Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ НА#ОД

5 }уна 1941

ЕКСПЛОАТАТОРИ

Код каолираца постоји један пропагандистички трик: говоре о послератиом урећењу света као да се тај послератни момент већ приближио. Али та.ј трик делује само код људи слабијих живаца и слабије памети. Код већине љу ди и народа он изазива реакцију баш супротну оној коду очекују у Лондбну и Вашингтону. Ово претресање послератног уређења је у стеари фабриковање ратних циљева. Већ сама чињеница да се ратни циљеви формулишу у петој години рата доказује да Лондон и Вашингтон нису имали никаквог другог циља кад су стварали овај рат, него да васпоставе јеврејску моћ у Европи. Јавна дискусија о ратним цтЈЉевима коалиције ствара по целом свету веома мучан утисак. Из из.јава америчких и британских др. жавника произилази да се такозване „велике демократије" боре за успостављење једне светске диктатуре невиђеног замаха. Хал је ових дана изјавио да је спреман да разговара са Британи.јом, СССР и Кином о успостављењу после рата једног си' стема безбедности. Реч „безбедност" замењује Халу ону праву реч коју би требало употребити: „тирани.ја". Америка намерава да организу.је систем тирани.је четири државе над свима народима света. Она не пита да лп би се Србима, или Шпанцима, или Арабљанима свиђало да четири државе расправља.ју о судбини свеколиког човечанства, да имају оружану снагу кода ће њи хове пресуде извршивати и да има.ју целокупну економску доминацију која би створила потпуну зависност ^свиду држава од летири експлоататорске снаге. Бнглески државник Хор смању.је број експлоататора са четири на три. Он сматра да ће после рата свет бцти подељен у три велике зоне: америчк.у, совјетску и британску. Европу он уопшге не узима у обзир. Чини се да се он нада да ће један део Европе припасти британској држави, ако она успе нешто да оспори Совјетима. Ова два држав ника нису усамљени у сво.јим излаган >и (ла. Оно што су Хал и Хор рекли говоое и пишу скоро сви британоамерички људи од политике или публицисти. Не-ма ни најмање сумње да су антиевропске снаге намерене да одузму Европи њену водећу улогу у све ту и да одузму европским народима право да живи како оии желе. Баш супротан циљ став.ља пред собом Немачка. ко.ја се бори за образовање европске зајед ницв слобддних народа. Исти диљ ставља и Јапан за источноазиски простор. Исту иде.ју проглашује Тројни пакт за све народе света — Индусе, Арабљане итд., ,јер је ратни циљ Тро.јног пакта оДрећен и јасан: успоставити солидарност слободних народа. Највећи де цинизам када Рузвелт проглашује да намеравана стратегиска акција у Еврони тре ба да носи назив „ослобоћење". Ослобоћење од оне слободе ко.ја је загарантована свим народима после победе Тројног пакта. Ослобоћење од независности и самосталности. о чему тако много гишу Британоамериканци. тврдеки да је по.јам неутралности застарео и да се мора ревидирати и појам суверенитета. На.јбруталнији притисак према Ееутралцима. најбезобразније по нашање према такозваним емигрантским владама, најдивљи терор према народима Европе то су предзнаци онога „уреће1ња" света, ко.је би хтели да спро веду коалирци. Ништа не обелеокава цинизам њихове политике аче него што су Черчилове реV говом последњем говору: годржавамо једног краља, државамо дедног комуни, гмо увек само оно што ;п вла-ститом интересу". •> а који тако мисли и

од државног система коди стварају такви државници свет не мо же очекивати ништа добро. А и не мора ништа очекивати, дер цела ова комедида око формулисања оатних циљева и око дебате о послератном урећењу према капиталистичко . комунистикод мустри нема никаквог практичног значада. За спровоћење неког послератног система греба добити рат. А коалицида са комунистима неће рат добити, дер има против себе не само моћ

не противнике коди се оружано боре, већ има и тежак терет антипатиде свих народа коди воле слободу и независиост. Нолитички де коалицида изгубила рат. То се надбоље види по онод брзо.ј еволуцији јавног мнења у Европи које се сада све даче изражава, а кода се ■ може обележити као пут од става ишчекивања у став мржње према комунистичком зверству и коалиционом терору. МЕС.

БЕЗ ГЛАВНОГ РАТИШТА

До сада се Источни фронт сматрао за главно ратиште. Сада на њему не.ма никакве борбене делатности и моментано он де престао да буде ратиште, а камоли главно ратиште. Додуше, на њему се спрема нешто велико. Немачка авидација бомбардуде саобраћа.ше чворове, кроз коде иду транспорти према Доњем Дњепру. према области северно од Јашиа и према зони источно од Лавова. Вероватно да ће овде започети велика битка. А можда дош и коц Витебска. Али за сада нема борбених акцида, и зато Источни фронт данас није главно ратиште. Италидански фронт такоће ниде главно ратиште. И поред тога што се данас на њему одигравају на.јглавниде борбене догаћаде, ова.ј фронт има другостепени значад. Ништа за то што су Британоамериканци бацили у борбу већи брод дивизида, ништа за то што су удаЈрне дивизиде од Мароканаца опремљене стотинама тенкова, ништа за то што многобродна артилерида подупире покрете непридатељске пешадије: и поред жестине битке. то де само локална битка. кода може у догледном времену одлучити судбину Рима. Нико не зна да ли ће генералФелдмаршал Кеселринг бранити Рим, или ће да га препусти непријатељу. Никакве водничке користи Немци немаду од Рима. Баш напротив. Не говорећи већ о тешкоћама снабдевања милион ског града, сама чињеница што се тад град налази у непосреднод близини борбеног фронта .а не може бити искоришћен чак ни као саобраћа.ши чвор. (дер су га Немци прогласили за слободан град), терети немачки генегралштаб италиданског фронта. Зато питање одбране прилаза Риму је у ствари питање спровоћења целокупног операциског плана на дужноиталиданском фронту. Ако де Кеселринг остао одлучан при томе да се непридатељу указуде длто дачи отпор |'ул<но од Рима, онда ће се тад отпор указати све дотле док ће то бити корисно за немачку оператику. Сада де тад отпор користан за Немце. Неколико најбољих Александрових дивизида, а то су Мароканци, већ су тешко искрвавиле. Његове компактне формациде тенкова имале су надтежих губитака. А нигде ниде успео ни надскромнији тактички потез нигде пробода. нигде опкољавања, нигде унидптења немачких борбених група. Битка кода се сада води де велика борба кода треба да траде недељама и месецима. Зато се не може догаћад дедног дана или расматрање као неки стратегисдш резултат. Борба де тек започела, а њен завршетак ће да се изводуде након многих и тешких промена, у ко.шма ће се час испољити локални успех коалираца, час локални успех Немаца. Немци воде битку са надвећом уздржљивотћу, дер, изгледа, сма трају да ће тек доцниде наступи. ти подесан моменат за операциску контракциду. Они се не журе са том противакцијом, јер је ита

лијаиско ратиште другостепено ратиште. Али ни западно ратиште није добило значад главнот ратишта. Тамо се ништа дош не ради, што би могло да подигне западну гра ницу Европе на ступањ главног ратишта. Претње борбом још ни су борба. И зато .је западно ратиште само кандидат за главно ратиште. Ова ваздушна бомбардовања кода се сада на западу врше у већем обиму нису неке акциде коде би могле да даду западној Европи значад главног ратишта. То су само припреме за веће операциде на обали и на копну. Те припреме надвише погаћаду цивилно становништво француских градова које трпи најтеже губитке. Трагична судбина овог становништва за време припреме инвазиде ствара појам о томе каква ће да буду страдања Француза и Белгиданаца, или можда Данаца. или других народа ма кодег било дела Европе. где ће доћи „ослободиоци" да би мачем и ватром постигли свод циљ. Тад циљ де господарење светом. диктатура три велике силе над свима на родима света. Тад циљ су прозре ли сви мали и велики народи и зато они желе победу не „ослободилаца". већ Тродног пакта. М. Војновић

ПРЕТСЕДНИК БЛАДЕ ПРИМИО ЈЕ МЛАДОГ ХЕРОЈА ЗОРАНА РОТЕРА

■ шшш. ннн Претседнин владе генерал М. Недић честита мапоме Зорану (Фото: С. Н.)

Приликом последњег бомбардовања Београда од стране англоамеричких ваздушних гангстера, нарочито се, у помагању и указивању прве помоћи многобројним рањеницима и настрадалим, истакао шеснаестогодишњи дреерски радник Зоран Ротер. Овај -пожртвовани младић био је тај који је, још док су англоамеричке бомбе пљуштале по Пашином брду и Котеж Неимару, у сталном и непрекидном трку преносио воду са најближе чесме и њом умивао и поливао искрвављена лица, појио и гасио жеђ и враћао V свест многе људе, жене и децу, који су беспомоћно лежади на и испод рушевина својих домова, често крај потпуио унакажених лешева сво јих укућана., Када се касниде указала потреба за пренос мртвих и рањених, млади Зоран је исто тако био мећУ првима који се прихватио ове дужности.

ПОЉОПРИВРЕДНН РАДОВИ У ЈУНУ

НА ДОМУ Припреми све што ,је потребно за жетву и вршидбу стрних усева. Набави. припреми и наоштри косу, српове и други алат потребан за жетву. Прегледад, доведи у исправно стање и подмажи жетелицу. вршалицу и обезбеди потребно мазиво, гориво и радну снагу. Приптреми житнице, очиси их од прашине. проветри и дезинфикуд запаљСним сумпором. КО ДСТОКЕ И ЖИВИНЕ Старај се да стока има довољно и добре паше или да добије довољно зелене хране ако је храниш у стади. Приплодну стоку држи стално на пашњаку или у испусту. Ако на пашњаку нема хлада направи мале заклоне од сламе. лозе или шуме где ће стока моћи да се склони од желе или невремена. Стоку редовно под и млада грла прихрањуј дз би се што боељ развила. Радну стоку до'бро храни да би могао обавити жетву. превлачење жита, вршидбу и преоравање стрњишта. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Обави на време прашење кукуруза. пасуља, репе и других окопавина. Стрме усеве жањи и стрниште одмах плитко преоравад да би сачувао влагу, а заоравањем стрњике поћубрио и припремио земл^у за идући усев. До бро де ако преорану стрњику подрљаш и поваљаш. На дечменим стрњикама сед кукурузиу сачму, хељду, просо, мухар или пострну репу угарњачу. Доврши кошење ливада и садени сено.

У ПОВРТЊАКУ Ако нема кише праши и заливад поврће што чешће. РасаћУ.1 купус, кељ и карфиол за зимску потродпњу. Крадем месеца сеј бо рахиду. градцак. спанаћ. салату и краставце за десењу потрошњу. У првод половини месеца калеми руже. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Бери и износи на продаду дозрело воће. Окопавад воћке и саднице у растилу. Ако приметиш лисне ваши на воћкама или садницима прскад раствором _никотина или афидона. Сасецад у основи изданке из подлоге и боч не младаре на садницама код којих се образовала круна. На чучавим воћкама скидај непотт)е6не младаре. У ВИНОГРАДУ и ПОДРУМУ Виноград редовно праши. прскад. везуд и заламад. Код прпорка сасецад жиле коде су избиле из' питомог дела. Доврши_ зелено калемљење. Проветравад подрум ноћу и дезинфикуд га бар двапут V току месеца паљењем сумпора. Заврши треће претакање нових вина. Доливад бурад са вином. НА ПЧЕЛАРНИКУ Кошниие што чешће прегледад. Обави вештачко родење. Додај вештачко саће. Вади мед. Ако приметидп неку болест код пчела тражи одмах упутства од сре ског ветеринарског референта или пчеларског друштва за њено сузбида«>&

Претседиик владе, генерал Недић, одлучио је да младог дреерског радника ч Зорана, због ње говог дуначког и пожртвованог држања, за време тешких и болних часова на дан 18 маја о. г. похвзли пред свима београђанима и обдари скромном наградом од 3.000 динара. Примајући младог дреерског радника Зорана, претседник владе се овом приликом обргтио присутним претстав ницима шчампе, следећим речима: — Ја сам хтео да видим овог малог Зорана, који има лепо име и још лепшу душу, и то велику и племениту, хришћанску душу. Онда када је било иајтеже Београду, он се пожурио и прихватио се дужности да као Косовска девојка, помогне и вида ране многим рањеницима и настрадалим. За Косовку девојку пма оправдања. Она је у вршењу своје дужности имала једну духовну храну, већу од задовољства. Млади Зораи је пошао да помогне рањеницима и настрадалим, што је ретко у данашњем лобу. Зато сзм хтео да га похвалим и да истакнем колико човечности и племенитости има код овог младог дечка који је пожурио на рушевиие, да рањеиипима доноси воду и врати им живот, дз покаже да у свету још има љубави.

ВАШНОСТ ГРАШНА У ПОВРТАРСТВУ По сводод хранљивости, ук>снссти и примени грашач заузама дедно од првих места у иовртарству, али се код нас нажалост га.ји у врло ограниченом обиму. Код нас се углавном г',ш гани грашак, а због велике тражње н мале производње његсва цена је редовна дако висока. Мећутим има много врста шећерког грашка са смеж^раним семеном кош су врло подегке за смву у току читаве године. Г рашак се седе на редове или кућице. Чим усев никне треба да се опраши, а после две дс три недеље да се поново окопа и мгло загрне. Притке се постављају само код полувисоких и високих врста. Кад грашак тчне да цвета врло де осетљив прсмз суши, па га треба по могућстзу тгда заливати. да би се добио што већи поинос. Грашак треба брати често, по могућству двапут недељно, јер уколико се чешће бере, утолико више замеће кове плодове.