШЖИ. ИАРОД

Страна 11

ЊИЂЕЊЕ

Гранчииа босиљка У плавој кристалној здели Процветала је и мирише Балзамично, суморно. Баш тако и приличи данас: Јер данас је Крстовдан И небо је чисто, чисто и сјајно, И у његовоу уиркизном плаветнилу Плови још тихо и утварно Крњи сребрни диск месеца, Ма да сунце још стоји високо. Један давнашњи Крстовдан &ио је исто такав: Ведар, азуран, благ И напојен мирисом босиљка И блаженим летњим сањарењем... Мајка ми даде Један једар ћилибараст грозд И комадић посне погаче Језгровитог пшеничног куса, И рече, како с тим пленом Поново похитах вратима: „Пази да ге вратиш на време, Сад се већ раније смркава..."

Али сунце је сјало још жарко И његови злаћани скутови Још су се широко Распростирали по граду. Пошао сам дугом прашњавом улицом, Под клонулим ал још зеленим Старим багрењем (Које је понегде, можда, Већ и по други пут процветавало). Доле, на реци, другари Играли су се весело Око мостића и шлепоВа; Понеки су се и купали, Скаћући с чамца у воду Као да Свети Илија Иије већ одавно прогрмео Са својим огњеним колима И берићетним олујнама... Преко, над високом, стрмом Другом обалом блештао је Танани дрворед У црвенкастом злату сунца И небо је светлело Водено плаво и провидно Као да тај блажени дан Продужено позно лето Иису имали никад П 1 ишчезну, да гасну. Тодор Манојловић

ШР/1 И1Г У# II 50- 'шџишшцп

Неизговорено посмртно слово Лази К. Лазаревићу

Када је 1890 године умро у Београду, после дуге болести, приповедач Лаза К. Лазаревић, с њим се спростио пред црквом св. Ма.рка др. Владан Ђорћевић, познати државник и тадашњи уредник литерарног часописа Отаџбина, док је на гробљу говорио Јован Ђурић, апотбкар, у име Апотека.рског друштва. Међутим, пред црквом св. Марка требало је да изговори „опроштајну реч" још један лекар, колега покојников, др. Милан Јовановић-Морски, познати писац путописних књига „Тамо амо по истоку" и „Горе доле по Напуљу". Бол Јовановићев за Лазом био Је велики. Губио је можда највећег свог пријатеља, иначе још

и земљака, шапчаннна. И није онда чудо што су сузе загушиле Јовгновића над одром друга, тако да није могао ни реч проговорити. Момент је био врло тежак и за све присутне од којих су многи заплакали поново гледајући немоћног Јовгновића. И „Опроштајна реч" не би изговорена... Касније је ову „Опроштајну реч" Јованозић штампао у Отаџбини коју је уређивао поред др. Владана Ђорђевића. Била је заиста напиСана ванредно, тако да су је библиографи Јова.новићеви уврстили у његова дела прогласивши је за „красну". Л пфп Ибсшић п&смшо1>АШ УмнОГ

Српско Учено друштво, претеча Српске краљевске академије која је постала 1886, на место Ученог друштва, бирало је 1881 за свога члана књижевника др. Лазу Костића. На седници од 5 новембра, чланови Ученог друштва Јован Бошковић, и Алимпије Васиљевић, професори Велике школе, предложе за пријем у друштво Лазу Костића. Милан Кујунџић-Абердар, песник, филозоф и доцнији Министар просвете стави примедбу „да је радња Костићева већином из области уметничке, те би по закону било да њега предложи одбор уметнички". Алимпије Васиљевић се нервира и неколико пута упада у реч

Кујунџићу. Кујунџић такође испада из такта. Изјављује да ће говорити и даље и протестоваће против гажења законз. Потсмешљивим тоном Алимпије Васиљевић добаци: — Шта, шта: „протестујем, протестујем"... Настаде галгма, Речи увредљиве полетеше са обе стране. Алимпије Васиљевић чак зграби столицу да се „учено" обрачуна са Кујунџићем. Присутни их једва умирише. Не решивши ништа на овом састанку, чланови се у рђавом ра.сположењу ргеиђоше кући. Тек 21 новембра кад су се духови стишали у Ученом друштву, „при пуном броју чланова", прође кандидатура Лаве Костића. ЈОВАН РАЈИЋ О ПРВОЈ СРПСКОЈ ГИМНАЗИЈИ За прву, српску гимназију сматра се она коЈа је под управом Емануила Козачинског отпочела рад 1733 године. '1а гимназиЈа испрва је имала свега 14 ђака: 3 ђакона који су учили граматику и 11 монаха, од којих су неки били такозвани „азбучници". Неки од њих били су зрели људи од 20 до 40 година. Један од тих ученика био је доцније чувени историчао и књижевник Јован Рајић, који ево ка. ко описује рад у школи: „Са дивним успехом наставници почеше предавати изредно настављање латинске грамптике. И за неколнко. година толико су успели, да ,/е латпнска наУка при ведена била и до саме реторике, којој је професором и свију школа префектпм био г Мг .нојло (Козачински). И тако старањем и најтежим трудом би јуност доведена и до двери филозофије". У трј првој гимназијји латинско наставно градиво било је овако распорођено: 1 разред „Аналогија"; II разред „Инсћими"; III разред „Граматика"; IV пазред „Синтакса"; V разред „Поетика" и VI разред „Ретори^а". ,,зд ттт*. жмрге УЧИЊЕНЕ СРПСТВУ..." Увек су књижевници таворили, натезали крај с крајем. Ретко ј 'е кога та „горка чаша" мимоишла. А још ређе се државз сећала да би требало помоћи те своје обдарене синове који су аргатовали на. културном пољу под тешким условима. Један од тих ређих случајева десио се 1892 године, када је Српска народна скупштина, на 44 свом састанку, акламацијом донела одлуку да се двојици грпских књижевника Јовану Јова.новићу-Змају и Љубомиру П. Ненадовићу иеплаћује из државне благајне годишње по 400 динара. Одлукл скупштине била је мотивисана овако: „За књижевие заслуге учињене Српству".

Шарл Гуно, популарни француски композитор, рођен је у Паоизу 1818, а умро је такође у Паризу 1893 године. Мајка Шарла Гуноа била је одлична пијанисткиња и она је своме сину дала прве и основне појмове из музике. Затим је Гуно студирао контрапункт и радио практичне вежбе из компоновања на конзерваториуму V Паризу. У својјол 21 години он добија прву велџку награду Рима за једно своје музичко дело Млади Гуно је провео три године V Риму, где је по својим интимним духовним наклоностима посветио пажњу црквеној талијанској музици. Шрочито је обратио најозбиљнију пажњу сту дирању музичких дела великог талијанског композитора црквених дела. Палестрине. што је касни.је и у његовом животу и V његовом уметничком раду оставило дубоки траг. После боравка у Риму Гуно се враћа у Париз, где прима службу оргуљаша у .једној цркви. У исто време похађао ,}е и часове теологи.је као ванредан слушалац свештеничког семинапа и мало .је требало па да и он уђе у свештенички ред. У то доба као да се у души младог композитора водила борба за смирени духов.ни живот и прквену музику или за световну уметничку каријеру преко позоришних успеха и оперске музике. . Гуно је под утицајем свога лирског талента а исто тако и под ути1»а|ем дела Роберта Шумана и Хектора Беолиоза ипак пришао и позоришту створивши већи бро 1 оперских дела, али не напуштајући рад на компоновању црквене музике. Тако је он пор°д оперских дела ствопио већи број црквених музичких дела који се састо.ји из миса, реквиема и оратооиума. Исто тако пигп'0 је и симАонИ1Ску музику. Ммого |е интересатттте' зп Гуноа и за то њргопо чоба V Лпанцуској музипи. гнто !е он компон^чао и соло песме са пратњом к.тоо.иоа. ТЧопл Г\'но ипак 1е највише р.нптто 1 ПО сволте оп^оском рз/Улг с^ се от ДССРпггпп^ тч дп^Р.С ип 0еп^птоппу спетских опера свегд

-јол природи био врло осећајан романтик. Берлиоз који је био такође романтик. али не смирене. већ врло јаке и експанзивне природе, утицао је на Гуноа и лично. указујући му и на оперске садржаје, које треба да обрађује. Тако су и постале Гунове најбоље опере Фауст и Ромео и Јулија. Гуно је, дакле, био међу пр« вим француским композиторима V другој половини деветнаестог века који се заложио и као човек и као уметник за препород и обнову француског оперског стила, који је у првој половини истог тога века био упућен једним потпуно погрешним и немогућим правцем. и ко.ји уопште није имао V себи никаквих правих позитивних драмских и музичких елемената. иако се у многоме ослањао на народну прошлост и био преко народних маса на позорници намењен масама у публици. Та такозвана истори.јска, херој ска или велика француска опера морала је имати врло кратак век, јер ,је она у ствари била само једна уметничко-музичка пролазност, .једна музичка мода. Сам Наполеон Бонапарта је штитио Спонтини.ја и обожавао његове опере овога стила. Али падом Наполеоновим падоше и Спонтини и његове опере. а за њим редом сви који пођоше тим правцем. Карактеристични су брзи успеси и брзи падови и других оперских композитора овог правца као што су били: Керубини, Обер, Халеви, Мајеобер, па и Росини, чија опера Виљем Тел спада у ову врсту опера. Творац Фауста, Гуно успео је да у својим оперским делима оствари тип опере средњег карактера, ни трагедију, ни комедију, већ оперу која ће у себи садржати све животне елементе који се крећу од највећих патњи и болова до среће и радости. Све је то донекле прекривано велом тајанствености и религиозне мистике и јако натопљено великом дозом романтизма. Иако се у Гуновим операма и даље донекле осећао утицај стила великих фраицуских опера, он је ипак успео да својим осећај-

ЦЈАРЛ ГУНО (Цртеж: Н. Бешевић)

две: Фауст и Ромео и Јулија. Гуно је, иако донекле и сам васпитан уметнички у духу велике француске опере (херојске опере), којој су поставили основе у Француској Талијани Керубини и Спонтини. а дали јој завршну фазу и највећу прођу Обер, Хавели и Мајербер, устао против тог ладног и намештеног оперског стила који је залуђивао и заводио француску оперску публику почевши од Наполеонових ратова па све до после Рестаурације и револуције из 1848 год. Површност помпезност, патетика и лаж тога оперског стила пнкако нису могли ^ити блис ч ,о л номе Г уноу ко'и- с -»п п" мч иаклоњен пркви и р^игг ч а који је у исто време већ био лобро захваћен књижевним романтичним идејама ,а и сам је по сво-

ним и .јасним мелоди.јама, дасноћом свога стила и чистотом свога лирског талента изврши важан препород француске опере и укаже пут новим генерацијама куда треба да иду. Најбоља Гунова опеоа Фауст рађена по чувеном Гетеовом драмском делу. носи у себи све на.јглавнше особине његове опер ске музике. То дело и данас се добро држи на савременим оперским сценама, иако оно својом музиком није продоло у философске дубине Гетеовог спева. У. томе делу је више остварен добар тип француске романтичне опере чија је садржина узета из једног књижевног дела које у ссби носи сасвим друге музичкодрамске могућности и философ« ске дубине. ' V: 'Л, (