Srpski pčelar
давно и давно пре пуних 50 година! Иепојамно је и чудновато с тога, што изгледа као да г. Ж. живи у доба, када се пије знало за кошнице са покретнпм саћем и центрифугалну машину То што је г. Ж. бацило у брпгу и збринули су се пре 50 год. Ђерзон и талпјански*) мојор Хрушка. Ђерзон је пзумео кошницу са покретним саћем а Хрушка центрифугалну машину, те кад год пчелара задеси такво зло да су му кошнпце за време бујне паше препуне меда, ма колпко га г. Ж. уверавао. да то није добро, њему то неће задавати нп мало бриге, већ ће му срце играти од радости, јер пма кошнице са покретним саћем и центрифугелну машпну па може напуњене сатове извадитп и истрести мед па пх празне у кошницу вратпти. Ако је паша још бујна он их може тако псто опет пспразнпти п опет вратити у кошницу да их матпца залежо и размножава друштво, а за то ће бити још довољно времена.“ Тијем ме је рпјечима хтпо г. Јов. П Јовановић понпзитп испод почетнпка пчелара. Алп како је могао овако што наппсатп? Шта је хтио тијем казати? Зар јанијесам савјетовао то исто што п он овдје пише? видп се да вп стојите господине на врло чврстом моралном темељу. Видп се да вп пстину љубите више свега, да ви истпну тако љубите да вас и ученици вапш мора битп зову пстпном. Како сте могли тако што написати кад јасно моје ријечи гласе у календару „Србобрану“ од год. 1897. овако: „Нанослетку ако је јесења паша врло пздашна и пчеле напуне све ћелице медом, онда мора пчелар гледати да му амерпканка не осиромашп народом, јер матпца нема гдје да носи јаја. Шта треба онда разуман и савјестан пчелар да чпнп? Да то спријечи не остаје му друго, него да пчелар додаје у вече празно саће таким американкама да га матице залегу“ и т. д. вид. стр. 191). Ја сам рекао у вече, а зашто, то нека г. Јов. 11. Јовановић размпшљава. Из свега тога пажљпвп читалац видјеће с каквим човјеком ја пмам посла. Лијеп човјек, који пљује истинп у очп. Лијеп човјек, којп свијет омахуј.е. Лијеи човјек, којп истпну тражп подмећући другим људима оно, што нијесу нпкад ни помислили. 0 tempera, о mores! На што се све не ће људи одавати ! Али осим што смо впдјелп какав је г. Јов. 11. Јовановић човјек кад подмеће њешто другому лажно што нпје истпна, он је још и конфузија. Он каже, „да се расмножавање код пчела управља увек према количпнп хранс коју пчеле могу пмати на расположење за израњивање свога подмлатка/ а овамо опет вели: Ма да је истина, да кад је бујна паша пчеле могу за кратко време нанети толпко меда, да матица нема где носпти јаја алп ипак то се нпкако не можи назвати борба пчеле протпв матице, као што г. Ж. узима. То пчеле не чпне за то да спрече матпцу у ношењу јаја, већ само за то, што докле год је бујна паша п докле год у кошницп пма празиога саћа пчеле нпкако пе ће престати да журбом и напрезањем скупљају нектар пз бпљнпх цветова, а то за то. што не могу зпати; што но веле, шта носи дан, а шта ноН, те им није извесно, докле бе то изобиље трајати и *) Гле! Гле! баш талијанеки мајор. Баш је ђаво г. Јов П. Јов. гдје Хрушку начини талијанским мајором!
155