Srpski narod

' ■ шц

Добровољци су слуге Србије и српскога народа. Ко им шта друго приписује и подмеће неправду им начоси и страшно ћређа жртве које су они дали дбсада у борби за Србију. Добровољачка служба Србији И Српскоме народу подвиг је с&моодрицања и жртве. Ко је поштен и ко има чисто срце и добру намеру о томе се може лако и непосредно уверити. Само стихиска љубав према отаџбини, љубав према свако ј поштенОј српској глави и оДаност до смртне жртве своме народу могу дати снагу да се излржн све оно што су добровољци за ове три године дана издржали. Они су нападаџи, блаћени, клеветани; гладоаали су и сиротовали, ишли боси и поцепани али дух и љубав према отаџбини није се код њих смањио. Напротив, што је било више беде, несрећа и страдања, то је све више расла њихова морална снага, духовна јачина и готовост на жртву. Сва искушења и све недаће нису их сломиле. Као и првога дана они су и данаа непоколебиви, постојани и гранитно чврсти Као и онда и данас су они слуге Србу је и њен мач у борби против свих носилаца хаоса, пометње и безумља. Свесно се подредити служењу отаџбини и обуздати у себи све личне жеље и амбици је велики је морални подвиг и знак огромне духовне јачине. Одрећи се себе и личнога живота без великих потреса и напора могу људи који су превалили подне свога живота. У добровољцима је највећи бро ј младића, онога што српски род и српска земља на јлепше и најчистије могу дати. Сви су они у пролећу свога живота, тек почели да живе, а тако без потреса и без жаљења поклатају своје животе отаџбини. И то онда к&да њихови вршњаци у овоме граду и у овој земљи благују у обиљу в безбедпости, заборављајући да им је и једно и друго омогућено жртвом ове најчисти је српске младости која се спаљу.је на оги>у жртве и пламену љубави према сво јо ј земљи. И док ови служе и животе своје дају ови други и прљава позадина која иза њих стоји. подмећу им да се добровољци боре за власт и за позиције, за све оно без чега овај неактивни, промашени и пасивни сло ј не може да замисли живот. Своју синовску службу Срби ји добровољци су Показали у безброј прилика досада. Они је посведочавају и данас на спољатњем фронту борбе за Србију, у

оштрим в крвавим сукобима са најјачим и најборбенијим Титовим ударним снагама ломећи их снагом своје вере, свога идеала и својих

мишица. Шибти јот увек неродољубивим подмегањима оних који својим животом и својим прљавим устима припремају пут партиза-

На брежуљку малом гробови сад лелгз гда су се некад нвласола стедл, три дрвена крста само још бележв место где су пала три јунака млаДа. Давно је то било, јесењега дана, док је киша ромињала, лила, уморни од блрбе н крвавих рана склопили су очи... А борба је билв крвава и тешк& Први беше дете св Косовв поља, млвд и снажаи као и косовски дивм, верујући чврсто у времена боља, славно пад® да му Отаџбина живи. И у зздњел! чаеу он жм*от« свога са осмехом среће прошапута тишв; »ПоздравЧе ми оца, мајку, брата могв. Јср видети их нећу никад више.... Реците им, друзм, да сам храбро пво. Нек иа плачу за мном, морао сам тако, За Србију мајку и живот сам дао... Као што би моро учинити свако!..« Посл1«ди»в му речч уа ш«лта«м» гроод ветар склни к небу подиже и вину, кво в&ру силну у долазак да«а шТо ће новим сјајем сутра да нам сику! Друти бвше дегв Јадранскога мора, вековима нашу земљу што ном краси * Погибе да&еко преко брда, гора, чувајућ' јој славу да се не угаси, Пао јв без речк м маклч?ог глас« али х;рвбро, часно ко што јунак гине, верујући чврстО до посладњаг часа да ће Ново Доба једнОм да нам сине. Знао јв он добро да су тешки пут* којчм идв, ствара и ка циљу хита. И да једког дана отац ће му чутк да син му је пао... кад за њега пнта. Зато храбро паде. И без трунке страха У младости својбј на Голготу крену, веруЈући чврсто до последњег даха У Србију мајку и побвду њену. Тр<=Ли жтед® мргеп да оссати друге,' ма да крв је лила из њзгових рана и погибе храбро посла бсрбе дуге, уз прасак пушака на залазу дана... Често нам Је пута причао о себи, ЦЈумадији дивној и родноме крају.« Да умрвти никад ни жалио нв би, само да св врати опет старом фју. Дух, снагв и вера Беликога Вожд« н»ега води, снажи, у животу краси... Са ранама заТо и бори се можда до последн»ег даха док св нв угаси!_ На брежуљку мвлом гробови сад лежв где су се иркад напасала стада, три дрвена крста само још бележв место гдв су палв три јунвка млада... Давко је то бчло, јесења дама дојс је кишв тихо ромињола, лила, уморни од борбе и крвввих рана склопили су очи... А борба Јв била крвава и тешкв.

Др«гоп,уб Р. %ури!1

тма, иа цичи и зими, шивани ветром и снегом по врлетима и џбуновима, српски добровољци одужују свој Дуг сво јој земљи ш не мислећи на топла и мека пребивалишта ових велеградских и малоградских готована, који прислушкују шта вели ко ја страна радиостаница о њиховом ставу и њиховом родољубљу. Из служења ових самозаборавних и пожртвованих људи рађа се нова отаџбина и снажи Србија према свим искушењима која долазе и споља и изнутра. У 'срцима народа ко ји види и посматра ова ј подвиг српских добровољаца расцветава се очинска љубав према њима. Народ види, осећа и доживљује лепоту њихова служења Србији ш велтанствено сти њиховог подвига. Он их зове сво јом децом. То су они у пуном и правом смислу речш. Најидеалнија народпа деца и на .јнесебичније слуге Србије. Не горде се добровољци својим сжуЖењем Србији.

Они знаЈу да свп њихоаи успеси и све победе нису ништа друго него увод у велике борбе које још претстоје на путу пуног обезбеђења српске слободе и српског на претка. Њих не плаши никаква збиља борби ко је се већ оцртавају на видицима. Боли их само непоштена и зло намерна реч оних који у овој борби праве послове, богате се, хвагају везе са непријатељима српскога о^дрављења ш процвата, а руже и хуле на добровољце. Али то је све мало према величини добровољачког служења и према идеалима за које се они боре■ Добровољци су истинске слуге Србије. Не обичне слуге, него слуге са јасним видицима, чистим срцем ш готовошћу да онемогуће сва исходишта трулежи и заразе у овој земљи која толико пати. Они су слуге којв синовски служе Отаџбини. А синовство увек даје права која искључује најамничко слугерање.

Зашто гину деца'

Тешка н Јфвава садашљица пуиа мрачцих н.тмуонах дана. по ставцла (е пред све нас читав сплет трагич«ошћу повезаних питања. питања од чијег решења зависи опстанак Србије и будућ. кост нашег народа. Кобним грешкама и заблудама у којима је зкивела наша одооћена интелигенција, верно подешавајући да се народни живот развија кроз п>нхове. мат.еои!алисти «<ке систе* ме. доведена је наша земл.а и васцелн народ у страшну. опш;теживотну катаклизму. из ко.је нам је неоаходно потОебно изићн. На свим плановима Иародног жи. вота, напуштајући исконски и злрави наоодни дух. изгубили смо чврсту подлогу за конструктивно подизан>е народа и одали се баратаАу и бољаљу по ћубоиштима Тућих излапелих индиии* дуалистичких идеја. које су својим заразним и стоаховитим кли. цама затровале наш народни ооганизам и довеле га у стање тешке и мучне агонше. Одоичући се свесно или несвесцо своде истооије и култа својих предака упливали смо V воде прљаве и безморалне светске даиашњице и падајући под њен утииај скренули смо и окренули лећа сопском иаоодном духу. због чега Смо најзад и упали V поеопасно стање своје општеЖивотие конзе. Као гато свака коиза има своје повољно или неповољно по ооганизам решен>е. то се и сопски наролнн организам налази сзд& поед дилемом повољног или неповољног ре.шења, поед дилемом спаса или смоти. Свесни таквога ста «>8 у коме се налази нат сопски наоод. а нашавши V нсто воеме и излаз цз шега. пошли смо ми депа !ош недооасла. да V кови и мукама свог младићског живота испаштамо гоехове својих отаца. који су немајући довољно моралне снаге и хоабОости допустили да се вековно дело наших дедова. које !е Некада покосило сВим громовима и бурама на овој ветромеТини. данас соуши као тоошна и слаба кућа Д опустили су они да се вековни иаеали Српства упрљају у блату и ка-

љузи модеонога духа. Нису српски идеали пали поед бу.јицом савоеменог покварењаштва које је несумњиво обузело и поиголило широке наоодје масе а карсчито интелигенцију. Не. онм нису пали јео иетина стоји чврсто уз њих, она их дожи и напа.ја чистим и здравим поегнућима ко.ја су израз сопске племените и осећајне душе. Али. на* жалост, вео пољаве данашњице успео је да својнм примамљивим идејама привеже нашу интелигенцију уз себе и да је тако одво.ји Од српског светог огњишта. да га одвоји од народа који је 0'Д сво.је интелигенццје зсхтезао много и много. Као последииа такве луховне општежнвотне катаклизме дошао је иеумитан губитак и слом наше државие зајед)1ице и страховнти хаос и крзављење у нашем народу.. Изгубили смо дожаву и слобоДУ Своју, али она! ведри и здравн наоодни дух успео се је сачувати. Наши вековни и велики идеали још су остгли неостварени и они су V име српске будућиости вапили за својим оства. Сењем. за сводом победом. Они су остали и још жнве. али њих је потребно и носити. зл (њихо&о остваОење потребнО Се је и боОити. А ко то може и ко то данас једиио чина? Поисталице и субоони труле демократије и ковавог комунизмз то наравно не могу чинити. Јер они су били ти. којв су својом иенаоолиом бообом утипали на вишу интелигенииЈу и наш на. род . дз скрене са злравог. сопског пута и ла залута V кобие плиткости П'ћинштнне и покваоенштиие. О неопредељеним и иеутралцима ткзв. „соедоњама" не тоеба ни говорити Јер они су недостоши наше речи. Па добро, упитаће неко. па ко носи и ко се бори за те идеале? Посто1и 1елна младост која 1е у рзним данима свога младићског живота осетила сву трагику и коб доба у коме !е живела. Осећала 1е то она чвоето својим племрнитим соием, осећала то (Наставак на б-ој страни)