Srpski narod
\
СРПСНИ ДОЕ ЗАШТО смо пошли ?
5 Р О В 0 Љ А Ц
Па
ли херо]
У СПОМЕН МИПОШУ МАСАЛОВИЋУ Небо се /е замрачило, а гром тутњи са свих страна. Киша лије к 'о из кабла, те сурово огење спира. Пева фијук зрна свуда над косама овим сурим И песма те ова јежи и у само срце дира. Чујеш само храбри узвик: ,.,Ура, шапред у победу" Ил' последње: „Збогом, друзи, поздравите децу моју." Онда видиш како храбрб митраљезац косом реже, Док друт му се купа рањеп у крвавом крупном зноју. „Не клоните. браћо моја, покажите свету ко сте, Нек сви знају да смо мрети у свакоме часу вични". Тако кликће српски херој, војничкога вита стаса, Исправив' се к'о џин прави он поручннк српски дични. Фијукнуше опет зрна, замириса барут силно. Заклокота са (вих страна, Док се хладна лије киша, Митраљесци песму поју, к'о да беру ^винограде Не плаше се они смрти, командује њима Миша. Откад иду редом тако и сло ђ 0 ди крче путе! „Живот и смрт — све је јед но ", — то се чује од њих свиЈу, Презиремо свака. блага, и на ш Миша , тако каже, Нови живот ми носимо... Бо ршо се зџ Србију". Створили су нову земљу крв Љ у ( борбом ш жртвама. И све што шм драго беше несебично њој су дали: Водила их дивна сила, како Мишу, тако друге, А звала се просто, јасно: "све Т11 српски идеали. Огрејало народ српски сунце беше дивмим сјајем. Свако срце закуцало иовом снагом духа свога. Нико није сумњат мог'о да & е ^рзо нестат добра, И да ће се опет, ето, дожи веги царство злога... С болом душе гледали су некадашњи наши диви, А међ њима Миша херој за бринуто први стрепи, Где нестају дивни снови оних бтарих идеала, Но се туђин нашим добром као правом неким крепи Због тог опет дође доба да слободу бранит треба, И пођоше стари диви... Међу њима Миша први, Поред бола због .неправде и са свешћу дз ско грешни, Извук'о је бритку сабљу и бранти земљу хрли. Али, авај, грех нас спута! Бог фс Својој казни даде. Сад слободно неће моћи у свом дому да се дише. Црна туга обви срца див хе роја наших старих,. Заплакала горко беше душа Масаловић Мише. Ал' не кло.ну овај јунак, но са својим старим другом Генералом и херојом, снова земљу градит хтеде. Својом жртвом хтеде роду да грехове сам одужи И приону на посао да нас спасе силне беде. Ал' у часу кад свом роду хт еде створ№т 'срећу бољу Бес паклене, адске тмине, м ржња, злотвор родк свога Једним хитцем из потаје, уг асн му снажну вољу Да поведе род свој мцли, путем правде, путем Бога... Забрујаше звона шумно над пребтовим градом нашим, Одјекнуше ветром бурним д о Божијег свеггог скута, Заплака се небо само. И Гос. под се растужио Због несрећне српске коби и удеса тако љута, Јер душману нашег рода ср пске крви није доста. И он опет, ето, не да да наш. народ грех окаје. Убише нам Обилића, ал' бед ници и не виде ДА ЛЕГИЈА ОСВЕТНИКА У ЖИВОТУ ЈОШ ОСТАЈЕ. ГОЈКО ТАБАКОВИЋ
Ве& ево три годиие како нам наша бра&а и сестре упу^ују питање, који нам као ехо одзвања; Зашто ст® пошли? Од ка.ко знамо за себе, 'никад вкше нисмо добили питања, но за ових три године, тешких и мучних дана гјо наш народ. И ма да је наше срце отворено за свакога, а би&е од пуно добре воље саздамб, ипак одговори која смо давал^ чињаху нам се као недовољни да објасне 4 разлоге пута којим идемо ето већ толико дуго времена. Ти нам кажеш брате наш, да пазимо штд радимо, јер је пут којим идемо погрешан и лажзн, О, одмах ти морамо одговорити: зар је љубав према своме роду лаж, зар је вера у Бога грех, зар је нада д,а ваш народ бити јед ном ипак срећан, — погрешка? О, одговори нам брате наш, јер гле, иду дани који ^е ти попут еунца које на небу сја, бити сведоци да вера коју проповедамо хијв лаж, да нада коју гајимо није грех, а огромна иАујЈав према евоме напаћеном роду није погрешка- А ти нас ипак питаш; Зашто сте пошли? И ни прве ти борбе одговора не дадоше. Речима ти не хтедосмо адговорити. Мишљасмо, дела &© му одговора дати. Али ни онда када виде врућу крв наших другова, ни 01нда не засузи твоје око и не разазна твој ум величину и значај пута којим идемо у одбрани свог љубљеног рода, нам и оида постави питања: Зашто сте пошли? А дани су текли једам за другмм, кзо што вода течв речним ксритом и ствараху из дана месеце а из месеца године. Крв се и даље лила по брдима и луговима красне Отаџбине наше, а ми гпворасмо: свак.а је жртва за Отеџбину мала! Ваља, за народ као »екад мрети; ваља у темеље ње-
гове узидати нове жртве да би грлђевина народна била као некад моћна; ваља грехове покајати, јер тешко роду нашем ако грехе своје не окаје, никад слободу доживети неће; ваља имати много добре воље па трпети и патити, мучити се и борити се и борити, јер немз слободе без борбе: »Без муке са сабља не искова, Е(ез муке се песма не испоја...« Зашто сте пошли? Говорио си да се бпрчмо против слободе. Говорио си да смо против Краљв. Говорио си да смо издајице. А зашто? Зато што смо аидели да ни теби брате наш, ни једном Србину слобода неће до+.и на тањиру, већ да сваки народ ако жепи да дочека зору белу, пута мора за време наћи. А слободу? Слободу ти нико донети неКе док ее сам за њу на побринеш. СаЛо не пудостима и шумским авантурама, већ паметном и здравом, изнад свега српском политиком морамо учин^ти све да до слободе дођемо, Ти м,и данас то не верујеш и'ако те догађаји сваког дана у лаж утерују, јер не желиш да чујеш истину, не желиш да је видиш. Поводиш се жељама, а од жељ-а до стварности има много. Зато шго се од свога постојања боримо за пр.инципе домаКинске: нема породица без домаћина, неАла Отаџбина без Домаћина, нема Васељене без Домаћина. Зар је могуће да верујеш у оно што ти црвени сатрали сервирају, а то је да невемо домаћина Отаџбине? Злр ниси видео знаке које на грудима својим носимо. То ј§ видљиви знак, ал.и онај невидљиви који у орцу свомв као алем камен чувамо, још је већи и лепши, Сваки пут када би отворио наше срце нашао би у њему безмерну љубав према
њему. Зар су збиља очи и уши твоје затворене те не видиш ни-' ти чујеш, или видиш и чујеш, али ти зла воља, која се усадила у душу твоју, не да да до исти-не праве и једине дођеш? Зато што у часовима најгежим по Отаџбину, пођосмо да јој се нађемо на помбћи онда када с® радило о њаном бити или не бити, ти си нас називао издајицама. Грдио еи нас и ружио. Ни то нас није поколебало, јер се Отаџбина не ствара и брани речима ве& делима и нада све крвљу младићском. Ми смо је дали. Нема места у лепој Србији, које крвљу нашом нијв заливено. А дотле... дотле си ти брате наш сматрао да је боље мирно седети и чувати се а Отаџбина, Србија, жене и деца српска —- то није важно. Е, видиш, ми смо сматрали да је то важније него седење и ћутање, и зато смо пошли, јер нема те жртте које за Отадбину нећемо дати, јер нема те силе сем Бога која нас може одвратити да Србију нашу бранимо. Ти нас питаш зашто смо пошли, Ми тебе питамо зашто си остао? Да л« си и ги син ове земље, или сматраш да то ниси? Да ли си и ти уживао у данима када је била .слободна и богата или сматраш да ниси? Да ли си и ти према томе позван да је браниш баш исто као и ми остали, јер и ти си Србин, и теби прети опасност од бољшевизма као и другима, јер нећеш ни ти ништа боље проћи него остали »класни непријатељи« што смо у овом случају сви ми Срби. Немој зато питати, брате наш, зашто смо пошли, ве& размисли шта ти можеш допринети да се Отаџбина спасе, да деца наша, ако ве^ ми не мо*кемо, доживе сре&није дане но што су ови. Погледај право у очи и реЦи: да ли си Србин или ниси. Ако си Србин, онда &е ти бити јаоно зашто емо пошли. , Сл, Ћатић 4
/
КО X тито? Једнога дана отац упита свога чколованасина, — Је л,и ђетићу? Ко је овај наш Тито или како ли га оно звасте? Снн се намршти зашт^ му отац не зна ко је Тито па му љутито одговори: — Друже! ,Јито, то је маршал и врховни вођа ,наше ослободи■ чачке војске о чије се пријатељство и Енглези отимају." — Е! Тешко ли га њима ако је то тако ко што ти велиш. ако се ухтте у коло са тим Титом свршиће горе но ми, — одговори отац.
ННЈЕ ЦРНОГОРАЦ Запитаће Мило,вап Крцуна: ,,А ну, чоче, дедер ми реци које је вјере ова.) џаш Тито?" — Ја не знам ваистину, — одговори Крцун. Ево ми већ пасала 60, а још не чујах да се и ,/едан Црногорац зове Тито, ама чух да га називљу маршалом. — Е, вала, кад је тако вије Црногорац, јер жнам да је гошподар имао 'само војводе, сердаре и бригадире, а ако је он мар' шал мора да је неки лацмаиин, ву заврши Милован,
Крш ветар и еуснежицу, ко|и уместо пролећа гоелодаре покаткад у брдским крајгвммг № југу наш« српске земљи, копонв добровољаца еу у сталном маршу, у потери за бамдама »маршала« ђ»м (Фат: Арх, В, от. С.Д.К.)