Srpski pčelar

што не могаше наћи издавача својим пчеларским новппама, \ма да их је с великом мар.љивошћу тражио у Ландсхуту, Минхену, Нирнбергу и Лајпцигу, те замало бп. што у клици још не пропаде срећна замисао великога Шмида. Велика љубав према нај' вреднијем створу божјем милој нам пчели, осоколп Андрпју Шмида, те се овај одважи да о свом трошку пздаје пчеларске новпне. Но издавање листа скопчано беше са силнпм материјалпим жртвама које неуморно-вредни Шмпд не могаше пздржати. Лист престаде пзлазптп због маленог броја прстнлатника, а Андрнју Шмида обузе туга и брига, како да пзведе замисао своју? У срећан час замишљено дело пропасти не може, јер видимо где се нађе издавач у Аугсбургу 184'7. год. који ће издавати пчеларске новине. После две године дана (1849. год.) предузме пздавање листа знаменита Бекова књижарница у Нердлингену. Срећан и пресрећан беше Шмид кад угледа очима издавање пчеларскога листа у сигурним рукама. Број претплатника пабрзо се умножи, а најбољи пчеларски велпкани др. Ђерзон, барон Берлепш, Клајне, Хубер и др, почеше обилпим својим радом потпомагати пчеларске новине Андрије Шмида. Само преко стручног листа могао је Ш.мид занимљиву науку о пчели у срце народу своме нресадити. Да би пчеларство што боље корена ухватило и у нросгом народу, ночео је Шмид у својим пчеларскп.м новпнама писати о скупштинама пчеларскпм са изложбом, на којима бп се имала држати јавна предавања из пчеларства, а на изложбама би се свет најбоље очигледнпм пачином поучавао у корисном пчеларству. Набрзо се уважи предлог Андрије Шмида и нрва скупштина са изложбом би држана у Арнштату 1850. године. Доста сличне судбине беше и српски народ на пољу пчеларства са судбом Немаца п њихова великана Андрије Шмида. Имађаше и српски народ умних пчелара, који све силе употребише да покрену илустрован орган за српске пчеларе, те поче излазити Пчела, Привреда и Домаћи лист, у којима су најбољи чланци из умног пчеларства света угледали, но из пстих узрока ка морадоше престати споменути пољопривредни листовп, из којих су престале излазити и пчеларске новине Андрије Шмида. Ја држим да су данас врло згодне прилике што нам је промисао Бога свемогућег одредио за иоглавицу српске цркве иатријарха Георгија, који је вавек очинску бригу водио о бољит.чу и материјалној срећи српскога народа. Дарежљива св. десница обезбедила је излажење „Српскога Пчелара, 11 који ће зпати у народу нашем вољу пробудити за мило и корисно нчеларство Време је крајње а прилике згодне, да отпочнемо једном озбиљно бригу водити о том, на који би начин најлакше могли омилити народу нашем рационално (умно) пчеларење. Ја држим да није зазор и срамота угледати се у добром на културно напредније народе,

57