Srpski narod

"Страна 2

СРПСКИ НАРОД

29 јули 1944

ИНВАЗИЈА ДОНОСИ ГЛАД И ИНФЛАЦИЈУ

Истопрснсно са покушајем вбјне. инвази.је отпр.чели су Анпоамериканци и са инвази.јом у обласГи. пропаганде. Тако је мистер Леман шеф УНРРА, свеЧано изјдвио да ће иза савезнич т ких вокки доћи задовогавање животних потреба. Можда ће се неки Французи томе и обрадовати, али они треба да зна.ју, да је Мистер Леман већ и сво.је великбдушне речи морао да ограничи. дер: „Светске залихе у намирницама, одећи, машинама и лековима четворогодишн >и1м ратом већ су јако исцрпљене, и не може се рачунати са њиховим б|)зим попуњавањем." И зато народи гурнути од савезника у рат, могу само да веру.ју у њиховоу добру вољу. .Они нарочито од Енглеске могу само лепе речи да очеку.ју. Додуше енгдески министа.р исхране пуковник Леулин изјавио је у Доњем дому да одговорност за осигурање исхране лежи на Америци и Енглеској дотле. док УНРРА не преузме то на себе. И одмах затим одби.ја он било Какву обавезу Енглеске на лиферовање животних намирница, .јер би за Енглеску било апсурдно, да она ко.ја и сама у великом обиму мора да увози намирнице; ставља њих према неком плану, другом на расположење. Бћло бп неправично. преМа његоћом мишљењу. ради таквих циљева енглески животни стандард још више снизити. Сеакако да оваква пропаганда не наилави на велики од.јек у франц.уском народу. и зато се сада об1ављује, да су Савезници све предузели да се велике количине мармеладе набаве у Шпани.ји за француско становништво. Да. ли ће и када. ће, она уопште стићи. то је већ друго питање. Хлгебац. месо и масло. то ,је за савезничку пропаганду јасно, ин вазионисти не могу да донесу, али зато су они за француске штедише припремили једно' друго изненаћење: нове банкноте са Рузвелтобом главом. Не новчакице које гласе на фунте и доларе, које би се могле можда наплатити доцни.је у Лондону и Њулорку. — већ на француске франке гласеће банкноте. То су т.зв. инвазиони франци, ко.ш се већ у огромним количинама штампаду у С.једиЊеним Државама. Према енглеској штампи, не мање од 80 милша>рди^ франака већ је отштампано. које ће инвазионе труПе у Француској да ставе у промет. 80 милшарди хоће инвазионисти да ставе у промет. и то беЗ икаквог покрића, и на тај начин да л.ише француско становништво најнун<нијих намирница. О покрићу овог инвазионог новца не воде савеЗницр никакву бригу. јер покриће ових новчаница. како кажу у Лондону. то је ствар Француске банкб А шТа је урађено са преко 1едну милијарду француске имовине. ко.ја је као замрзнута била задржана ол стране Сједињених Држава? Тако се пита .1У у Фра.ниуско .1. Према намеоаваном обоачунском курсу од 200 франака за једну фунту, односно 50 франака за 1 дблар, (ако не буде још наметнут гори курс од 300 франака за 1 фунтуУ сама замрзнута фрднпуска потраживања у Америии била би довољна да стопроцентно покри.ју инвази!ске новчаниие. Али о овим фран цуским потраживањима исто таг ко се мало говори. као, и о француској златнб.1' реЗерви ко!V су Американци отели на острву Мартинику. Злато и доларска потраживан>а. то је за Американце. а инвази1ски франпи. боЉе речено, инфлапиони франци. то 1е сасвим довбљно за ФраНцузе. Очевидно је. да је и г. де Гол и сувише слаб да отета потраживања и здато натраг поврати. Узалуд се

оа противи. да савезПици РСтваре свој план 0 инвазианом новц.у V пуном обиму, Нидата не може да одвоати АмериКанце од њихових послова. По свему судећи њима је г. де Гол довоЉаН самб затб а'а прегзме бдговорност 'за инфлационе франке.. Г. де Гол јасно види све страшне последице оваквог поступка. али у сваком случају. опет ће само француски гпте !и;па морати да цео терет пбнесе на својим лећима. На ова.1 начин биће француско становништво истбвремено на двоструки начин преваренб. Прво. инваЗијци ће својим безвоедним фра8цима да отму францу^ ском сТановниШтву најпрТребни1е намирниПе и уметничка блага, а затим француском штедиши конфисковати ће имовину да би се нашло Покрића за инфлацибна франке. Није нимало нескроман финансијски пр.ограм што га је г. де Гол приликом св01их лондонских преговора закључио са Англоамериканиима. какб то ПроизПлази из енглеске штампе. Према мишљењу околине г. де Гола не

може се избећи делимично брисање јавних АУгова. или барем 14- и*овог прираштаја за време рата. Многобро;јним Французима мораће се конфисковати прираст имовине. Од нарочитог интер.јса .16 за Французе намера инвазијаца да изврше принудну замену свих вредносних папира у оптицају. као и блокирање свих банкарских Потраживања. Привремеиб би требале да буду бграничене све исплате у готовом. То је дакле онб шТо моЖе француски народ да очекује од савезника и г. де Гола. После свих недаћа и пораза ко.ји су још од првог светског оата снашли француски народ. сада му инвазијци спремају ништа друго аего један прикривени државни банкрот. 'Не доносе они хлеб и »месо. већ глад. беду и инфлаии1У. и исто као у Италији. поновно пустошење француске земље. Није ни чудо да се у Француској све мање говори о ослобоЛибцима. већ б „слоббдним убицама". и да су Америкаици дубоко разочарани хладним и непријазним држањем француског становништва.

ВАТРЕНО КРШТЕШЕ

НМ15 РСН.ОМАЕ!

На примеру ПбљсКе се на.дбоље види немоћ Британије према Совјетима. Сви покушаји Британаца да се пољско питање реши гжо не на лондонски нзчин, а оно бар на компромисни лондонски начин, пропали су. Ништа није цомогло што је у своје доба Интелиценс сервис Приредио код Гибралтара пад авиона и на тај начиН ликвидираб непопустљивог пољског преми.јера. Ништа није Помогло штб је Фбрењ офис на све Могуће начине масирао пољску емигранТсКу вла дУ и на све могуће начине покушаВао да изде.јствује попустљивост у поЉско-совјетском питању. Совлбти су спроводили своју политику без пбпуштања и најзад су показали да не може бити речи о њиховој пбпустљивооти: презирући чињеницу да у Лондону посто.ји ноЉска влада коју призна.је Британида, Совјети ствара.ју сопствену пољску вла^у ко.ју ће морати да призна и Лондон. И он ће да призна, јер је њему више стало до практичне помоћи Сбвјета! у овом рату, него до извршења својих моралних обавеза према пољској емиграци.ји, као и према оним гарантијама које је пред рат дао пољском народу. Нбва пољска влада која је добиЛа назив „ПоЉски нарбдно -о! слббодилачки одбор" је изразито комунистичка. Штавише, она 1е влада људи ко.ји не морају бити ни Пољгци. Јер. према најновшем московском декоету, совјетска влада додељује пољско држављанство. То је јединствен случај у историји мећУнародних бдноса да питање држављанства не решава влг.да дотичне државе. већ влада туће државе. Већ сама та чињенипа приказује да ое не ради о Пољско.ј,. већ само о једној пољској марионети. Не остаје ништа- друго Пољацима, него да признају да 1е изда.јом Боитани1'е и импери1'ализмом Совјета Пољска ликвидипзна као држава.. Исто тако треба емитрантски коугови бивше Лугославије да увиде сами да Совјети воде гсотитику ко|а има за циљ потпуно потчињава.ње такозвлне Југосла->и'е комунизму . Сада су у Титов стан бТишла три сббТетска офи"ипа и совјетска поЛитичКа кочесара. 1 Бољшевиздпи1'а бољшевика Ти та и његовог покрета у брдима.

По'ред мене шћућурио се један од младића (уришног батаљона у наш заједнички заКло-н. На његовом лицу може се прочитати с обзироМ на бву паклену симфонију самб једнб питање: Зар V ово? То је исто питање, које ,је се налазило пред сваким од нас пет минута ггред првим нападом. Од дрУгога чујем да се зове Хорст да је био раније у војном ваздухопловству у Хамбургу. Када диже главу. склизне мало - његов шлем и једзн увојак тамне косе пребаци се преко белог чела. Свака реч била би сада депласирана. То је теснац кроз који мора проћи једанпут сваки' во.јник. Он се затим маше. ко зна по који пут. за свој с.јајни машински пиштољ, вади шаржер, брише га чистом марамицом. и опет га затваоа. Десном ногом пипа чвостину земље јер први скок треба Да га однесе далеко. И сада. —• уво је већ распозка^о према шуму нбви положај -= ватрено звоно артилерије учини велики скок напред. Са десне стране чу.је се оштар звиждук — напоље ... Ево — так-так-так, штекће митраљез. противник се освестио. Жарени ватрени снопкћи зу.је преко. сада су уперели на нас и артилериску паљбу. „На положај", виче изненада водник. Ми смо избили напред, пред левим крилом није непријатељ вероватно .још уздрман. Ево опет малог хамбурл<ана, његоВо лице гори. ДеСет метара даље штекће наш сопствени митраљез. Сопствена артилериска паљба .је попустила, видокруг је јасан. Где седе само ови проклети стрелци? Нема се времена за тра жење: „По.јединачно напред, ми-

треба отсада да иде нз.јбржим гемпом. И то неће спречити декоративна фигура Рендолфа Чер чила у Титовом штабу. Енглеска је и у такозвгном југословенскбм питашу потучена од стр:.не Совјета. Л Британша не-доби.ја никакве цодршке. од Американаца у погледу одупирања бољшевичкиМ политичкиМ захтевимз Према Европи. Америка се не интересује за Европу. А у Случа1у каДа се ннтересује. онда испољава тако фантастичну лакомисленост или незнање европских ствари, да се од ње не може никако очекивати шта би било повољно за Европу. ЕвроПски наооди морају Дз воде бригу о себи, не слуша.јући ни заповести, ни савете кбчлиције. Турска је Рпет пбступиЛа у том <ЗмиЛу када се успротивила новбм Притиску бд стране БританИје и Сбв.јета. Као и прили ком Тих претходних агжа на турску неутралност, британска штампа је хистерично писала о ПРетсТојећим турским судбоносним бдллукг.ма. Радио и новинс су давали нервну атмосферу до таквог стања да се и на.јсталоженији људи понекад питали: можда заиста има промене у туоско! спољно.ј политици? Мећутим, после неколиКб да.на ажиоТаже Рајтер је морао да об.јави широм света да „не треба очекивати у догледном времену никзквих промена турске спољче политике". Дакле. атак је одбијен. Ова.ј неуспех са Турском, опозивање аргентинског посланика из Вашингтона, скандал са успостављењем комунИстичке пољске владе, нервоза у Шведској због приближавања ратне зоне, — све то ствара веома нелагодну ситуацију за коалицију.. ( А ув то долази још и једно беаобзирн(И . свенародног разочарање као последицз аме- за дагањ а до кра.јње победе.

траљез ствара ватрену заштиту!'" Узимамо сандуке са мецима од рањених, јер муниција претставна нова концнтрација снага. Оља хлеб борбе! Даље: Плућа раде већ ужурбано... Напад напредује даље.,иза нас лежи додуше већ овде онде сива тачка у зелено .1 детељини и V зоби високој до колена. Чета се налази пред непри.јатељем на удаљенрсти са ко.је се почиње упад. Мали је Већ заборавио на страх, сав си.ја, сад ће и он моћи да се брани са својим машинским пиштољем. У једноме левку коди је направио наш топ од 5 см. чекамо на заповеСт за напад. Он пита: „Слушај ти кош је данас дан?" После кратког размишљања долазимо до сагласности. „Човече, за три дана имам роћендан. мој осамнаести. Имаш ли још гедну излишну ручну гранату? Ја сам своје две бацио горе код живице." Запречна ватра налазила се већ иза нас. Када се с десне стране ЧуЛо хура другог вОда. Овај узвик преда.јемо даље са првим скоком. ПРед иама се распрскавају прве ручне гранате. један машински револвер шкљоиа поред мене и испаљује читав шарЖер. са дрвећа падају Два непри 1'атељска стрелца као зреле јабуке. Ево то )е противник. То су дУгОње Са широким раменима у смећим униформама Њихово је лице унакажено од страха. на рукаву носе црвену траку на ко.јој пише црним словима „Канада". Мећу њима налазе се младалачка лица наше јуришне чете. јасне очи са осмеХом из ко.јих зрачи велика радост због успеха против Канаћана. Ми претражујемо по рукама и

ричког лакомисленог неразумевања прлитичке ситуаци.је у Ја-

На две удаљене тачке земљине лопте — у центру Евррпе и

пану. Американци су већ мисли- на 0<;т рвима испред Ази.је — вили да се Јапан колебз у својој ди М( ј исту одлучност у борби и борбеној одлучности. Стварање ^сту чврсту решеност да се рагг НОВ.ОГ кабинета доказује да се добије, да се постигне победа јапанска држава све више консо оружја ради победе новог порет лиду.је на бази тоталног рата. ка _

јамама. један доноси триумфално један амерички грамофон са плочама. Они су понели са собом све могуће дрангулије из „ рслобоћеник" села, почевши од пудријере са имИтаци.јом брилијан та све до јоргана. Ми се увек поново питаМо какви ли су ово во јници. Усред нашег чућења чује се узвик: „Тенкови. тенкови!" наша чета је ишчезла као у причи. Где су сандуци? Хука и бука ловаца који се боре изнад нас надмашује сваки шум. Ево их тамо, сад не могу више да се кри.ју, Полако се љуљају преЈиа нама. Три — не пет шермена. Илак скрећу према селу ко.је им пружа заклон. Једна трупа за уништавање тенкова помакла се напред за 200 метара и завукла се у једну гомилу сламе. Од.једном избијаIV тенкови из свога заклона ме« ћу кућама. Противтенковска артилерија прчиње да их гаћа. Прв негр што се нада.ју већ гори пр* ви тенк. Или морају сместа да се вратв или морају да потрал<е заштиту иза живице у ко.јој се ми налазимо. Обоје је подједнако опа-| сно за њих. Са максималном брзином крећу ипак према нама а ми смо се Потпуно ућутали. Добро, што су Канаћани ископали тако дубоке ругЈе! Два тенка св зауставЉа.ју директно иза гоми^ ле сламе. хоће да отворе заштит« ну ватру! Леви тенк креће још мало десно. Мећутим пре него што командант може да пронађе циљ већ загрми из сламе ватрена трака и „тенковска песница" кида колос. Други хрће да бежи али тада задобија такоће директан погодак. То је експлозив који је младић бацио право на копуљу. Он скаче у страну и у гом Тренутку већ се чу.је експло« зија и пламен довршава непријатељски т-енк. Ми можемо већ несметано да! посматрамо овај призор. 1ер у го време су ликвиднрана и оста* ла два тенка. Противтенковска артилери.ја гаћала је тачно и ранше од непрш'атеља. Мећу нама стоје Канаћани. остатак посаде. Они носе капе баска и тенковске униформе. Око њих стоје њихсх* ви победници.

Нова јапанска влада «-* то је

\

Мес.

ЗАХВАЛН06Т ВОБЕ РАЈХА НА ЧЕСТКТКАМА Главни стан Вође Рајха, 24 јула Вођа Рајха саопштава: Поводом атентата упереног цро. тив мене и мојих сарадника сти» гле су ми многобројне честитке н изјаве оданости из свих кругова немачког народа, а нарочито из странке и оружане силе, тако да у име своје и својих другова овим путем најсрдачније захваљујем свима који су ме се нарочито сетили у овим данима. Адолф Хитлер, с. р.

пски АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. Уредништво и Администра^ија Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крап»ице Наталије 100 Тел 21-772 Тромесечна претплата 48 дичара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковикеве 8-

/