Srpski pčelar

човека, јер је човек истом онда постао, када је у велико било на свету растиња и животиња, дакле када беху ту све погодбе потребне за опстанак човеков По најновијим геолошким испи тивањима беше на земљи већ у најстаријем перијоду повеснице њезине раскошног, но једноличног биља, а лиснато дрвеће јавља се истом у секундерној оормацији земљиној, а у терцијерном перијоду превлађује биље и дрвеће са цветом. У том перијоду ваља тражити постанак пчеле, е и поднебље и друге прилике беху погодне за опстанак пчелин. И доиста налазило се у камсну под слојем, у којем се наилазило на животињске окамено■ тине окамењених пчела. Не може се тачно одредити ни где је била првобитна постојбина, колевка вредне пчелице. Толико се само може рећи да је била на старом копну и да је пчела чедо топлог, умереног појаса. Данас је пчела распрострта по целој Јевропи. Живи и у Северној Африци и у једном делу западне Азије. У Америку су је пренели Енглези у 17 веку. А у Аусталији је запаћена истом пре гри десетине година. Најстаријих података о пчели и о меду находи се у старих ЈЈнда на четири тисуће година у натраг. У њиховим светим верским књигама, у тако званим ведама и у законима свановим има спомена о меду и о пчели, из чсга се да извести да су стари Инди мед много трошили и на разне сврхе употребљавали. Тако је мед био прва храна новорођеном детету. Мед су приносили Богу на жртву а и даван је у дар. Разумевали су се у произвађању чистога меда, чак су и трговину водили с тим медом. Брама нима је забрањено било продавати мед и восак, а искушенику и пустињику јести меда. Ко украдс од туђег меда, морао је двоструко вратити. Од памтивека краљеви беху помазивани замедљаном водом и у име пореза добивали су шести део сабранога меда. Пчелу су сматрали Инди за свето, душом обдарено створење и поштовали су је као осмо овапућење Бога Вишне. * Не може се ни за ЈегиаКане поуздано рећи, да су држали пчеле и имали кованлуке, но судећи по плодовитости старога Мисира, у којем је било богате паше за пчеле, а и по разној употреби меда, да се извести да су се они бавили пчеларењем. Међу јероглиФима налази се и пчелина слика, којом је означавано краљевско достојанство. Из тога се изводи, да су

141