Srpski pčelar

према количини хране“, а ја велим да то није истпна. Ја велим да се та равнотежа пзмеђу цвијета и пчеле каткад поремети. Ја тврдпм кад је у јесен врло бујна паша да пчеле онда тако журно сабпрај} 7 нектар да запреме њиме све ћелице, тако да матпца нема гдје да носи јаја и ако нчелар у овој прилпцп не прптече у помоћ с празним саћем може кошница да уђе слаба у зпму. Не иде све тако у реду у кошнпцп као што то мисли г. Јов. 11. Јовановић. Нагон пчелиљи за сабирање меда поремити равнотежу извеђу матице п пчела, између ношења јаја и сабирања меда Нагон је тај пчелињи тако велпки п тако јак, кад је особито бујна паша, да поремети ону законитост која иначе влада између матице и пчела, између пошења јаја и сабирања меда. Ђерзон назива Гравенхорста, пчелара највећим практичнпм мајстором нчеларским. Па ево шта каже тај Гравенхорст: Bei selir guter Traclit kommt es aucli vor, dass alle Zellen, selbst solche, in welchem schon Eier lieg en, voll Honig gegossen und der Konigin wenige, oft gar keine zur Eierlage belassen werden, was um so nachteiliger fiir ein Volk ist, als Abgang und Ersatzder Arbeitskrafte dann in keinem richtigen Verlialtnisse stehen, da ausserdem bei starkem Fluge viele Bienen sich abnuzen und verloren gehen. (вид. der pract. Imker v. Gravenhorst стр. 198). Шта каже то првп практичнп пчелар Гравенхорст? Каже да кад је паша врло бујпа да пчеле носе мед и у оне ћелице где је матица већ снијела јаја и матица нема гдје да носи јаја те да је то за народ. штетно што се тијем радна снага умањује а на паши опет многа радпа снага пропада. На то ће г. Јов. 11. Јовановић изврнувши смпсао овијех ријечи Гравенхорстових подвикнути: „Г. Гравенхорст категорички тврдп, да није добро за пчелара кад пчеле за време бујне паше нанесу силан мед у кошницу тако да матица нема где носити јаја. Нека нам претерани поштоваоци ауторитпта не замере што ми никад, докле тече сунца и месеца, нећемо да верујемо да је то заиста зло за пчелара, па ма то, тврдили сви најпризнатији пчелари целога света! На против, ми ћемо до смрти остатп у уверењу, да је то баш највеНе добро за пчелара, кад су му за време главне паше кошнице препуне меда, пошто то и јесте главна тежња свакога пчелара, и пошто у томе лежи сав успех у пчеларству и сва корпст од пчеларења“. Сваки човјек, који мрвице памети има рсзумјеће Гравенхорста и меие да не мислимо да је штетно што пчеле носе силан мед него да мислимо да је штгтно што радпе снаге нестаје у кошници, само г. Јов. 11. Јовановић или по свој ограничености или лијепом својству подметања споменуте ријечи друкчије разумијева. Али пођимо даље па ћемо све боље п боље видјети на каквој моралној основи стоји г. Јов. 11. Јоваиовић. Он вели даље: „Непојамно је како може г. Ж. тврдити да је зло за пчелара, кад пчеле за време бујне паше нанесу много меда у кошницу, и како може тврдпти да ће таква кошница морати толико ослабитп, да нећо моћи зиме издржати! Непојамно је и чудновато како је могло г. Ж бацити у брпгу и нагнати га да размишља како ће отклонити оно, што је већ отклоњено и то

154