Srpski narod

=Т7 јума 1944

СРПСКИ НАРОД

Стране I

ОСНОВЕ нацианалнв сшти- стишп ФРОНТИ .. .Је ли јасно сада у каквом се положају налази српски народ? Бомбе сеју смрт и стварају хаос. Титова војска ликвидира српски живаљ а камуфлира• ни народно-ослободилачки покрет залуђује и аавађа! Има ли излаза, има ли спаса? Има! Истина, само један излаз има. То је: сви српски нациолалисти иа окуп у један фронт! Иптерес опстанка народа мора да стоји данас изнад свих групиих, партиских и личних интсреса! Нациопални фронт пе постоји, националне снаге су поцепане. Тешкоће за остварење иационалног фронта су велике, али опасности од неслоге још миого веће. Само збијање у један фронт било би у стању д$ створч тврђаву о коју би се разбили сви налети бољшевика и све рушплачке махинације њихово гтакозваног народно-ослободилачкот покрета. Сџмо цео народ сврстан у та.ј 'фронт могао би да прими у своје кч»} ч V- и да вида ране пострад^лих од бомбардовања. Циљ њиховог покрета је да руши. циљ »ационалиог фроита треба да је да подиже и да збрињава. Зато наиионални фронт не сме да буде шкаква коалиција по рецепту демократских коалииија. Нека сваки остане при својим политичким схватањима, иека сваки живи по свом убеђењу у крајњу победу, али нека све надахне једна јединствепа мисао: сада, и сутра, и до кра.ја рата, ако ббљшевички и англосаксонски планови буду успели, и ако се па бвом тлу ма и пролазнс створи бол,шевички бастион. српски народ'би то скупо платио свдјом' крвљу, српског народа би нестало. Истина, бољшевици то баш и желе, а Англоамериканци у томе их бомбардерима помажу! Али, српски националисти то не смеју_ никад допустити! Ако српски нацибнални фронт од српског просгора буде створпо тшрђаву о коју би се разбили сви бољшевички планови у случају ■немачке победе, српска заслуга би била признвта; али чак и у случају англоамеричке побеле, и поред свеколике Черчилове пропаганде која данас гура Србе у Титове редове, пред српским ста вом у том случају^ и Англосак• ци би се морали приклонити Постоји још једно врло важно питање: како би српски народ примио стварање национално-аптикомунистичког фронта? Тај фронт би могао нмати снаге само тако, 'вко то не би билакомбинација само једног броја водећих људи, већ ако би му притаб Цео народ ... - - Дамњан Ковачевић

ЗА СВАКУ ОСУДУ Изгубљени рат повлачи увек за собом несређеност унутрашњнх нрилика и односа. Преврат• иички елементи, којих је одувек било, користе ту несређеност, како би у мутноме што боље ловили. • Свесна овога, Влада народног спаса, образована у најтежим тренутцима српске историје, истакла је као врховно гесло: мир, ред и рад и на тај начин успела да осујеги паклене намере комуниста §'а стварање општег нереда и харса. У овоме лежи једна од највећих њених заслуга коју јој и неприател^и морају нризнати. Признајемо да Српска влада у овоме не би успела да у својим иастојањима за миром и редом ни.је била потпомогнута од огромне већине српског народа, код кога је смисао о државотворности одувек био јако разви.јен. Успех Српске владе био би сигурно још већи и потпуни.ји да у нашој земљи није било људи који су, заогрнути плаштом национализма, сами себе прогласили врховним судијом свега и свакога, и без одговорнос-ти било према коме почели да суде другима и да те своје пресуде спроводе ,у дело. Те су Пресуде доношене без саслушања оптуженог и његове одбране, без икаквих гараиција за исправност правичности пресуде. По доношењу пресуда, а нарочито по свирепости њиховог извр■ шења, оне у многоме има.ју сличности са бољшевичким методама уништавања својих противника^ Установа џелата или г. зв. „клача" код тих група претставља мрљу иа сриском имену, иако за то не може да сноси одговорност српски иарод, који је ,|ош ире сто четрдесет година устао на оружје да би онемогућио начело „кадија те тужи, кадија ти суди"! Очигледно је да се овде ишло за примером крволочних партизана који су први завели џелате у својим одредима. Ове пресуде и ова убиства немају никаквог цравног основа, јер -их' никакав правни принцип иити правда не овлашћују на то. Српски народ мдув.ск је смаурао недитешким мучр.о убиство из заседе. Зато се ои са оваквим методама не може сложити и зато ће извршиоци ових пресуда морати кадтад пред судом народа одговарати. Још страшније и за већу осуду јесте околност што су често оваквим прееудама и убиствима вршена политичка разрачунавања прошлих режима. Под видом уништавања комуниста, или њихових симпатизера и .јатака, убијани су и невини, поштени и национални људи. Пастрада.ги су без по,'требе, ио1о !)Сни од братске српске руке, ради ћефа, обести или партиске затрованости подивљалих по.јединаца. Когод је прави националиста он мора те. жити за правном и уређеном државом, јер само таква држава може одговорити крупним националним задацима будућности. Методама силе и насиља мора се што пре учинити крај. Државна се власт мора .јачати, а не рушити, јер само тако биће омогућена успешна акиија свих иационалиста у борби иротив кОмуиизма, заклетог непријатеља српског народа.

БОМБАРДОВАЊЕ СМЕДЕРЕВД

У низу жртава, после Београда и Ниша, дошао је на ред и град Смедерево, град већ тешко озлеђен експлозијом, град који је свим својим слабашним силама прегао да тешке озледе зацели, бар толико да на.јтању сгрују живота у себи одржи. И ту најтању струју већ тешко рћњеног Смедерева дошли су да прекину „савезниии' Англочинричани, сручивши на то муч пичко мгсто урагац тешких '.еличних бомби. Изрешетани Ђ\рћев град, понос неимарске метиости средњевековие Србије, са дјјелвз дише крај валних плећа плавога Лунава. .'ош јелиа и теигка жртва коју ,1е кзранавл>еиа Србија поднелл, не.иојући ни крошто ни зашто. Још једно тешко разочапење у^етику рата, који наши „савезници" воде, Зар ће рушење Веограла, Ниша, Смедерева нешто допринети за нсход рата?

Згр је већ изрешетана Србија тако важан војни објект, да она треба да буде сравњена са з №мљом, како би ваљда гуштери по њеиим рутевииама дОчекали сло ,боду? То не можемо да разумемо. То нас само огромио боли, Дер свака наша бесииљна жртва огромни је издатак и излив наше већ танане животне нити. Београд и Смедерево Енглези су, иаравно кад им је требало, величали као мученичке градове, да одмах затим свале на њих ураганске рафале, искомадају их и раскоуадају, Српеки народ српску леспотицу Јерину, зато што га је упрезала у изграђивање тврћава назвво је „прсклета Јерина". Како ли ће гај свирепо искасапљени, српски народ назвати оне који га ни крива ни дужна раскомчдавају као ла је, по прошлости, по садашњости, по будућиости, последњн род на лествицама људског рода?

Боже уиудри Србе!

На челу интериационалиих руља, отпадака друштвеиих, свих народа, Јосип Броз труди се већ три годиие да уништи српски на род, који не жели, не може и неће да постане присталица безвлашћа, варварског . убијања невиних људи, комунистичких метода, које од разумног чрвека стварају тело без дуШе и срца. Србија му је јуначки затворила врата и он .више неће ући на свето тле Србиново. Али сама његова жеља сабила је српске редове и од њих створила отпор ну снагу за борбу на живот и смрт са комунизмом. Ту дивну хармонију, коју нам је у несрећи срећа донела. нико не сме, нити» има права данас да квари, па ма ко то био, ма каквим се патриотским плашто.м покривао. Ни најновија ратна збивања, ни сиренски позиви, ии уображени војнички успеси, не смеју нас одвратити ол главне опасности, која прети српском народу, од комуиистичке опасности Јосипа Броза и наших одрода. Своју бригу имам.о да бршЈемо и иичију више, ни за љуоав, ии под претњом. Од мудрог држања нашег у овим преозбиљним данима, зависи спасење српског. народа. То не смемо смести с ума, јер би катасТрофа била пеизбежна. На з.ападу, на племенитом тлу Француске, бије се битка какву историја света није још забележила. Судариле су се војничке снаге обима и оружја таквог, ка ко наш мозак није у стању себи да пресгави. Сутра ће се то догодити и на другим страиама, може бити у појачаном или слабЛјем обиму, али. шта ми према тим стихи.јама престављамо? Ништавило, зрно песка у огромном мору. Тамо се рву два света, два схватања, два контииента. Бије се бој за слободу Европе и њених народа, за уништење комуиистичке море, која цео' свет при тиска. Исход такве гигантске борбе мора нас интересовати, јер од њега зависи и наше спгссње. То право ми не одричемо свом нарб-ду, али никакво мешање, јер би то било пОсмртно сло во и њему и његовој земљи. У овим тешким моментима, које преживљујемо, чува.јмо се про вокаторз, ко.ји нам слаткоречиво шапућу иа уво вилинске приче, јер нам ие мисле никако добро, јер раде за туђ рачун. Останимо мирни и прибрани. Истрајмо на свом послу и поред свију тешкоћа које нам .је рат набацио на иашу земљу и поред жртава које нодносимо, јер жргава мора бити. Али не заборавимо да ће тих жртава бити све мање, ако останемо хладнокрвни и мирни, гледајући само своја посла. Не будимо витне лаковерни, да не би битли наведени да чинимо глупосги, ко.је би нас могле скупо стати. Све је пролазно, па и ова мучнз неизвесиост убрзо ће наћи свој кра.ј. ,У колико су искушења већа, у толико наш отпор треба д» је јачи, да не би подлегли, V. противном, пропаст је неминовна. Страна пропаганда преувеличагаа ствари и никад не да.је вепну преставу ратних збивања. Са свог гледиш.та, оиа има права нјто тако чини, али и ми имамо исто тако ппаво да ое на те лажи не лепимо олако. Ако заглеламо прошлост и.кри тички пасмотримо об^вештења која смо тим пуТем добиЈалц Сами /'ћр.мо ге увепити. коли 1 " 1 смо рбмањивани и варани. То тпеба већ једном ла поегтане. 1еп кол н"с и поред патиих огпачцчења, ,посто'е могућчости ла будемо тачно обаветптени. Веп у1м0 вит.пе н31пим одговопним родољубима који су свој век че-

стито провели у служби свом народу, него белосветским- спикерима који једва натуцају српски. Ако још рачунамо на сопстве» ну снагу, она треба да је утро- . шеиа само у одбрани српских ин тереса и ничијих више. Ко другојачије говсгри, та-ј свесно ла ! же. А ми смо означили крвног непријатеља наших ивтереса V липу Јосипа Броза-Тита и његових разбојничких банди, сакуггљених с коца и конопца, из целог белог света. За то је дужност свих патриота, свих добрих Срба, нарочито наше српске омладине, да уједињеним снагама и јуначким миши^ цама уиишти тај интернационаЈ# ни олош и спасе Србију и српски народ. За извршење тога за-, датка, време се не сме губиги, . нити се сада сме тражити длака у јајету. Опасиост је велика, оиа куца на нашем вратима и сложии Срби морају ,је уништити. Да, српска слога. то је најјаче оружје исковано у нашим рукама. Ми немамо фабрика да би недостатак слоге попунили модериим оружјем, али имамо срца да се јуначки ухватимо у коштац са комуниетичком немани и да је ; смрвимо, само ако будемо сложни. У тој слози лежи наш спас, лежи васкрс наше драге Србије, лежи будућност наших поколења. . . Да ли схватате драга браћо. да је тај ч.ас куцнуо и да ван удружених српских борачких редова не сме да остане ни .тедан патриота, ни један родољуб, ни један Србии, ко се Србином још " осећа. Ми дубоко верујемо у сло, гу с-рпског народа, па за то и-~у победу наших дичних бораца у борби противу комуиистичке хидре. Ми дубоко в-ерујемо у свест српског народа, да ће у овим бурним временима пуним тешких иску.шења остати, на висини здпа вог и зоелог схватања и да ће. ог.е наше савете примити к срцу. Ми лубоко верујемо у добру вољу свих родољуба да ће, прећи преко ситних размирица које их још деле, па чак и по цену подношења личних жртава, да би триумфовала српска слога. Ми дубоко верујемо у мудрост- • нашег народа да ће опазити у овој кризи осећаја, где му је интерес и да ће поћи за тим природним инстиктом, јер он ће му донети смирење, спокојство' и спгс. Ми дубоко верујемо у животие сокове нашег народа и за то изјављујемо отворено и поштено, да ће сва ова ратна чуда преживети и дочекати зору лепше будућности и живота. Напослетку, ми дубоко верујемо да ће ■ српска слога разочарати наше непријатеље, који су на неслози изграђивали свој рачун. И за то, оста.је нам још кзл дужност да се у овим судбоно-. сним часовима помолимо Богу, да умудри наш народ, да благослови српску слогу.и да излије своју милост на мишице српских бораца, да би уништили ратану, који покушава да ослаби нашу . љубав ирема Њему! Б. Ђ. Н.

I,'" У"!Г Ј п Г| 1 .Ј ~