Srpski narod
вииарш«. шат>ена у готову
1
НЕДЕЉНИ ЛИСТ Бр. 32 ГОД. Ц Београд, 29 (ула 1944 ПРИМЕРАК 6.— ДИНАРД
ИСТРДЈАТИ...
За ових три године дана српски народ је доживео многа искушења и пребродио млоге тешкоће. После првих момената колебања он је успео да заузме правилан став и да се упорно држи њега за цело време ОбЈективно говорећи мора се признати да су догађаји за то време дали за право српском наооду у његовом држању и у његовом ставу. ДРже^и се начела ред, мир, рад и братска слога. које му ј* саветовао ђенерал Недић. он је гна г,? т а СаЧУВа св °ју ж.ивотну снагу. Гако данас и поред неизвесности ситуације он може са доста спокојства да гледа развој рогађаја са аером да ће жив и здрав да сачека крај ра та и да има довољно снаге ла ствар^ П0В0Љ "° Решење српске Можда би се могло рећи да /е српски народ пребродио 754о од тешкоћа. и да му остају само ^/о, па да.може сматрати да се извукао из вртлога тешких дога»а/а. у коме за мало није изгубио главу и потпуно настрадао ш ? н а * Н0 ,е сада " а V овим моада се " а оатиштима Ћ ШШЈЉ. сулбоносш догаШи. аНаЧИТИ " Рзта. Даон и даље остане веран наче. СЈОге РаДа и братс ке "° г , е ' да би без непотребних жртава и трзавица могао да са . чека крај рата. Више иего икада оп се мора без колебања држати српског пута, којим је под вођством ђеиерала Недића пошао 1941 годиие. Само тако аа ће избећи неку Нову весрећу и располагаће потребним средствима и снагом да издејствуЈе повољно^ решење. за сва питања. од којих зависи буЛУћност српског народа. Ћенерал Недић је тач.но и пра вилно поставио 1941 године да ии у овом џиновском сукобу Ионтинената не можемо ништа ии помоћи ни одмоћи. већ да је иаша дужност према себи и преца нацији да се посветимо раду чуваЈући ред и мир. Наш циљ треба да буде да будемо у што већем броју и што сложнији у Часу када се буде решавала ,наша судбина. Томе циљу најлакше ћемо се приближити ако се До краја руководимо само животним интересима српскога народа и будемо се покоравали гла су разума. Зато никакви догаћаји. као ни Нрски покушај атентата противу Вође Рајха, не смеју д а по колебају српски народ на његовом путу. Ништа не сме да утиче на њега да би лево или десно скренуо са свога опроба.ног пута којим га ћенерал Недић води већ три године. који га је спасао од пропасти и спремио га да • б уде способан. да дочека догаћа/е. У данашњим приликама српски родољуби требају д а имају пред очима само ове чињенице. а све друго као ситно и излишно. треба да оставе на страну. Сврставајући се сви заједно у је. дан фронт. који се руководи искључиво интересима српског народа, слога ће нам дати снагу Да са успехом савладамо послед ње тешкоће и да сви заједно. загрљени и збратимљени. дожћвимо боље дане за српски чарод В. А.
ГЕНЕРОЛ НЕДИЋ ПРОТИВ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ
Ускоро излази из штампе књига говора претседника владе генерала Недића МОЈА РЕЧ — СРБИМА, за коју је наш уважени државник др М. Спалајковић написао један значајан предговор, из кога доносимо један мањи одл.омак. Од почета своје владавине, генерал Недић води одсудну »битку за Србију«. Од како је развио крсташ барјак, он стоји на челу и најстаријих и најмлађих српских бораца које је повео путем свести и разума, љубави и слоге. Све што се данас дешава око нас и далеко од нас потврђује исправност његове политике. Он је из горког искуства знао да српски народ не треба да очекује сво! спас ни с ко;е стране, а понајмање из Москве и Лондона. У комунизму је Недић сагледао најстрашнији извор опасности не само за духовни него и физички опстанак српског народа. Стога је и закључио да је политички наивно уздати се у неку помоћ Енглеске која је најактивнији савезник бољшевика, као што је логички погрешно бориIи ч.е прогив Немачке која је најодлучнији против ник бољшевизма. Већ досадашњим својим заслугама генерал Недић је задужио српски народ. ^Зн је 1941 године спасао Србију од уништења и зауставио извршење смртне пресуде која је већ била изречена над српским народом; он се није поводио ни за Лондоном ни за Москвом него једино за својом срп ском савешћу, трудећи се да спа се што више српских живота; он је све учинио да се међу српским националистима отклони грађански рат и својом разборитом и родољубивом политиком спречио је најстрашније братско крвопролиће. Осим тога, он је, као брижљив и честит српски домаћин, такође све учинио да и поред изузетно тешких прилика живот у поседнутој Србији ипак буде за све подношљив. Чиновници примају уредно плате, радници добро зарађују, сељаци све више производе и напредују, иако Англоамериканци сеју из дана у дан терор и смрт над српским народом. Српски народ је већ увелико осетио све корисне последице те трезвене и чисто националне политике. Семе ко је је генерал Недић засејао већ је „мно ги род родило".
Велики народи могу ставити на коцку своју моћ, свој престиж И изгубити рат. Они могу изгубити и један - део своје територије, па ипак сачувати све услове свога биолошког опстанка који за велике народе никада не може доћи у питање. Али је сасвим другојачији ризик малих народа. Нарочито у овако општем пожару, као што је садашњи светски рат, мали народи мОгу бити потпуно збрисани са лица, з.емље и биолоцжи ишчезнути. За Српство се може с правом ре^и да'оно, од како постоји, никад није било. у овако страви.чном положају као сад. Српском наро-
ду, и само српском народу, претила је у овом рату стална опасност да га сасвим нестане. Генерал Недић је спасао језгро српског народа — Србију. Он је тиме исковао вечну круну своје славе и на томе се могао зауставити. Али његова замисао је много дубља и далекосежнија. Његов програм је ограничен просторно али не и временски. После спаса Србије морало се помишљати и на њену обнову. Пошто је избавио Србију, генерал Недић је одлучио и да је изгради. Његова најјача љубав је љубав према мајци Србији. Она ће се пренети и на сва доцнија српска покољења која ће у генералу Недићу гледати свога духовног оца. Зато он сад поставља такве темеље новој Србији да се у бу-
ду^ности више никад не понови оно што се до сад тако често дешавало у прошлости. Он је размишљао о узроцима периодичних катастрофа српског народа и закључио да се оне могу избећи. Главно зло од кога је српски народ стално патио јесте — српска неслога. Размирица има код свих народа. Али од њих се не умире. У својој етици народ налази лека за моралне болести. Српска неслога је утолико опаснија што подрива и саме темеље народне етике. Сејачи мржње и раздора међу Србима, то су увек били српски великаши, српски
СНАГА НЕМАЧНЕ
Две чињенице јасније од свега показују огромну инагу немачког народа. Обадве су снорашњег датума. Обадве тако велике да не узети их у обзио данас када расплет политичке и војничке ситуације у свету достиже свој врхунац, значи губити из вида оно што ће сутра бити од пресудног значаја, а то је дух немачкоГ народа и његову нераскидиву везу са својим воћством. Прва је: „У-1". Не као оруђе. Не по своме страховитом де.јству, ко.је полако али сигурно растројава иерве еиглеских грађана и њихових вођа. Не по томе. По сасвим другој чињеници којој код пријатеља, код непријатеља, иије посвећена довољна пажња. По чињеници да је то оруђе израђено V петој ратној години. У време када су обавештајне службе зараћених страна имале довољно времена да изврше оргаиизацију и прошире сво|е мреже. И ипак — све је остало та.'на, иако се није радило о моделу, већ о масовној продукци.ји, о огромним фабричним постројењима у којима је морало радити стотине инжињера, хиљаде струч њикч и десетине хиљада радника. За непријатеље Немачке „У-1" 'е и данрс иедокучива та<на, иико је већ скоро два месепа цетокупна обазешта'на служба неппијатеља на послу. За онога ко хоће да поавилно опењује ствари ова чињенима је ^оказ огромне д^^овне снаге не■упчког народа. Не узети то у /)б?ио значи превидети плаиину. ,Лпугч ,до,каз 'е атецтат на Фи"•епч. Не сам атен т ат као дело -">бића и безумника. М*колико <>.е непријатељска пропагзнча Тпупижа да га надув'*, по полит ичком значзју он ипак ост*'е - п мо епизопа, могућа увек кааа с» би'е битка на ж«вот и смот. з"хтева бе?гр ?р !«ше нзпо— ч жртве на ко'е сви ни^у споАли да се је у Петој години 91 (... ™ вјг.спа е ј. га.
рата, у једном џиновском рвању, у народу који се скоро пот» пуно налази у борби са огромним уједињеним могућностима нађе више слабића и безумника до те мале клике, која је мислила само на своје положаје и привилегије, претставља заиста доказ такве духовне снаге, да немачки народ џ његово воћство морају бити потпуно спокојни за свој сутрашњи дан. Све чињениие говоре да је атентат на Фирера дело непријатеља Немачке. Богу хвала он ниј успео. Али по оној старој: „Ко другоме јаму копа..." тај неуспели атентат учинио је да се духовно јединство немачког народа, стављањем на ову страховиту пробу, покаже у свој сзо.јој снази, од ко ! е су сигурно морали да затрепере његови органи37тори. И кад, после овог стављања на најтежу пробу, после овако сјајно полсженог испита. Вођ немачког народа захтева нове натторе и нове жотве. нико више не може да сумња да ће нем чки народ дати све од себе да у овој последњој фази борбе извоЈује одлуку ко'а ће бити достојна и његових жртава и његових напора. У озо,ј сћази бообе на чело избија др. Гебелс. Огромну и тешку д*'жност Фипео је поверио њему. И с пуно права. Јео за ову духовну снзгу немачког наоода, за и-егов основни поепооод, др. Геб»лс, пооеч Фиоера, има сигуоно највигае заслуга. Она !е њихово лело, Она Је плод њ"уових напорч. Ко може. да посумња да ће очзI човек несломљиве ен°огије успети V своме новом задатку. тим пое шт.о је духовни пут већ поипремљен. што се немччии наоод заиста н-лази с?в о*упљен око сзоЈих всћ 0 . што Је Немачка потп\'но и дефичитипно постзла наиион=лсоци!алистччком — ЈеКинств°ном по. мишљу, Једингтвег л ?1 !»~г«пимч и спремности на жртв" М.- Р. Стојановић
политичари, српска интелигенција, кад год је код њих преовлађивао мате^ ријализам који је безобзирно рушио етичке осно ве народне за.једнице. Никад српско село није било извор српске неслоге. Само оно што се зида на етици одржава слогу и љубав. То осе^ање је органски урођено генералу Недићу. Њиме су задахнути сви његови поступци, све његове концепције. Његов национални и политички кредо је у уверењу да постоји само један пут за одржање и напредак Српства, и да је тај пут — светосавски пут — једини српски пут, јер другог пута нема. То нам и сва наша прошлост потврђује, а то је сад и сваки од нас сазнао и јасно увидео. Унутарњи узроци, а не спољни, увек су били глав ни извор наших катастрофа. Из неслоге и зависти у редовима српских великаша и српске интелигенције рађала се међусобна мржња, мржња ко.ја /е водила у пропаст. Наћи начина да се ти унутарњи узроци отклоне значи спречити понављање ката строфе, значи утиснути нов и потпуно позитиван правац нашем народном жнвоту. Ето, тако генерал НедиК замишља обнову Србије и препород српског народа, Његова стваралачка и генијална мисао даје високо национални и чисто српски карактер његовом државотворству. У њој нема ничега страног, ничега позајмљеног. Неко може ре^и да је наш географски положај такав да су за судбину српског народа спољни узроци увек били пр«суднији од унутрашњих, јер су потпуно независни од наше воље, а за доказ може навести наш фатални судар са Турцима у средњем веку са Немцима у-овом веку. Несумњиво је да су ти спољни узроци доприносили нашој пропасти, али је неосновано тврдити да су они били несавладљиви. Само привидно изгледа да наша држава морала пропасти оба пута, пре од Турака а сад од Немаца. У ствари, ми смо мовли у средњем веку избе^и катастрофу и савладати турску опасност на Косову, да није било неслоге и заваде међу српским властелама. Зар би се могло замислити Косово у време Душаново? Тако и сад смо могли, без икакве муке и жртава, избећи пропаст да смо само били мудри то јест сложни. Ако нисмо хтели примити пријатељство Немачке, није бар требало ничим изазивати њено непријатељство. Најлуђе је било оно што су превратници од марта урадили: за туђ рачун увући земљу у рат између Енглеска и Немачке. Да је Краљ Александар био жив, до тога сигурно не би дошло !