Srpski pčelar

свијета кажу да може и показују нам примјер јасни на Липебуржанима. Али Јов. 11. Јовановпћ по својем незнању вели да Линебуршко пчеларење није раппјонално п да се њпхово пчеларење не разлику.је ни за длаку од пчеларења српских сеоских пчелара. Осим тога вели да српскп сеоскп пчелари пчеларе „на старп незналачки начин.“ А из тога излази јасно да и Лпнебуршкп пчеларп такође пчеларе „на старп незналачки начин.“ 0! да грдне срамоте за срцске пчеларе, како их грдно срамоти пред странпм пчеларскпм свпјетом једна грдна незналица! Не траже српскп ичеларп данас од једне незналице нпкакве глупаве одбране, него они траже поуке у рацијоналпом пчеларењу. Сваки поштен човјек, оспм ако нпје сасвијем глуиав, мора признатп „сваком своје.“ Тако п мп морамо прпзнати Липебуржанпма вјештину у пчеларењу и гледатп да од њих научимо и ми ту вјештину. Српски се пчелари неће стидјети да прпмају поуке од других. Они требају учитеља пз ичеларства, алп за тај посао није Јов. 11. Јовановић, јер ће их одвести на танак лед, кроз који ће пропасти са пчеларством, у мјесто да процвјетају. Јест, г. Јов 11. Јовановићу, треба сељаку оставити да пчеларп, с којим кошнпцама може, алп међутијем треба на зборовпма пчеларским. на селима и гдје се год може говорпти о рацијоцалном пчеларењу. треба сељака учитп рацпјоналном пчеларењу, које ће га временом упутитп на ђерзонку, јер ако не зна рацијопално пчеларити не ће му помоћи ни ђерзонка. Запамтите г. Јов. П. Јовановићу шта вели једап од најумнијих пчелара њемачких, који стоји иа челу младопчеларпма, Герстунг: Mag ein Imker sonst alle Verhaltnisse berucksichtigen, Wohnung, Bienenrasse uncl dergl., wenn er in der Behandlung der Bienen selbst kein rationeller Imker ist, so hilft ihm alles andere nichts. Diese rationelle Behandlung der Bienen kann sich nun aber nur aufbauen und griinden auf der rechten uud moglichst vollkommener Kenntnis der Lebens- und Entwickelungšvorgange und- gesetze der Bienen. Пчелар дакле, гдје главна иаша пада у август и септембар, може рацијонално пчеларптп п са плетарама, као што нам јасно пружају примјер Линебуржанп. Кад пчеле почну носитп цвјетни ирашак, они почну спекулативно прихрањивати сво.је пчеле у половпнп аирпла, па све то чине једнако док не почну маторке избацпватп ирвенце. Спекулативним прихрањпвањем изроје онп своје кошнпце и подпгну друштва на таку снагу. да могу главну пашу достојно употрпјебити. Опи дакле имају најљепше врпјеме за прихрањивање. Гдје пак главна паша пада у прољеће, ту већ нпје могуће са илетарама употријебити главну пашу ирољетњу. Прво зато што му нпје могуће у рано прољеће подићи друштва на снагу спекулативнпм прихрањивањем. Тпјем би пак пчеле изазвао иа пзлет, што бп значпло шпљати пчеле у пропаст. Дакле пчелару је могуће прољетњу пашу употрпјебити, ако своје кошнице буде у јееен спекулативно прпхрањивао. То пак не може пћи од руке пчелару с,а плетарама као пчелару ра ђерзонкама. Истпна п пчелар с плетарама може у јесен прихрањивати, и.ти то му не ће нпшта врпједити, јер

107