Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

30 октобра 1943

пре1ле>д> међ>унар&Џ ш *с џо1аЏа(а БЕЗЕВРОПЕ

Ретко кад можемо да будемо истог мишљења са листом Њујорк тајмс, али овог пута мора' мо признати да је он у праву кад пише да на конференцији у Москви не учествује „право европско претставништво". Заиста, на конференцији јесте претставник Британије чији су интереси и психа. антиевропски; претставник Сједињених Америчких Држава који никако не може да буде сматран за Европљанина н претстовник московског комунизма који је ивричити непријатељ Европе. Судбину Европе хоће да одређују три министра на исти начин на који се обично одређује судбина неког малог афричког племена које је силом околности постало ценгар или узрок међународног конфликта. Нз тој конфсренцији министри спољних послова, су како јавља Рајтер, прешли на конкретне разговоре. Овде је конференција трију сила стигла до своје најшкакљивије фазе. Као што је познато, Енглезн се носе мишл,у о стварању неких федерација. Било је говора о балканекој федерацији, биЛО је говора о једној федерацији између Балтичког и Јегејског мора, то је понављање плана из 1919 го■дине о каргнтинској зони која би донекле отежавала комунистичку пенетрацију у Европу. Али већ пред почетак коиференције Форењ офис је напустио те планове, јер о једне стране Северна Америка, а с друге и Совјети не желе стварање федерације. Било је затим говора о подели Европе на неке интересне ■С(|)ере. И овде није постигнута никаква одређеност у политичким круговнма и у јавном мнењу британоамеричких земаља.. Према констатацији Стокхолмс тидиингена, јавио мнење САД противи се одређивању интересних сфера у Европи. А Рајтеров нарочити дописник из Москве Харолд Кинг констатује да ое совјетска влада апсолутно не слаже са плановима о подели европског континента,у интересне сфере. Совјетска Унија не жели такве сфере које би ограничиле њене политичке планонове, већ трежи могућност да утиче на судбину целе Европе. Совјетски часопис Рат и радвичка класа поставља проблем веома оштро. Тај лист који испољава' мишљење совјетске влгде ставља до знања да Совјети не желе да се оптерете обећањима, „које би одлука народних маса одбила". Ова формула о одлуци народних маса сведочи да Совјети намеравају 'да спроводе своје бољшевичке методе како би помоћу устанка ко.муниста и олоша (то је одлука народних маса!) приграбили све земље, где би Совјети хтели да господаре. О тој неограничено.ј совјетекој лсељи за гоеподарењем пише Фолкес дагбладет и констатује да нико више не говори о ^четири слободе" — слободе су заборављене на тројно.ј конференцији у Москви. Совјети отворено кажу: „Границе Совјетске Уније на западу одређујемо ми и ником не морамо полагати о | Томе рачуна." Америчке новине последњих дана пишу V таквом духу да мали народи Европе могу само да 'буду запрепашћени. „Нека се мали народи не надају у то да ће добити запттиту Британије и г Амеоике од Совјетске Уније." Овај тон штампе с оне стране [ океа .на је несумњив доказ да су 1вашингтонска и лондонска вла-

да коначно решиле да иду до крајње границе попустљивости у свима полиТичким питањима, ка.ко би умолили Совјете да не захтевају други фронт. У Москви нису заборавили сана „четири слободе", већ и на оно што је било светиња за Демократске политичаре овога века. Етнографски принцип одређивања граница потпуно је иЗбачен из сале где заседају три министра, Говори се о стратегиским границама. То је на.јбољи израз за прикривање најциничнијег империјализма. Када је Вашингтон могао да прогласи Азорска острва за Зону стратегиске безбедности Северне Америке, онда зашто не би Совјетска Уиија могла прогласити Пиринеје за гргницу неопхоДНу за Москву са стратегиског гледишта? Цела ова ларма око сфера, федераццја, граница и т. д. нервира британоамерички свет, који схвата да се у Москви води борба трију импери.јализама. Еп ропа остаје прилично равнодушна, јер она зна да се њена судбина решава не тајним дипломатским махинацијама, већ сукобом реалних снага, а реална гнага Европе је таква да ће победити у овом рату. Као доказ те европске хлзднокрвности можемо сматрати оно што ради сада немачки Ра,јх на Балкану. Не обазирући се на ону диплоиатску буру у Москви, немччка политика ради на враћању Балкана солидном и солидарном делу Европе. Она води преговоре о стварању на Балкану таквих прилика које одговарају жељама овдашњег становништва. У Берлину виде да треба још за преме трајања рата претворити Балк^нско полуострво у здрав део Европе. У овоме конструкгивном послу помаже чињеница да је на југоистоку нестало утицаја политике италијанске краљевске куће, да се смањио ефекат енглеског хушкања, а да знатно опада и бољшевички утицај, јер већ многи заблудели елементи показују знаке оздрављења. Нарочито је српски народ дао много доказа своје конструктивне свести и снгге. Узима се у обзир психичка, расна и народна повезаност ко.ја лостоји између Црне Горе и Србије. Зато је циљ немачке политике да се слободно развијају конструктивне стру.је у црногорском народу.

У Хрватској има још много да се ради да би се створио овај ред који треба да се створи на Југоистоку. И поред тога. што је Титов бандитски покрет тамо још довољно јак, ипак се може оптимистички цосматрати развој у Хрватској. Отрежњење се може констатовати и у Грчкој, где се многи елементи враћају правом путу пошто су увидели да су ишли странпути цом. Албанија ,је најзад добила потпуну независност. Немачка војска није тамо окупаторска сила, већ фактор чисто стратегиски у вези са потребама рата. На.јзад, Бугар.ска, чији су намесници били ових дана примљени од стране Вође Рајха, води политику верне сарадље у европској заједници. Узимајући све ово у обзир, можемо се надати да ће немачка политика успети да се на целом Југоистоку створе другарскн односи. Овога се на.јвише плаше непридатељи балканских нзрода, непријатељи Европе. Они шире разне измишљеие вести, као што је на пример вест о немачком по к\'Шају образовања балканске федерације. Ово де било демачтовано из Будимпештб. али не^ рги-патељске интоиге не престају. Ипак то неће моћи да порем^ти пгметан и птнтен р-^вој политичких догаћа^а на Јчтоистоку, који хоће ла буде члан европске згиеднице слоболних нпрода. Европа ради на стварању слоге. Непри.јатељи Европе хоће неслогу. Чак и у њиховим редовима постоји неслога. У Медитеранском савету појавила су се размимоилажења. Совјети нису задовољни акцијом АМГОТ-а. Енглези и Американци бране тај одбор као претставнике својих капиталистичких интереса. Улога Медитеранског комитета била де замишљена у ЛондонУ као улога неког саветодавноГ одбора. Међутим, Совјети захтевају да тад одбор доноси самостглне одлуке и да буде нека врста вЛаде. Ни у Лондону, ни у Вашингтону не могу се помирити са постојањем неке владе у Алжиоу кода не би била потчињена Черчилу и Рузвелту, већ би радила по налогу Стаљина. Ни између Британаца и Амери канаца нема слоге. Јенки сматраду да Енглези немају подма о идеди сарадње међу народима, и зато од њих се не може тражити једнодушност у сбетским питањима. Зато постоји у Америци мишљење да Лондон мора стзорити два одводена савеза: један са САД, а други са СССР. 0,в) де веома карактеристично дер сседочи о таквод неспособности Британоамериканаца да се договсре међусобно, да мораду празити комбинациде код кодих десна рука не би знала шта ради ле ва. Та неслога у непридатељском логору пружа потпуну гаранци-

ДОГАЂАЈИ КА РАТИШШ1А Фронтови којих не&е боти ■

Орган совјетске врховне ком^нде „Краснада звезда" опет оштро захтева стварање другог фронта. Пре тога, као што је познато, био је у том смислу дедан чланак и у „Правди", а и у „Известијама". Енглески лист ,Дејли експрес" у жељи да одобровољи совјетског партнера пише веома увидено да постоди апсолутна сагласност у погледу потребе другог фронта. Али дедино размимоилаЖење може се приметити искључиво у одређивању тачног момента стварања другог фронта. О том тачном моменту разгоВ0|ри се воде већ од средине 1942 године. Прво де било разговора о стварању другог фронта у 1942 гоХИни, затим — у 1943 години. Сада се говори да британоамеричка оружана снага неће стићи да се припреми за други фронт у овој години, а на.јновида вест из Америке каже да ће се генерал Маршал у току идуће године преселити у Енглеску, како би могао да стане на чело инвазионе војске. Д.лле, опет блефирање, а у ствари намера да се ништа не ради. Тад исти „Дејли експрес" понавља аргумснтацију разних енглес.:их и америчких листова који кал<у да инвазија треба темељно да се припреми. Ако би први инвазиони покушад био неу>.пешан, онда не би било мсгућН1 сти поновити подухват. „Њујогк тадмс" отворено признаје да д'е за британоамеричку всјску немогуће прећи преко Канала. „Јунахтед прес" из Вашингтона опшионо јавља о мишљењима се нгтора и посланика коди, на ссћсву надновијих разлагања генеР1ла Маршала, сматраду да „ниЈедан савезнички водни вођа са и^весним познавањем ситуације ке верује да би Британоамерик<;нци могли извршити успешне лнерације у циљу прелажења Ка нгла". Американци сматраду да због дачине Немаца дедан мосјс бган на европској страни Кзнала не би могао да се одржи ни 48 часова. Они мисле (а то млсли и генерал Маршал) да ,је соз^етски захтев у погледу другог. Фронта основан на бољшевичком незна-њу технике, нроблема и ризика амфибиског вођења рата Док генерал Маршал увкјено гоЕори о немогућности др ^гог фронта, генерал Сматс је потпучо отворено рекао да се доуги фронт не може васпоставити. Ме ђ'.1им, Совдети доказу.ју својим партнерима да су Немци скоро иелу своду пешадију из Француске пребацили на Источни фрон г. Тг лажне вести имаду за циљ Дс охрабре Британоамериканце и ла им докажу да де исцркавањ*. Могуће. Лондон и Вашингтон ииак су, изгледа, у начелу решила да

Гомила разорених савезничких авиона

ју да неће успети сви паклени планови уништења Европе и да ће Европа из овога рата изићи као победник и као снага сподена другарством. Сами непри.јатвљи признају да Европи успева рад на остварењу тог другарства. Тако, на пример, Економист де ових дана давио да де спори тем по британоамеричког напредовања у Италиди дао Немачкод могућност да подача ситуацију. „Немци су, Пише тад велики енглески лист, приступили решавању задатака на Балкану са највећом темељитошћу и решеношћу". Темељитост и решеност су залога успеха. Нарочито када постоји општа жеља да се постигне нормализацида прилика. А та жеља постоди код народа Југоистока, коди су толико испаштали због разорног рада Британи.је и Совјетске Уније. — - МЕС. .

де други фронт оћад који се не-1 ће никад створити. Иста слика де и у Азији. На тштичне захтеве Чан Кад пЈекз о стварању бурмаиског Фронта Британци одговардду дз прилике ну.су повољне. Час им смета мг>нсур час смета шо) пема монсу^ нг. Сада де већ одавно прошло кишовито време, а Енглези умеС1 о бурманске офанзчве шаљу свог главнокомандудућег у Чунг кинг. како би убедио Кинезе да не треба да се љуте што де бурмански фронт ,тај фронт који се неће створити. Дакле, и даље остаде дедан ден дини фронх — на Истоку. (Операциде на италиданској терцториди иико не сматра за нешто значадно). На Истоку се бије јед на огромна битка у ко.јој се ис< пс.љава велика енергија Совјета, а и велика отпорна снага Немаца, Часопис Њу уик коментаришући догађаде на Истоку каже да „не< мачко повљачење има облик плаи ског и стратегиског одвадања", Њус кроникл даде места члажу свог водног стручњака, коди каже да не треба заборављади ис* куство из фебруара ове године, када је немачки противнапад уч ништио напредовање совјетсккх армија. Та опасност постоји и данас, каже Американац, додајући: „Совјетски мостобран изгледа на географскод карти сасвим добро, док је, међуТим, у пракси нешто сасвим друг-®." И неутрална штампа сматра са туациду на Истоку такзом да се не може створити закључак о не ком совдетском успеху. Водни коментатор турског листа Сон доста, генерал Демирташ, пише да НемаЧка ништа ниде изгубила од своје борбене снаге. А шваЈЦарски лист Ле моа суис доноси чланак од Пола Жентиеона у ко* ме се констатује да НемачКа не приказуде никакав симптом слабости или малаксалости. Немачки народ примио је са савршеном мирноћом најтежа саопштења, као на пример о Стаљииграду, Тунису и Сицилији, и зато је Немачка снажна на ,,оном фропту који је најважнији,. који је одлучујући — а то је морални фронт. Многоброша Саопштења страних дописника из Берлинл говоге о томе да немачки нарот схЕа та садашњу дефанзивну Фазу ра тг као нешто прелазно. Да он сматра садашња абивањз за кешто што је потпуно поирсдн) у сваком рату са његовим колсбањима ситуације, и да де сн потпуно убеђен да ће немадка оружана снага V потребном тренутку ггрсћи у напад коди ће бити сдлучудући. Немачка спрема разноврсно о* ружде коде сводом снаг:м прелази сзе што де до сада примење< но V рату. То ће бити ор^жде пп. беде. И Јапан спрема на сзом ратишту нове операциде, као гло је садашња офанзива у Јунану Бср бена снага Тродног цакта иије исцрпљена. Она је неисцрлљивз. Тродни пакт ће победити. ' М. ВојлоаА