Srpski narod
30 Штабра 1943
'СРПСКИ НАРОД
Страгта
ИЗДАЈА ЕВРОПЕ Историја нас учи да се револуције дешавају онда када водећи друштвеџи слој, изгубивши своје идеале, постане сладострастан и грамзив с једне стране, а с друге пак у својој анемичности и мекуштву сам прижељкује своју пропаст. Тако се десило и у царистичкој Русији. Док је један део рускога племства траћио богатство по Паризу и Монте-Карлу, дотле је други проповедао неминовност социалне револуције. Руски научници, књижевници, па чак и демократски настројени политичари, сви су се они, свесно или несвесно били ставили у службу будуће револуције. Чак су је са радошћу очекивали, нарочито блазиране даме из високих кругова, које су, презасићене задовољствима и уживањима, биле жељне револуционарне „сензације". А кад је револуција одиста дошла и почела свима њима да скида бунде са леђа, онда су — загребли преко границе. Слично се данас одиграва и у Енглеској. У земљи највећих рентиера света, где су лордови и остали богаташи читаве срезове претворили у паркове и прашуме, ради уживања и лова, врши се несметана пропаганда за комунизам. Политичари, архиепископи, даме из високих кругова, сви су постали агитатори комунизма. Чак и Черчил, некадањи противник комунизма, и он се упрегао у кола револуције. Да би се додворили совјетима Енглези су им препустили Балкан, па и читаву Европу. Ради тога и нас Србе хушкају на устанак и бомбарДУЈУ наше незаштићене градове. Ради тога су одбацили Дражу, а определили се за Тита. А ако би, недај Боже, европски народи одиста утонули у комунистички хаос и грађански рат, талас револуције би оигурно запљуснуо и британска острва. Онда би Черчил и компанија сели на лађе, па у Канаду! И овако је већ било речи о томе да се седиште Британске империје тамо премести. Одиста, Енглезима је свеједно одакле ће управљати својом империјом. Њима је главно да њу сачувају, ако не целу, оно бар део ње. Брига њих шта ће бити са Европом, коју зато тако олако издају. Да ли се Лак ми, остали Европљани, можемо тако лако мирити са комунистичким хаосом и револуцијом? Ми немамо куда бежати. Ми бисмо се, како то цинички равнодушно Черчил рече за Италијане, морали „у сопственом сосу крчкати". ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
РЕЗУЛТАТИ СОВЈЕТСКЕ КАМУФЛАЖЕ
Живимо у жаришту судбоносних сукоба и одлука које непосредно погађају нашу судбину као и судбину свакога евесног народа, који не жели да се утопи у безличност било плутократског, било бољшевичког интернационализма. Још пре овога рата који заувек решава судбину Европе, Совјетска Унија је пртчинила милионске народне масе, све продуктивне снаге земље и бројне интелектуалне снаге светског јеврејства ко.је су се ставиле у службу изградње светске револуције — безобзирном немилосрдношћу једном циљу спремању Совјетске Уније за рат, који је требао да уништи све националне државе и поретке^ Док се је овако, изнутра, упорном доследношћу, Совјетска Унија спремала за офанзивни рат, дотле је њена пропаганда у осталим I земљама уносила клице расула и пропасти. Преко својих помоћних база у европским земљама она је успела да створи култ однарођивања, дефетиза.м и моралну анархију, са јасно одређеним циљем да изнутра ослаби све отпорне основе капиталистичких земаља да би их, у моменту опште офанзиве за остварење светске бољшевичке револуције, што лакше потчинила себи. Овај процес није прекинут ни са почетком совјетско-немачког рата. За.творена за остали свет Совјетска Унија је била врло активна у мешању у европске, ствари. Она је интригиргла међу државама, мутила у Друштву наро^а, преко својих европских дипломатских претставништва финансирала је комунистичку пропаганду и организовала комунистичку акцију, Она је у навечерје овога рата, унела у Европу идеју народног фронта, који је упропастио Француску. Циљ ове идеје био је да тактиком „тројанског коња" исмеје,
дери, чију је дотрајалост и излапелост бољшевизам схватио. заузда и упропасти оне'грађанске елементе који нису биле ни за комунизам, нити су одлучно уста.јали против њега, а имали су власт у својим рукама. То су били претставници и носиоци старог света, плутократски ли-
Он је чинио све да ове елементе индиректно веже за себе и искористи у борби против нових националних снага које су се рађале и организовале. И пре рата, дакле, совјетска дипломатија и совјетска тактика биле су вдло едастичне и безобзирне.
Сатакска срж бољшевизма
У сржи бољшевизма корени се сатанско начело коме је све дозвољено. • * Обевбожен, без моралне свести и одговорности за оно што ради, свесно подвргнут јеврејском воћству, бољшевизам има прилагођавања потребама момента. Откада. је ушао у рат са Немачком Стаљин је ову тактику прилагођавања обилно искоришћавао. Неуспевши да разори душу руског народа и да га окупи у борбену заједницу на идеји светске револуције, он је, у критичним моментима за себе, формално скренуо у националне вође: васпоставио је многе националне руске емблеме, старе царске називе пукова и официрске чинове; дао је војсци свештенике и, уопште, попустио у извршавању генералне линије. Према свету споља, он је направио два пропагандна потеза — формално је распустио Комиктерну и свог званичног митрополита Сергија прогласио за црвеног патријарха.
У моменту када у Москри заседава тројна конференција иа којој Стаљин треба много да до бије, он је сконцентрисао сва нападна средства да би што више извукао за ствар бољшевичке револуције. У вези са тим он баца масе људства и материјала у тешке борбе на јужном отсеку источног фронта не би ли изнудио бар указивање одлуке. На тројној конференцији он одлучно тражи други фронт, а према православним на родима европског југоистока н Балкана као н према. земљама Блиског Истока он наступа пропагандном офанзивом одевеном у национално и религиозно руво. Стаљин је у овом момеиту сконцентрисао сву снагу, сву умешност и све интернационалне везе само да би извео одлучан потез од кога зависи судбина бољшевизма. Он то зна и зато не бира средства. Стаљкн се није одрекао сзетске реаолуције
Њему је све дозвољено само не издаја принципа светске револуције. Зото је мобилисао све што има: сву паклену снагу подземља, сву моћ вешто смишљене и камуфлиране лажи, еве неустезано попуштање сновима и жељама маса и, на крају, привидно одрицање од онога чега се један марксиста и бољшевик никада не може одрећи само да би обезбедио оно што је главно
— изиграо плутокрзтиЈу иоштб је искористи за своје циљеве и у душе необавештених европских маса унео забуну и пометњу. Бољшевизам се не може изменити. Он увек остаје исти. Злочин, преступ и крвожедност су методи његова рада у васпостав љању поретка изнутра. Лаж, обмана, превртљивост и подвалаџилук методи су бољшевизма у
Зигнгсжости уСовјетској Унији
Туристички плакат у Созјетској УниЈи
спољној политици. Пример за прво је страшна језива трагедија руског народа и трагедија оних крајева који су потпали под бољшевичку власт. Само један исечак тога- ми смо непосредно доживели: „партизани" су заувек остали у народној свести као безобзирна крвожедна хорда која не може да живи беа злочина. Али и у спољној поли« тици нас је погодила бољшевич« ка тактика подваљивања! штв смо убаченн у рат, без потребе и без интереса, поред Енглеза знатан део заслуга припада и Совј%тима. Што смо, после, до« живели крваву борбу са „партизанима" ззслуга је, опет, Совјета којима је све безначајно ка* да треба да постигну један од својих циљева. 1: Суштина догађаја коЈн се одигравају пред нама захтева од сваког свесног човека трезвен став, духовио бдење и отворено посматраран>е стварности у којоЈ се налазимо. Опасност од бољшевизма постоји. Оиа је пред нама. Не видети је, не обележити Је правим именом, не указати на све њене компоненте, а нарочито на метод н>ене пенетрациЈе био би не само лични грех него и преступ према нацији којој Је бољшевизам ■ идејно и у пракси смртни неприја| тељ. Јер у иизу преступа ко» Је Један човек може да учини према најбитнијнм интересима свога народа превиђање опасности од бољшевнзма, самообмањивање да је он данас нешто друго него пгго Је био Јуче и ташта нада у измене његових основа био би иеупоредиво наЈвећи. Док бољшевизам бу де постоЈао у »ему ће главна тежња бити жеља за остварењем светске револуциЈе. *' То је његов неизменљт* основ ни циљ. Све друго је „надградн»а", декор, ствар тактике н тренутног попуштања потребама и захтевима момента. Ко хоће да не буде преварен и разочаран треба да кроз ову призму посматра и оцењује најновије таласе совјетске пропаганде у коју је укопчан и панславизам, и религиозни момеаат, и стари сно ви руског империјализма и роман тика међусловенских односа То је све вешта глазура око крвавог ножа, који бољшевизам припрема свим свесним родољубивим и за опстанак нације судбински везаним људима. То је истина. Све друго је об мана, самозаваравање или један од највећих преступаи Бољшеви зам не може постати националан. Вук не може кротко и безазлено лежатн поред јагњета. То је противно природи ствара и искуству које имамо еа бол«к шевизмом. - - Ј *"