Srpski narod
г ана 4
СРПСКИ НАРОД
17 јуна 1944
Разочарење инвазијаца
• Циједан Немац није мислио да Же Ат^антски. бедем мбћи да од^бије пок^шај искрцавањз ма где Ч-е тај покушај деси. Сваком је оилб јасно да постоје «а обали Атлантика зоћ.е које су г?жо утврђене да ног.у да се оДуиирају и на.јјачем 'нападу мбрнарице. Апостоје зоне где има само локалних утврћења, али где је при иремљенб све за' противнападне ;1кци.је покретних. немачких труна. Стварност је поиззала да су немачке паде V Атлантпки бедем биле потпуно оправдане. Код Хавра .не»ри,јатељ.'НИ:је' могао да •ступи ногом на копно. Ои ;,је. био одбијен : дејством: артилерије. Код Шерб.ура пећ девет дана траје артнлериски двобо.ј и инвИијци' не гмеју да се приближс овом утврђеном гектору: А на другим сектбрима покрет не ием.ачке трупе уннпчтиле су непри,ј1тел>ска искрцавања. И ово упиштење .је било најбфекгни.је на рстрвима Џерси и-Гериси. Мпак, ни.је <;е могло Сили се није хтело) да непријатељ буде јЗбачен у море Свуда. На два.ме,'ста, и то измећу Орн:е и Вир.а, као и у области Карантана, Британоамериканђи су се задржали на копну. Дакле, Иемци су б;; :и..у праву када су Миглили да Атлантгки бедем не може и не мора свуда да осуј.ети искрцав.ан,е, Он може и мбра (а то је сада и дока* зао) да. ртежа. искрцавање и да утвори такву ситуаци.Гу, у којој ће непријатељски цотези бити стављени под: к'онт1.толу немачке борбене воље. Заиста,* ова се воља испољава У тбк.у протеклих' 11 дана Инвазиског подухвата. Пемци су, задржааи у својим рукама многобројна ужфишта, која остају у ггозадини неприја.тељског обалобраиа и отежава.ју британоамерМке пгафсте кбд ђба.лС; Мемцп су гво.јим противпападима против обалобранског фроита огранкчили слободу непријатељског ланеврисан,а и начинили су Бритапламернкаицима такве тешкоћ.е да је Монгомерп употребио ве!] две трећИне својих снага <■;)мо' ради учврЈлћења' обалобрана. Више него сигурно.: даЈе Монгомср.и рачуиао да ће м* бити довољно 30 дивцзи.ја ради освојен.а пелрг полуострва Коитантеи и "ради сТварања једног фрон.Тз' од Фека.мНћ др Грфтдбила на о6:1,тн залива Сен Мало. Како ое Фскамп н.'.лази г-еверно ,од ХавР" 1 , тб би се у позадини тог фронIа налазиле две инвазионе луке. Хавр и ПЈербур. _ Мећутим, Монгомери ,је већ. десстога дана инвазије укључио V •А'о:р1бу..2!2 еноје дивизтГје. Ш? је'• злузео: ни1једн.у .тук-у. Н«је »а« д|1Г)1«о.. пцостора и-налазио пе на једдом -малсиг обал : обр,а,иу изМ : ећу ;Варе: и■■ Орне: :Ра.зоч'арен>е Ин■ вазијаца; је.".огромкр.. •; : Горе смо н ре(<ли да Немци нисг х^еАј ' . ! н1аЦе непријате.г.а V -'мнре;- јер Се Иемачка ; вб!јска ра : ду}е' могуГ1.нбст1Г ; да <!е : сусретне у'борВи' са Не*«Г)ијател.ем : и да идерјуЦе 'победу. 3'^то : је Нормаи ДЦСЈ,н ббалрбргпг по^гребун НемПима нсто г тс)Ли1«ј, '■ Као : и Бр;п анпамертгкајјцима..-" Бритаибамери'ка-пп.има је 'пОтребац р'ади Инвазнк\ МемЦИма јс пбстојање' тог фпвпгга потребпо ■ ради пббеде Нал 'пеПг)И|а ГС.л-.ем, :'Кб]а би' оДлу*тилн т.. ; " . ' .('>.:пл-к:у ' раТа ие м.ож&!- донети пталпкаиско рагиште. Тамо се а пн и ј • 1 г 'е к е р ал »фел д М а р т т а г1" н.',|(с'/Ч''Л|№нга одвата, од непри ја:тс.т,;|, и идскпрема пбвим по.тоЖл;јгИт-г, Т.ТР ће ;№'4геги НбвУ биТк\' ИепријатеЉ: веома опрезно счети , иуп немачКих крлона, јер. п"""-,'с.. мм'стбпску тактику не, г ,,,. Р .јЗпјтЛгиице.ПЈто се тнче совјетскот фронт:ј, Стп/с.ин је оиет нтневерио у стоатеги : п, као тпто је више пута н.чнсверио своје- пријатеље у политици. О.н је почео. офанзивпс акције на северу пр'о1"ив Фик-
ске уместо да нападне, на, јужном фронту немачко-румунске трупе. Изгледа, да се он «'всти својим друговима Рузве .Јту и Черчилу..Д.ок их је молио да му укажу помоК великом акцијом на 'Западу, они су чачкали фроит на Сицилији. Сада и.м он враћа мило за драго. Европска јавност коицентрише сцо.гу нажњу иа инвазиском ратишту и зато не прати догађаје V Кини. Међутим, тамо- Оапгнци су • извели једну велику, офвнзиву, от.ргли <:у Чајнкајшекове велике обдасти, заузели многоброј ие важне градове и потукли јаке чунгкиншке армије. Ова јапанска победа приближава коначну катасгрофу Чунгкинга.. А што је најважније, ствара потпуно илузорним вашингтонски план похода према Токиу прекб азискбг континентз. Као и" увек,'р : 4алнбст је јач'а од америчке фантастике. М. Војиовић
ЈЕДНА ЗАДУЖБИНА ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА Недићев дечји град у Обилићеву
У раду ца моралном- и духбвно.м наоружању нзшег,- аарраа, које је отпочело -у нашем послератном животу, проблем збрпњавања нашег незаштићеног прдмлатка, .чији се број услед ратних прилика знатно* повећао; постајао јс све више акутан.'ВФ лики број. српских дечака- и девојчипа, остали су сиррчићи,. напуштени' од родитеља.-.ирепуште ни улици или мор.ално по.срнули. Ради народиог опстанка и његр.ве .буд\ !•.и.ости. потребно је било да, се најзад и поред свих, мног.обројних тешкоћа. приступи ретпавању проблема њиховог очувања и, враћања правом путу, на ко.ме се имају изградити у корисне чланове иаше друштвене заједнице.
Бомбардовање из ваздуха
У данашње време }<ад је позадина ратишта чзк и у неутралним или окупираним земљама, као што је случај код нас, изложена терориртичким нападима из ваздуха, корисио је н нотребно свгком грађанину да зна извесне појединости о бомбардоважу из ваздуха. Бамбардовање се врши номоћу авиона бомбардера, који могу да носе 1.000 до 10.000 кгр. бомби, према њихсвој величини. Број њиховнх митраљеза износи до 24. Поред митраљеза тешки бомбардери има.ју обично 2 до 4 топа мањег калибра. К*ад' 'тешки бомбнрдерН шу на бомбардовање, прате их ловии за далеке летове, Брзина бомбар дера нрелази 500 километара на сат, а ловаца око 750 километара на еат. Бомбардери могу да лете на висини до 11.000 метара. Ловци обично леге на 500 до 1.000 метара изнад њих. Бомбардери и ловци лете изнад непријатељске територије на великој виСини, јер су гада изван зоне корсног дејства против авионске артиљерије, чи.је је .успешно дејство до 7.000 метара, ма да домет иде и преко 10.000 метара. За авиоие ,је иајсигурнији лет или на велико.ј висин нреко 5.000 метара, или сувише ниско испод 500 метара. Преко 5.000 метара скоро је бесниљно гађање авиоиа због мале веровагноће поготка. За одбрану од бомбардера до 1.000 метара висине морају да буду постављени иротивавион ски митраљези. Модерни авиони имају радио предајну и нријемну сганицу, компаве и све навигационе оираве. Постоје справе за мерење висине н брзине. Осем тога у штам пи <е говори да постоје аутоматски пилоти, као и то да Немни имају авионе који лете без пл01 а. а. управљају се путем радио таласа. П АД БОИ Б Е Бацање бомби врши се иа два начина: спуштањем бомби из пот пуно хоризонталног лета изнад одређеног циља, нишанећи преко нишанске справе, или обрушавањем и спуштањем бомби са мале висине. Зч време обрушавања авионе је тешко гађати због нагле промене висине и брзине лета, али се веоовагиоћа поготка повећава за 80%. Необзвештен свет мисли да бомба пада вертикално, па се и сувише плаши када су му авиотГи изнад ГлаВе. Ова! стпах ,1е скрбз неоправдан, јеп бомба при паду описуЈп пзоаболично криву лини'у. Домет је већи УкбЛиК« авиои лети на већој висини, а за висину од 2.000 мегара изиоси
Када авион лети на "4.000 метапреко 1 километар. ра висине онда треба да испусти бомбу на 1,5 километар испред циља. Ветар такође утиче на домет бомбе. За л' кчсс бомбе то скРегчње може даосзнесе чак и до 100 метара. За нас је најопаспије када авиои лети ираво преко тл?ве, а при висини од ■4 000 метапа налази се на растојању од 1,5 километара. Бомбе од 1 ло 50 кгр, тежиие су обично бомбе за живе цил>еве, од 50 до 100 кгр. разорне за насеља и гралове, од 200 до 300 кгр. за спени.јалне об)'екте, од п;Г) кгр; з;1 нншчјпс објскте као што су вијадукти, тунели и конструкпије од апмираиог бетоиа, од 500 до 1 000 кгр. за велика разарања, од 1.000 дб 3.600 кгр. за блоковна о*зарања. Бомбе од 100 кгр. руше куће у кругу 20 до 50 метара, од 200 кгр. у кругу 30 до 70 јметара, од 300 кгр. у кругу од 40 до 85 метара, од 500 кгр. V кругу "50" ДО' гу од 75 до 160 метара, од 1.800 110 метара, од 1.000 кгр, у крукгр. у кругу од 150 до 500 метара. Прва пифра важи за содндно грађене, а друга за несолидно грађене објекте. Практично бомба од 50 кгр. руши куће од једног сирата, од 100 кгр. бомба пробија два До три сирата,,, од 300 кг.р. три до четири спрата, од 500 кгр. разара цео блок кућа у кругу од 100 метара, од 1.000 кгр. цео блок кућа у. кругу од 150 метара. У чврстом увербипу .та „српско птеме усахнути неће", гецерал Недић је :јоц! 'чре г.олииу • ј М н & почео ла спроводи у- делп свој.у велику замисао оваквог .спасавања нап.Гег иезашт;:иће.ног, народног подмлатка,-од-свих оних -негативних е.темената V -нашем народу, који неза.спти_ћ?ни нл.ррдни подмл.адак кор.исте., у своје злРчиначке пиљеве- ,..... : ,, Изгр.алња „Неднћевог лечтег града" на државирм лрбру ,.ОЛи дићевр'* ■ на та.ј, иачин, добила јјк општенародии карактер и претставља једн.о епо^ално дело. коме ће, будућа, покољењз морати д а о д а ј у н а т в е ћ е п Р. и з н А њ е. С п р о велено у лелб уз .пом.оћ свих кра јева на.ше отацбине. оно 1е ис.то тако и доказ гралилачког иапио нализ.ма т-татце.г и.арол.а. заснованог.-на солидарт-то.сти, свих .народ иих слојева. .Пос.те јели0грди1ШЈ .их јралова. један део .„Не.дићев'ог. л.ечјег гра да" већ је оспособљен за пријем веће групе српских лечака и ДеВОјчипа. Иоследњих лана приводе се у делр последњи радови на" преостали-м. нелрвршеиим згра. да;ма, тако ла ће већ око'25 б. м око 500 дечака и левојчииа моћи ла се" сместе у "нШта. Овим поводом. окру-жии начелник Округа крушев.ачкрг, Рааослаз ЈТавловић. упу.тиО је прегселнику владе јелно писмо \' коме га обавесптава о остварсњу и ТГривођењу у дело највећег с.оциталног лела тааде набоднбг 'сЛдса'.' У овом свом писму,'" иачелник Павловић,' каке и'з "Мећу осталог: ,,,... '(Уам-о и овим леђои Ви 'сге парод уперили ла „срлско п.то-мр усахнути неће", "'а Српска дииа чак ни сирочићи пеће остиРи" ,,Недићев дечји ■тфад" постдће жШ1 а • и р ква, ж&вб;- дриџоУворбИО прабослапље и спетосавље. исти-
нити храм ноиот 5авег».. 'Еванк&л ски полвит и примена, ■:. Ја осећам, као што ,/е чбстити кнез Лазур, приволевши се.иарству небе,скоме, пОстао живи иавор за напајање снага покољењима њетове епохе, да ћете Ви, наш други Лазар у ■ другоме Ко■сбву. бити она.ј који је. отвОрио врата. нове социјалНе . епохе св Христом и еванћељем, Ваш.тротодишњи раД и ду,ховни изрази у овом времену косовске трагичности ла.ју ми могућности и снаге па Вас ' упорећуј&м са честитим 'Кнезом. 3'ато сам мншљења и молим да се Отварање „Недићевог дечјег града" и 'увоћење прве групе с 'ирочади Србије изврШи на Видбћдан №44 године Свети Вид (Световид), словенски бог светлбсти и дана заиста би тбга Дана обасјао тада отворени нови пут српског стварања на ХриСтООиМ к Сеетосавским темељима„." У „Нелцћевом дечјем траду" у Обилићеву наћи ће з^сала уточиптте 500 лечака и левбјчииа од 10 ло 17 гбЈт1на старосТи, кб;?и ће пбред свог оспосрбљавања за живбт, мбћи и својим рук^ма дОпринети изградњи свога д^чјег и^рства,' омогућујући л1а та|' и'ачии што. бржи пр.ијем.л осталих лечака и девојчица њихове судбиие. Овоголиптњи ВиДО»даи, симбо'лТгчаи дан сопског' п ропадања и ускрсавања, пРетстављаће ове гР лМе" цНЧетак -једно-г-' новог и снажиог српског напноИалног сОпИЈалног жиВота, Који ће. уз пОмпћ свих народних слђјева, донети' боље дане ие самс^ српским сирочићима, који ће' ускоро осетити ,у пуном сја.ју и лелоти пра ке животне ралости, већ. и читдвом срцском народу.,,, Н. Ралуловић
ОГРЕВ СЕ ЛЕТИ ПРИПРЕМА И НУВА ЗА ЗИМУ
Оглас рег. С.Бр. 2401 од 22.11 1944
По свима знапима овогодитцња зима' биће веома бштра. У ГГрошлој години није било јаких -нп дугих хлалноћа.. Зима се -углавном лако издржада с оним кој Ј и чина.ма горива. ко:јим ; је Бебград расПРлагао; ■ 1 : : ' ' ' ■ . Преостале : залихе су ретке и мал.е. Потребно .је тог.а већ ,сада мислити на огрев" 'за идућу зиму и предузети" све што је мо'-. гућно да се, она- што спокотии.је дочека. - ■ ' Због претераио . високе. и сасвим- нерационалие потрошње свих гбрива снабдеђање па'Ше престониие огревним матеоијалом било је тецЈко и у врсме мира. Нагло увећани Берград троцтио је само за домаће сврхе пре ко 600.000 ктбика дрва Ц бко 1,00.000 тона угљеваи махом странот порекла и бољег квалитета. а за потребе разних приврелних предузећа јогп најмање 100.000 кубних метара лрва-- и преко 500,000 тона угља1,,.тЈ кркса. То' је. с течним и ".гасовитим горивима за спетти.јаДне потребе износило укупнб бкђ' : 100.000 вагона. За нацте саобраћа.јие мбгућиостм преврз о^е, количине разних горива и пре рата 1е прет стављао изванрелнб 'велики напор, а после, (1 априла 1941 нтпе уопште.био практич.но изводљив ни у ттпиближиом обиму..... ■»"'>* Надлежни пре'Дуз'има}у све потребне мере да се Београду обезбеде ■ нај-џужније колђуине огрева з<|, идгћх^ зи■ ■ "'м-у, -Али- у садатњим нзванредним приликама сви гра-
ћани дужни су показати разумевања за стварне тешкО' ће у сиабдевању и .мислити на оазне могућности за самопоћ у томе потледу: Ако се неке потребе не могу ■ сад задовољити на рани.је уобичајени начин. нерпхолио- је да се свако што боље послужи оним што -добика V данатпњим приликама. и ги Што' се већ затекло у кући. Огрев се лети штеди ,за хладне месепе. кад је.свакакр наЈнужнији.' Снабдевање је данас сувише отежано. Много је лакцте рациоиално л<!жити. да, би нам гориво што ду>ке трај.алр, и нешто ол старих залиха још остало за идућу зиму. Савети које ,{е Завод за топлотну привреду при Министарству , народне поивреде већ лавао о томе корисно су прошд?, голине послужилн свима увиђавним грађанима. У даиима које-. сад прежчвљу.јемо напори за раццо-. нализапиту ложења могу иам помбћи да Мипниге дочекамо идућу зиму но иначе. Постоји лоста начина ла се у лето потроши што м^ње гбрма, па тако што више сачура за хдадне месеце. одиосио да се оно што' ће; се дббити у салашњим тешким приликама натрационал* није искористи за бгрев. Упутства о томе саопштаваће Завод за тбплотиу иривреду на овоме месту и иа то упозорава све гр«. ћаие коли себи желе .добра 1 мисле на .самопомоћ у властитом свом штевеог.