Srpski narod
Страгга ?
СРПСКИ ПАРОД
1 апрлл №44
27 МАРТ КАО ПРЕКИД КОНТИНУИТЕТА НАШЕ ДРЖАОНЕ ПОЛИТИКЕ
га мира к.ако су га схватили Емацуел Кант и други великн м.ислиоци и вођи родз људског. Почело с.е чак годорити и о Сједиљеним Државауа Европе и о Пан-Еерори. Али је већ идуће године иео тал идеализдм имао ла падце у воду и „Женевски 11ротокол" да буде еа'храњ.ен зат ошт,о Енглеска нцде цриетзла на н,ега. Ла сам имао прилика да пвисуствујем иеторијској гедници Саве/а Ј1иге Народа- на ко.јо.ј јц Сер Остиа Чемберлен еуво и енр којно одбио разлоге АРнетида Бријана, као што еам иете 1925 године могао да поематрам скр" ро изблиза оне комедше које су се одагравале у Жеиеви у вези са пропадањем других Бријановкх напора. Схвативши да нам не оста.је ништа друго него само изузимаше из тј К расхрз веДиких, ја сам од тада говорио и писао о иотреби да будемо неутрални кар Швајцар.ска. У свакоме случзју бно сам за ичузимап.е наше земље из европ^ских обрачунавања у толико пре што се већ од Бријановцх времеда говорило о недељивостн рата и мира •**- једна теориЈа коЈа ни мало није конвенирала нашој консервативноЈ политици по Паши^ером рецепту. Та теог рија је, цреведена нз прост језик, V ствари значила да кад рату.ју великц, да морају рзтовати и мали, без обздра да .ди су њихови интереси у пцтању или не. Поеле 1930, Краљ Александар је предузео свој план оргапизовања Балканз у цилјУ ц.егорог општ.ег неутралисаша, што је зцачило проширавање базе за ефикабнију неутралност наше земље. Ми још не можемо дз схватимо велцчину тв шегове замисли, али јо.1 нико паметан већ Лнас не може порицати основаност и логику. Ади је Краљ прерано погинуо и ондз је, после нзвесног засто.ја, велике сме» рове Пашићеве и Краљеве полнтике наставио у једно.ј сицтези тих смерова Милан Стодзлиновић. , Ваља међутим одмах нацомекути да је ту полцтику инагуриеао сам Квез. Павле, коме је Лондон после 9 октобра привзтно и јавно, пвеко штзмне, саветовао мир и непоередан снора« зум са Немачком н Италцјом. Ово данас може изгледати некоме и парадоксадно, али то встају историске чињенице. које се могу потврднти и ц#татима енглеске штампе нз 1934 и 1931 године. Ја сам одмах бир мећу онимз који су се потпуно задожили за ту политику, јер за мене није било ништа лакше него да наставнм оно што еам рздио цод . Пашићем и под Крзљем Адександром. Сви моји укуси и искуствз једног цолитичког новинЗР? су ми чак налагзли да се заложнм за ту мивотворну воднтику чувања онога што се крваво стекло. Сматрзо сам да ћу тако најбоље послужити монархистичко.ј и евакој друго.1 конструктнвној иде.ји од које зависи наш ред и норедак, У сталноме кон' такту са претседнцком Стодади* новићем, у неколико инструктивних разговора са Кнезом, добијао сам потстреке за свој став. Али сам и V разговорима са нашим војнииима увек добидао поТт стицаје да се свом снагом своде личности заложим за ту политику. Нзши нз.јвећи војници, миннстри во.јни, Чланови Ратнога Савета ц војни писии су ми говорили: „Смело напред. то је нзшз политика". Приликом посете М^лана СтоЈадиновића Берлину ја сам кзо директор „Авале" отншао V Немачку три дана пре н»ега, да спремим своје сервисе. На станивт ме је у Беолину дочекао јсдан високи немачкн функцио?
(Насгавак са 3-ће стране) нер, који ме је поздравио и рекао ми да мо.ја отаџбнна има немзчку гарантију сво.је безбедности према свима и свакоме и да ће Неадачкз смзтрати зз сззи« ђеЈЈј ако ико нзнздде Шш земљу- Јџ сам га ззпитде је ли то његово лично уверење и-ш опште упутство. Он ми је на' тр одгово рио: „Мени је издат налог да вам то кал<ем. дз бисте као првн Стојадиновићев еарадцик у штам пи знали шга вацш земља знзчи за Иемачку, те дз се према томе равнате".,. Онда сам гз 1 'а замолио дз то саои !Ј1тец .е доставим сзојо.ј Влади, што сам и учинио један сат доцније, А трц-четири дзна после тога Адолф Хитдер је рекао мени ц асталим нашим новинарима? „Мн смо - вечцтн суседи. Ја желим да Југослииија буде велнка. моћна и јс)ка." Самим тим ми смо били зздовољни, а коистатовали смо, када смо се вратнли. дз Је задовољан и цео свет у Београду и V земљи. Војни круговн, онц највцши и најодговорннји, рдобрилн су Сто.јадиновићеву политнку, з мани су моЈн сељзци, стари . рзтници , говорнли и иисзли да је то вдто ради Сто.јадиновић на.јважнија. најпаметни.ја ц најбоља ствзр... Износећи ове реминишешшје сздд, о трогодифНзИИИ наше каг тастрофе. ја, молим читаоце да ме извине зко им изгледам лнчзн, алн сам кгео ла овим нзлагашем укажем на две три ствари: 1) Да 25, мзрт 1041 — кзда смо потписалц Пакт у Бечу -— није био без икакве логичне везе са вивде него дводеценнјумском по-
литиком мира наше земље, иего да је та.ј чин био у етвари самд .једна кзрикз у ономе лаццу ко.ји 1'е контин.уално везивао наше напоре у циљу одржања мцрз, чињене 1ош од Пашићецог времб' нз; 2) Дзлш.Је раћено без консултовања одгпворннх војиих Фзктсра и да еу они билч срн, од 1934 до 194 Ј године, за конеервзтцвну и дефанзивнУ ЛННН.ЈУ. коју је обелеи<ио Пашић и 3) Да је раћенц сзвесио. У најбољо.ј вери и најбољој намери дз се послужи народу и државц.. 27 мартз ,је међутим брисана та аелика политика. Створена је 1а1)и1а гзза, Бачене су крилзтице о епзсзвању земље, убачена у свет сплетка да је све пре 27 мартз било ззснова.чо на иддаји, пррвапи, прода.ш итд. А.ли пра* тив 27 марта говори јо дз смо ми пре јог9 датумз поето.јали, а да смо носле тога дзтума ПРОнали. Трогодишње муке н иску? Ц1вн.а дошла ру да ее разлике | уоче још потпуније... Хтели не хтели. ми дацзс немамо више да бирамо. него да се цотчинимо рно.ј лргици Ко'у са војннчком .јасноћом и пзтриотском пожртвованошћу застуна -генераЛ Нвдић, претседник Српске влзде. Можемо жалити претрпљене штете ц изгубљену добит —- јер су то две ствари! али не смемо улззити у нове штет« И У нове ризике. Морамо дакле да остзнемо мирнн и да у данашњим бедама гледамо не само иекупљење за једну политичку погоешку. него и јеметво за једну бољу будућност. .верујући V Богз и у Шегову даавду!
V шии\м ош
Ударчла опа вејавнца у понедељ^к иа ре кдва одлучнх да прђем од куће. На Теразијама е.ретох једџог пријатеља који ме зауставн. Јеси ли вндео ово чудо? упџт4 ме он, --- Снег у ово доба иије чудо! Баба Марта -™ одговорнх ја, а он мн џе.пи: »» Море, нн.Је та због марта већ н иебо н.чаче због наше г.1упости. Данае је 27 марг.., * СипоК пџнђох цџ једног старог друга. којџ ме нвзва д а свратимо на по „једну". Уђосмо у ,;едцу кафану и поручџсмо дв$ у&/д, Таман ми добисмо поручено пиће када нам цристуци једџц једничкн познавџк. -— Шта радите ш двојииз? Ми вала ништа, а ђаш смо неког чекцли да нам исприча новости. V— Какве новости, какви ђакрачи! узвикну овај наш позншник. Зар има наде за наРОД У чије име говоре: Броз, $ићанић, Пијадв, Харџсон, Кунц и тма слнчни!!! Ко је то сад тај Кунц? ууешах се ја у разговор. То је муж оперске певачице Зденке Кунц-Милинов, онај угојени јеврејин који ШИВИ од сво/е жепе. Када је био у Београду рече ц# српски језнк да Ј6 лив-
СЕДАМНАЕСТ ПОЕНА
У Светском рату (е Антзнта рзо дз говори, изко ниЈе имзр добила рат нз поене: 14 цоена! шта дз каже. Морзо је зато, што
Вплзоцоме изјаве омеквдаии отцор РајхзУ овом рату Черчил и Рузвелт нокушали су дз поћу путем Вилзонз и објзвили такозваиу Атлантоку повељу. Пошто су ту повељу писали седећи па броду. т. ј. писзлЛ су нз роди. од ТОГ пиоањд садз већ ни.је оетало ни трагз- М»ћунм, нешто треба да се уради на. политичком ратишТУ, повдто не могу нвдцта дз Vраде на војном попривдТУ, Заго је, сад Хал дао једиу ч идјаву. То еу Вилзонови поени плус још три. 17 поеца Халд претстављају покушај да преваре противника нз Вилзонов нзччц. То је смеЈнан покувдзј, деј) преварз може да успе једзнпут. а два пута Иети швиидл не пали, Свет није придзо никакве важиости овој Ха,10во1 изјави, чак и амерички листовн цишу да она претстављз „зпстрзктно сакунљање опвдтих местз". Њујорк' хералд трибјун сматрд Х»лову изјаву зз иово бесмислено метзнисање. Са мало већом пажњом свет је слушао Черчилов говор. Пажња ,!е била већз зато нтто де британска пропаганда наговестила неке сензационалне издаве. Нарочито у погледу лругог фронта. Међутим, Черчилов говор био ,|е таквог садржаја да се цео свет питв: ззвдто је морзо уопште да товори . кал није имао ни повода за говоп. нити материјалз за нсти. Черчил није ништа ннтересзнтно рекао о војнод еитуаииш (само де понављд,о речи „рззочаргтни смо"). 0 политичкод ситуациш де казао још ман.е иего о војнод. Н»!внвде се задржао на унутраитњеполитичкој еитуацн.ш у Британиди. ( По трме ее види да је његов горор био намењен скоро искљу
С уIје нашдо за потпуно неопходио дз постигне два циља, и то: по во, дз умири разноливу оцозициду глади, кодз са рззних ТсеН' тора Доњег доуа критикује вла. дииу полнтику. И ДРУго. ла о храбри еводе суграђане коди сУ јако клоцули духом' под утицадем поновцих и дзких цемдчких в.аздубтних напада, под утицатем совјетске активиости на фронту, под утицадем комунистцчке де< латцоети на Медитерану, вод утццајем неуспеха пресиде цџ Тур ску, Шпанију, Ирску н др., под утица.јем изјаве Јапанеке вдзде о циљевимз нове оф^нзиве ЈЗ' иана, офснзивс према Индији.
Токно је свечано рз.јавио да се националиој индуекој влади стзвљају на рзеположење лве областн које ће бчти ослобоћене од Енглеза у Индидн. Ова нсдвосмислена ц потпуно лскрена изјава преносн те}киште рата на бурманоко-нндуској граниин нз сфере чисто ратннх оцерацида у сферу полнтичке борбе: индуски наиионалиаам добида снагу у еукобу са енглеском тираннг јом. Догаћаји гтследњнх дана су јовд једном доказади огромну рззлику између ратиих планова коалиције и Тродног ракта. Док се у коалицији оддвно говори дз мале и средње земље не смеду да рефлектираду после рата на потнун суверенитет, док је јуче Идн рекао да велике енаге морају да решавају питања мећУ' народне политике, дотле дршаве Тројног пакта подупиру наиионзлне тежше. народа који се ета -ј вљају у борбу против тираније 1 тичкјј . Евроггска снага Не побеВагаиш гона, Москве и Лондона. ј днти в војнички. Европа ће би
тралрод вдтзмии. Тако шведски листови пишу да Черчилов говор оставља иепридатан осећад дезоријентациде. Шввђани кажу да од Атллцтеке карте ко.1а је цостада безначздна Ерглези нису предложили ни један 1едини план за међуеадезничку сарадњу • у будућности. Од срих врста међународне еарадц.е само двдна д'е постгла очигледиз. А то де сарадања Американацз и девреда. 0«их дана је Рузвелт из.јавио да де зарринут због еудбине 700.000 јевреја У Мзђарској. Овај девредеки слуга на гтретседничкот столиии је толико бесраман, да се брине за јевреде е друге стоане океанз, џ не брине се о томе вдта један милион цриаца живи у његевој држави У нриликама квје не одговарају достојдиству човекз. Једзн милион црнацз нема грађанскик права, а нема ни могућности дз ее брани од див љег линчоваф«, У овој Рузвелтово,! брнзи о еудбини д .евреЈа у Мзћ^рскод ВИ' димо још један дивљи иинизам. рузвелт се еекира поводом про» мене еитузциде у Мађарскод за то вдто ће се можда погорвдати судбииа 700.000 јевреја. Али он ћути о томе вдто су ови јевреЈи хтеди не еамо да рогорвдају суд бину 12 чилиора Мзђара. већ р да их -еве упропасте мооално. ј знатан деа да упропасте и фи зиЧки — ово би се немииовно десило дз еу Совјети' окупирали Мађареку. Мађар^ка је иа време пролреда опзсроет и иовдла је иовим ДУТШ, нутем потпуиог за.тзгашз аа општу европеку ствар. Европска идеда цобеђује 8 ,оли-
љџчкиа сџд мам П9пуЈе преко рџдија и учи нас шта да радимо -7- одговори он. — Вала, када /е у иџе шецских поЋОмакџ Косовке девојке говорила Паулина Лебл-Албала, зашто да у име Срба не говори тџј Кунц — рече иој друг. *••• Вала —' рече Тиосав на пшјаци у Гроцкој своме комшији Вилогију — лепо говори овај наш прецедник Недић. Ко из кња Гв дџ чита. Скочисмо иџглавичкџ у ова рат џ сад молимо Брга да уфатимо неки кусур... — Тако је то кад човек поманџта у пуној кући. Мора да уч*нц неку пакост и то у првон реду себи. Тако је и оиај Симовшћ тео иешто дџ изигрџва а кџда запе он се изгуби а народ оста аа ввтрометини.
Ово схвзгзше разлике између | ти спавдена взјезде
диво Енглезима. Черчиж је ро- две иолитике опаш* ев м « 1 жш.
Знтиевроп1*Е& СВЕТЛА ИМЕНА Уеммет и&с&ећет МасљлЖићџ (Насгавак са 3-ће сгране) Моје еу речи блед од]ек опита српске туге за пуковнимом Мосаловићем. У овбм скром«ом по> мвну, Његошеви су стихови јел*ни украс достојан његовог славног имена. Само цвећв из Горског Вијенца приличи чвивом Србину као што је био Милош Масаловић. Грешно је Ма шта у том цвећу дотеривати. Непристојно Јр ишта мењати у стиховимп генијалии* песника, Ипвк, Ја сам св усудио да у једном Њагошевом стиху само једну реч заменим другом- Ако сам у праву, и сам Његош би ми ту непристојност о» прос .тио, У посвети КараЈјорђу, Његош кажа — »Ево тајна бесмртник*: цаде Србу сталне груди«. У посвети Масаловићу, ја сам заменио речи »еталие груди« изразом »челик-груди«. Одлични Његошев коментатор, г. Т. Ђукић, у СВОМ издан.у Горског Оијенца, тумачи епитет »стални« у смислу вечне постојаности, Међутим, у том елучају, Његош би пре изабрао неку другу српску реч која би песнички јаче звучила и као метафора више потсећала на челик, на пример, наш вридев чврст или тард, пошто се и у народу говори »воља чврста као челик« или »срце тврђе од камена«. У француском језику постоји израз »атгајп«, и у песничком стиЛу каже се »роНг1пе с!' а1га!п» (челичне груди), »собиг с1' а!гат« (као у нашој народној песми о Ма|ци Југовића: »И ту мајкл тврд« срца била«). Његош је патио од сушице. Разлог више да његов кваликатив »сталии«. у вези еа грудима, ие треба схватити у неком преносном смислу. »Сталне груди« значе буквапно »челичне груди«. Дв нв би једним сувишним слогом пореметио свој стик, Његош -» који је познавао руски језик и руску књижевност — заменио ја орпски придев »челични« руском речи »стални«, Он је знао за ту реч која је јвдан германизам у руском јвзику (стаљ — 51аМ, челик, стал>ној — челични). Нвка ова моја успоменл на М»сало^ића послужи као повод за раепрћвљањв тога књижевног детаља, као што је мени послужил« да једно светло име у српскоЈ историји вежем за једно најсв«т> дајв им« у. српској поезијји.